Koliko bi naši ljudi rasejani po svetu mogli da pomognu svojim znanjem, iskustvom i sposobnošcu da prate savremeni trend u nauci i tehnologiji potvrduje primer dr Petra Agatonovica, doktora mašinstva iz Minhena i priznatog strucnjaka najvišeg formata, rodom iz Panceva, koji je i penziju docekao u tudini, a da otadžbina nije ni pokušala da iskoristi njegove kvalitete.
Dok se domaca javnost i politicari iscrpljuju u neproduktivnim raspravama o ceni i štednji energije, dr Agatonovic nudi potpuno drugaciji projekat i nacin razmišljanja u ovoj oblasti, koji, ukratko receno, predstavlja odgovor na dilemu kako da uhvatimo korak sa svetom u jednoj od najvažnijih oblasti, a što energija sigurno jeste.
“ Energetska nezavisnost znaci istovremeno ekonomsku i stratešku nezavisnost “ objašnjava osnovni razlog svog koncepta „Energija za Srbiju“.
Primer bogatih
Rešenje za ove probleme, istice dr Agatonovic, jesu takozvani obnovljivi izvori energije: vetar, sunce, biotermicka i geotermicka energija koji su pravi strateški hit u svetu razvijenih i poligon na kome ce se vrteti ogromne kolicine novca i svetskog kapitala.
“ Razvijene zemlje dobro znaju kako su postale bogate “ kroz bolje korišcenje raspoloživih sredstava i prirodnih resursa “ napominje naš sagovornik, koji je kao dugogodišnji strucnjak za razvoj i ispitivanje velikih suncanih centrala, vetrovnih turbina, stirling motora i slicnih projekata u oblasti svemirskih letelica finansiranih i od Evropske zajednice i autor više od sto naucnih radova, kompetentni sagovornik cije bi oglašavanje u „Politici“ moralo da podstakne odgovorne ljude u vlasti da pocnu da koriste ovakve naše strucnjake rasejane širom sveta. „Navršio sam 67 godina, ali sam dobrog zdravlja, bavim se sportom i mislim da bih mogao pomoci matici, ali se na žalost moji kontakti sa njom nisu intenzivirali, moja spremnost za saradnju postoji“, veli Agatonovic, koji se jednim kracim pismom obratio premijeru đindicu pre godinu dana, ali odgovor nije dobio.
“ U toku poslednjih 20 godina cene uredaja za korišcenje energije vetra ili sunca su pale, a tehnologije su znatno unapredene “ veli, napominjuci da, recimo, energetski sistemi na bazi vetra ne zavise od cena sirovine i ne zagaduju vazduh, tako da, osim relativno visokih pocetnih investicija, spadaju u jeftinije.
Može se racunati sa oko hiljadu evra po jednom KW instalisane snage, dok recimo cena manjeg generatora na gas iznosi upola manje, ali nas kasnije vetar ništa ne košta. Na kraju 2000. godine u SAD je instalirano 2.550 MW vetrovnih turbina (prema 18.500 u celom svetu), a krajem prošle godine taj broj je trebalo da dostigne cifru od 4.500 MÃ. Kao guverner Teksasa Buš je potpisao Zakon o primeni vetra, pošto je još pre deset godina ustanovljeno da ova država bogata naftom uvozi energiju. Vetar je izabran kao najbolji, a Teksas je postao primer države koja ga efikasno koristi.
Kako uloviti sunce
Centar primene vetra i dalje je u Evropi. Nemacka je postala nova Kalifornija što se tice vetra, istice dr Agatonovic, zahvaljujuci pre svega cinjenici da država finansijski stimuliše proizvodnju struje iz vetra. Pre jedne decenije Nemacka je imala 200 MW instalisanih kapaciteta, a samo nakon šest godina taj broj je skocio na zadivljujucih 2875 MW.
Ipak, podaci govore da Danska ostaje lider u primeni tehnologije vetra. Oko 4.000 turbina danas u ovoj zemlji proizvodi osam odsto nacionalne potrošnje. Cilj je da do 2010. godine 36 odsto potrošnje energije bude iz obnovljivih izvora, što je svakako najambiciozniji projekat u svetu. Zanimljivo je da svaki okrug u Danskoj ima propisano koliko mora energije da obezbedi iz vetra.
Sunceva energija pruža još raznovrsnije mogucnosti za primenu. Sistemi za grejanje i toplu vodu na bazi sunca mogu snabdeti do 35 odsto svih potreba u severnoj i centralnoj Evropi, oko 50 odsto južno od Alpa, a na jugu Evrope cak 70 odsto.
“ Ovakvi sistemi koštaju izmedu 500 i 1.000 evra po KÃh dnevne proizvodnje “ veli dr Agatonovic, primecujuci da naši susedi koriste ovu vrstu proizvodnje sa solidnim rezultatima. U Hrvatskoj je još 1994. godine instalisana površina suncanih kolektora po stanovniku iznosila 0,053 kvm, u Austriji su ove cifre duplo bece, a u Grckoj cak cetiri puta vece.
Kuda se krece svet i kako da ga pratimo sugerišu i ovi podaci: ukupna površina kolektora u EU dostici ce 2010. cifru od 75 miliona kvadratnih metara, a u zemljama Evrope van EU još 40 miliona. To znaci da sadašnja godišnja prodaja treba da se udesetostruci što odgovara iznosu trgovinske razmene u oblasti sunceve energije u obimu od 2,5 milijardi evra godišnje, a to je trecina ukupne razmene u citavom svetu.
Investicije iz besplatnog goriva
Kada se ovome dodaju mogucnosti koje su otvorene pronalaskom gorivnih celija i novom ulogom vodonika kao „cuvara“ ili „nosaca“ energije, što realnim cini cuvanje energije kao u špajzu, onda se laicima ali i siromašnima s razlogom namece pitanje: kako to finansirati.
“ Ako se svaki kilovat struje koji je proizveden sagorevanjem nafte, uglja, gasa ili slicno minimalno zaduži, recimo jednom parom, onda evo sredstava za kupovinu novih uredaja. Ova sredstva ce biti vracena time što je gorivo za te nove uredaje besplatno “ objašnjava naš sagovornik. Procenjuje se da ce suncana industrija u Evropi 2010. zapošljavati oko 200 hiljada ljudi, dok ce ta cifra u svetu biti dva puta veca. Samo u Danskoj danas je u industriji vetra zaposleno oko devet hiljada ljudi, uprkos podatku da ova zemlja mnoge delove za ove sisteme uvozi umesto da ih proizvodi sama, pa je procena da bi broj radnih mesta mogao upola da se poveca.
“ Obnovljivi izvori energije, zahvaljujuci novim tehnološkim prodorima i inovacijama, mogli bi da znace potpuni kraj za današnje dinosaurus elektrane “ smatra dr Agatonovic, i na licnom primeru i bukvalno potvrdujuci onu staru izreku da nam iz dijaspore i od naših ljudi po svetu stiže sunce i povoljni vetrovi.
Umemo li to da iskoristimo?
