Cika Miodrag Jovanovic nas docekuje u svom domu u predgradu Cikaga, oronulog zdravlja, ali sa dovoljno snage da isprica svoju dugu životnu pricu. I iskaže bol koji godinama nosi, uveren da se do istine mora doci, ma kako put bio trnovit.
Secanja vode do sela Brnjice kod Knica, gde je roden 1911. godine, školovanja u gimnaziji i kasnije saobracajnoj školi, i pocetka rata koji ga zatice kao otpravnika vozova na stanici u Knicu. Razgovor zapocinje uspomenama na sabotaže i diverzije, koje je sa svojim istomišljenicima radio na pruzi na kojoj je bio zaposlen.
– I posle ovoliko godina najviše me boli to bezocno prekrajanje istorije, po kome su jedino komunisti bili borci protiv okupatora, jer oni su pisali istoriju. U njihovim knjigama ne piše da su se protiv okupatora, saboterskom i diverzantskom delatnošcu borili mnogi od nas, koji smo hapšeni, zatvarani, muceni. Ja sam pomagao saveznicima. Sabotirajuci Nemce, spasavali smo zarobljene engleske vojnike, transportovane iz Grcke. Izazivali smo namerne sudare i velika kašnjenja transporta vojnog i industrijskog materijala. Imao sam veliku želju da pomognem, to je bila i moja ljudska obaveza, a kao clana pokreta Draže Mihailovica i moja vojnicka dužnost. Krajem januara 1943. godine uhapšen sam, odveden u zatvor, kasnije u logor na Banjici, potom prebacen u zarobljeništvo u Nemacku, odakle su me saveznici oslobodili. U Ameriku sam stigao 1949. godine.
Covek kojem se veruje
Sav svoj život Miodrag Jovanovic je posvetio širenju istine o našoj zemlji i našim ljudima. Jedan je od osnivaca poznate organizacije „Srpska bratska pomoc“, ugledan clan Srpske narodne odbrane, Srpskog narodnog saveza, covek cijem se imenu i ugledu verovalo i veruje. Život ga nije mazio. NJegova supruga je umrla 1942. godine, a on je sam odgajio jedinu kcer koja, na žalost, nije više medu živima. Radio je teško, kao i ostali emigranti, u fabrici odece jedan posao, u samoposluzi drugi. Od 1989. godine volonterski se posvetio radu na cikaškom TV programu „Achess Corporation“, ubrzo shvativši kakva je moc tog elektronskog medija.
– Zajedno sa kolegama ucio sam rad kamerom, rad u režiji, pretvarajuci zanimljive ideje u televizijsku formu. Na 19. kanalu sam radio sa zadovoljstvom, u grupi seniora, i zaista zavoleo taj posao. Kada je poceo rat u Jugoslaviji, poceo sam da se bavim produkcijom programa koji su kompleksno analizirali citavu situaciju. Pozivao sam u program eksperte iz medija, verskih zajednica, iz obrazovnih institucija, analiticare koji su mogli otvoreno da govore o onome što se dogada na našim prostorima. Želeo sam da prevazidemo uprošcenu podelu i stereotipe tipa „dobri i loši momci“, kakvima su bile sklone komercijalne televizije.
Cestitka DŽordža Buša
Jovanovic se zalagao za demokratiju, znacaj slobode govora, radeci na jedinom TV kanalu na kome gradani imaju potpuni pristup televizijskom mediju i svoj njegovoj moci. Sve što je radio, cinio je iz duboko ljudskih razloga, zalažuci sebe i svoje ideje za istinu i covekoljublje.
Brojna priznanja
Tokom poslednjeg rata u Jugoslaviji, Miodrag Jovanovic je upoznao jednog irskog profesora, koji se cesto odazivao pozivu razgovorima na „vruce teme“. Kasnije je Jovanovic postao producent programa za Irsku zajednicu.
– Za osam godina, koliko sam proveo na TV, uradio sam produkciju za više od 200 dokumentarnih emisija, od toga više od 50 o srpskoj istini. Dobio sam priznanja Srpsko-americke informativne mreže, priznanje SNO, priznanje društva „Prijatelji irske slobode“, 1997. godine ušao u Klub poznatih starijih gradana Cikaga.
– Nikada nisam radio za priznanja, ali sva koja sam dobio prijaju, ne mogu da lažem. Narocito je bilo lepo kada sam od predsednika Buša i njegove supruge dobio cestitku za svoj 90. rodendan, sa najlepšim željama za zdravlje pre svega, jer mi je još samo ta briga ostala. Nisam imao mira posle 11. septembra, pa sam pisao predsedniku i izneo mu svoje ideje o svemu što se dešava u svetu i na našim prostorima. Odgovorio mi je, i to prija.
Ostavljamo ga uz gomilu dokumentacije i secanja koje bi želeo da sredi, pre nego što se život završi. Iskreno verujemo, bice vremena za svodenje racuna, jer još je snage i volje u cika Miodragu.
