KAŽNJENI BRANIOCI SRBIJE

MIHAJLO MARKOVIć, AKADEMIK I BIVŠI IDEOLOG SPS

– Poruka je jasna, neljudska i cinična, tako će proći i svi oni drugi u Srbiji i drugim zemljama koji se usude da se brane od svetskih sila i terorista

– Najnovije haške presude svedoče o potpunom pravnom i moralnom slomu Tribunala i definitivno daju za pravo onima koji su taj sud od početka shvatali kao pseudolegalni instrument nasilja, bezakonja i opravdavanja jedne osvajačke politike, kaže na početku razgovara za „Vesti“ akademik Mihajlo Marković, nekadašnji ideolog Socijalističke partije Srbije, koji je stranku napustio nakon što je ona ušla u koaliciju sa Demokratskom strankom

• S obzirom na to da sve njih lično poznajete, kakav ste imali osećaj kada ste čuli za drakonske kazne na koje su osuđeni?
– Šta drugo do ogorčenje. Uzmite tog Lazarevića, koji ni u čemu drugom nije učestvovao sem što je po svojoj funkciji kao general morao da brani svoju zemlju. To se može reći i za Pavkovića. Presuda je definitivno pravni apsurd.

Alibi za NATO agresiju

• Upadljivo je obrazloženje u presudi da Albanci nisu bežali od NATO bombardovanja već od srpske vojske i policije?
– To je potpuna neistina. Došlo je prvo do žestokog bombardovanja Kosova, a istovremeno su vođe OVK koje su napustile zemlju iz Albanije pozivale narod da izađe da bi se stvorio taj efekat humanitarne katastrofe, što je bio razlog za vojnu intervenciju. Albanci koji su požurili da se vrate kućama bili su surovo bombardovani, a to je opisano kao kolateralna šteta. Morali su da slušaju da svi pređu u Albaniju i stvore utisak masovnog egzodusa i humanitarne katastrofe.

• Kako objašnjavate oslobađajuću presudu Milutinoviću koji je u vreme bombardovanja bio predsednik Srbije i član zajedničke komande?
– Ona je takva zato što je on sve vreme sarađivao sa onima koji su planirali napad na našu zemlju. Sarađivao je i sa novom vlašću DOS-a. Zar nije izgledalo apsurdno to da su svi uklonjeni sa pozicija, svi koji su bili u prethodnoj vlasti, a samo on nije. On se već bio udaljio od Miloševića ranije. Bio je prihvaćen i potpuno je sarađivao sa novom vlašću i svim onim NATO ekspertima koji su bili u zemlji i koji su uticali na donošenje odluka u periodu dok je on bio na vlasti.

• Moglo se čuti da su drugi osuđenici bili kivni na njega i da je bilo i ružnih komentara na njegov račun?
– S pravom. Oslobađajućom presudom Zapad je samo vratio dug Milutinoviću.

Strah od američkog besa

• Kako gledate na odsustvo reakcije državnog vrha, recimo nismo čuli predsednika Srbije tim povodom?
– To pokazuje komformizam i kukavičluk i strah od moguće reakcije sa Zapada. To počinje, nažalost, već iz perioda Miloševića kada je državni vrh sprovodio politiku prećutkivanja svega što je moglo da naljuti Amerikance. Na primer, da smo im obarali avione, jedan broj helikoptera „tomahavk“ i ogromne borbe koja se vodila da se osujeti kopnena invazija zemlje. A toga u medijima nije bilo, da se Amerikanci ne bi naljutili, da bi oni mogli da kažu da su rat dobili bez gubitaka. U suprotnom, procenjivalo se, bili bi još suroviji. Bila je to greška.

• Kako komentarišite da se bliskost sa Slobodanom Milošević koristi kao otežavajuća okolnost, iako protiv Miloševića nije doneta osuđujuća presuda?
– To je samo još jedan od mnogih dokaza da Haški tribunal nije legalna institucija već politička, koja služi za sprovođenje volje jedne velike sile. Za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti nisu osuđeni oni koji su ih počinili, koji su svojim ratnim mašinama nelegalno upali u prostor jedne male miroljubive zemlje i s visine od deset kilometara sejali smrt po našim gradovima i selima i pobili hiljadu civila, staraca, žena i dece. Za nepostojeće zločine su osuđeni oni koji su časno branili i odbranili svoju zemlju. Poruka je jasna, neljudska i cinična: tako će proći i svi oni drugi u Srbiji i drugim zemljama koji se usude da se brane od svetskih sila i terorista. Ovu sramnu presudu srpski narod neće nikad zaboraviti.

• Koliko je presuda u službi alibija SAD i drugih zagovornika kosovske nezavisnosti?
– Ona je svakako u funkciji tog ideološkog opravdavanja intervencije na Kosovu. Od početka je opravdana tom navodnom humanitarnom katastrofom do koje je došlo kad su Srbi navodno prognali Albance. Bio je jedan britanski dokumentarni film o tome kako je vojska izvršila etničko čišćenje, isterivala ljude, smeštala ih u vozove. Na tim snimcima se ne vidi nijedan vojnik. Vidi se samo kako Albanci ulaze u vozove, a nigde nema vojnika. A drugo, koja je to železnica koja sa Kosova vodi u Albaniju. Ne postoji voz koji sa Kosova vodi u Albaniju.

• Kako komentarišete reakciju sadašnjeg lidera SPS Ivice Dačića koji nije upotrebio reči „tragedija“, kao recimo radikali, ali je konstatovao da je presuda potvrda političkog karaktera suda vođenog tezom da je Srbija kriva?
– Ako je samo to rekao, to je minimum koji se morao reći da bi se koliko-toliko sačuvao ugled u toj partiji i te partije kod građana. Ugled koji je uveliko izgubljen i poljuljan.