Gde god ima naše dece i koliko-toliko organizovanog društvenog života ovih dana slavio se Sv. Sava. Tako je bilo i u Briselu gde je veoma svečano obeležena hramovna slava. Okupilo se tu staro i mlado, vernici i rodoljubi, a veliku radost svojim prisustvom priredili su im episkop sinopski Atinagora i zamenik mitropolita belgijskog Panteleimon. Uz njih su bili i paroh protojerej-stavrofor Jakov Mrković, protojerej Teofil Pekgrims iz vaseljenske patrijaršije i đakon Dušan Marković.
U ambijentu punom duhovnosti, u ime svih učenika Dopunske škole koji su bili i kumovi ovogodišnjeg slavlja, slavsku sveću upalila je učiteljica Marina Martinović. Na to su se, uz miris tamjana čule molitve, ali je, ipak, najlepše bilo kad su deca uzviknula: „Sada je red na nas“ i izvela veoma zanimljiv svetosavski program.
Izložba u matici
Svaki razgovor, svaki nastup, svaki korak i susret svojim fotoaparatom ovekovečavao je Zoran Boldorac, koji će po povratku u Beograd prirediti izložbu o naporima naše dece u dijaspori da se druže, pamte maticu i vežu za nju.
Iz matice su došli pisac knjige „Zaistinske srpske bajke“ i knjiga predstave „Sv. Sava i golubica“ Gordana Vlajić i fotograf Zoran Boldorac. U crkvi sa srpskom decom počeli su da izvode predstavu.
– Sve smo sami uradili, čak i scenografiju. Suština je da se ne igra samo predstava, već i da je deca pripreme i pri tome uče jezik, tradiciju i istoriju, kao i da posle toga mogu samostalno da nastave. Nešto neobično, novo, a teklo je odlično! – tako je sa svoje strane ovaj događaj videla, doživela i opisala Gordana Vlajić.
Teško je bilo odrediti ko je više sijao od sreće – mali glumci ili njihovi roditelji. Prota Jakov je mališanima uručio dar – dečje molitvenike, a Ministarstvo dijaspore ih je obradovalo knjigama „Kreativnog centra“.
Pošto nije bilo vremena za trošenje, gosti iz Srbije produžili su u Luksemburg, na čitanje „Zaistinskih srpskih bajki“.
– Imali smo susret sa Srpskim kulturnim klubom, kod kojeg su želje beskrajno razvijene, ali negde zapinje. Naime, nemaju Dopunsku školu, nemaju učitelja, a imaju odlične prostorije. Okupio se tamo veliki broj dece i roditelja i svi su to veče isticali kao ogromno osveženje. Zaista bi trebalo nešto da se uraditi kako u Luksemburgu naša deca ne bi bila zapostavljena i udaljena od matice – brižno primećuje Gordana Vlajić.
