NATO JE OBNOVIO ODNOSE SA RUSIJOM. Istina, čelnici alijanse, a posebno uvek namrgođeni Jap de Hop Shefer, nisu propustili da naglase da nije u redu to što je Rusija prošlog leta vojno intervenisala u Gruziji, ali i pored toga NATO kao da je otišao na poklonjenje u Kanosu. Kanosa je, naravno, ovom prilikom Moskva. Prethodno su se u nekim državama oko Avganistana počele da zatvaraju američke i NATO baze, pa je bilo samo pitanje vremena kada će alijansa preboleti i Gruziju i proklamovane principe. Jer, bez Rusije i njene teritorije nema ni sigurnog snabdevanja NATO trupa u Avganistanu. Pakistan u svom haosu ne može da kontroliše ni svoju severnu granicu, a u takvoj situaciji kopneni konvoji za snabdevanje misije ISAF u Avganistanu već u Kajber prolazu na nišanu su talibana. Za neke evropske zemlje Avganistan je opet test dilema da li SAD i Evropa i dalje dele zajedničku stratešku kulturu, jer nacionalni interesi i nacionalna bezbednost obuhvataju mnogo više od vrste naoružanja kojim raspolažete. Šta o tome misle sami Avganistanci?
Pre desetak dana razgovarao sam u Abu Dabiju na Al Muntazi tepih marketu sa jednim Paštunom iz Gaznija koji prodaje avganistanske tepihe u glavnom gradu Emirata. Za njega nema velike razlike između nekadašnje sovjetske i sadašnje prisutnosti NATO-a u Avganistanu. I jedni i drugi su stranci i kao takvi nepoželjni u avganistanskoj istoriji. Rusi su mu kao komšije ipak prihvatljiviji u toj ulozi, jer nisu došli sa tako velike udaljenosti preko okeana, već su tu odmah pored nas. Na povećanje broja američkih vojnika u Avganistanu prodavač tepiha iz Gaznija gleda isključivo kao na povećanje problema za same Amerikance, jer to neće ništa rešiti. O tome gde se krije Bin Laden nije hteo da se izjašnjava, pretpostavlja da je tu negde oko granice Avganistana i Pakistana, ali je uveren da Amerikanci mogu da ga uhvate za nekoliko sati, samo ako to žele. Sve ostalo je, po njemu, samo film za naivne. Da li bi Bin Laden možda pristao na intervju za Politiku, šta on misli o tome kao Paštun? Odjednom, nije više bio raspoložen za razgovor, nisam ni ja, jer su u radnju ušla dva malo krupnija Paštuna. A onda smo se svi slikali za uspomenu. Ko zna, možda do Bin Ladena i stigne molba za intervju. Samo, šta onda?
čARLS INGRAO, PROFESOR ISTORIJE na Perdju univerzitetu u svom senzacionalnom izveštaju Suočavanje sa jugoslovenskim kontroverzama kaže da je američka vojska u BiH mogla da uhapsi generala Ratka Mladića samo da je htela, jer je srpski general najmanje 20 puta bio na nišanu američkih specijalnih snaga koje su ga u stopu pratile i da je 6. jula 1996. godine došlo do žestokog sukoba između američkih vojnika koje je predvodio pukovnik Džon Batista i Mladićevog obezbeđenja kada su se američki specijalci našli na samo desetak metara od Mladića. Reč je o pokušaju američkih specijalaca da uđu u podzemni komandni centar Crna reka kraj Han Pijeska, jer se verovalo da se tu nalazi general Mladić, pod izgovorom da su satelitski snimci pokazali da dva srpska tenka nisu u skladištu, već na položaju. General Gvero je pukovniku Batisti rekao da ako krene za Crnu reku, vidimo se na nebu, a komandant Zaštitnog puka Glavnog štaba VRS pukovnik Šarović dobacio da možda mogu i da uđu u Crnu reku, ali da neće moći i da izađu. Onda je Batista krenuo, ali je okupljeni narod blokirao američka vozila, jedan hamer je zapaljen, drugi prevrnut, rulja je počela da skače po hameru pukovnika Batiste čiji su pratioci pobegli u šumu. Zatim je drugi deo naroda postavio štandove sa rakijom i pivom, znajući da je to pripadnicima međunarodnih snaga zabranjeno, pa su se ovi koji su pobegli u šumu vratili. Usred tog hepeninga helikopterom je stigao britanski general Vili rekavši generalu Gveru kako je sve to američki šou, ali da on ipak mora da pogleda poziciju srpskih tenkova koji su odmah pored podzemne komande, i da je najbolje da on i Gvero sami tamo odu i to provere. To je prihvaćeno i posle desetak metara vožnje kroz šumu Britanac je konstatovao da je sve u redu i da nema nikakvih srpskih tenkova. Vratili su se nazad do pukovnika Batiste, koji je čekao u svom blokiranom hameru, i to mu saopštili. Batista se vratio u bazu, a general Gvero je poput ostalih posle nekog vremena stigao u Hag. Svega toga nema u izveštaju profesora Ingraoa.
VOJNICI SU UBILI PREDSEDNIKA GVINEJE BISAO Žoakima Vijeiru. Nekoliko sati ranije ubijen je načelnik Generalštaba vojske te zemlje general Batista Vaije. Preživeli oficiri obećali su da će poštovati ustav. Nije vic. Sindrom poručnika Rolingsa očigledno još trese Afriku.
SRBIJA JE SVOJU VOJNU INDUSTRIJU sjajno predstavila ne velikoj izložbi naoružanja i vojne opreme Ajdeks 2009 u Abu Dabiju. Nekoliko hiljada ljudi posetilo je tokom pet dana sajma štand kompanije Jugoimport SDPR koja je, zapravo, integrator namenske industrije Srbije. Jedan krupni Jordanac, očigledno ugledan biznismen, svaki dan posebno se ljubazno pozdravljao sa ljudima sa srpskog štanda. Pokazivao je i delomično poznavanje našeg jezika. Pomislio sam, ili je bivši naš student, ili naš zet. Rekoše mi ni jedno ni drugo, već da je Jordanac glavom nadole visio sa mosta. Znate ono kada su vojnici vojske Republike Srpske pohvatali one iz međunarodnih snaga, pa ih privezali za drveće, mostove i tome slično. Kao živi štit, da NATO ne bi bombardovao srpske položaje. Ovaj Jordanac od tada silno voli Srbe i Srbiju. I hoće da posluje sa nama. čak i u Abu Dabiju.
