U čikagu je krajem januara promovisana Američko-jugoistočnoevropska privredna komora (American Southeast Europe Chamber of Comerc – AMSEč), organizacija čija je namera pravljenje mreže uspešnih kolektiva i pojedinaca sa obe strane okeana, uz nastojanja da se poslovna saradnja ostvari i realizuje na obostrano zadovoljstvo. Predsednik AMSEč-a je Igor Jokanović, a uz njega su osnivači Boki Glamočak, Emir Zubović, Skot Leonard, Aida Zubović, Matija Bijesković, Lila Jokanović i Tanja Bosković, mladi uspešni stručnjaci koje je život sa prostora bivše Jugoslavije doveo na američki kontinent.
U osnivačkom aktu organizacije stoji da ima nameru da poveže ljude i kompanije u Americi sa uspešnim firmama i pojedincima u jugoistočnoj Evropi, s ciljem da osnaži kulturne i poslovne veze.
– Razmena ideja, usluga, proizvoda, razvoj trgovinskih odnosa, otvaranje radnih mesta, jednom rečju znači progres, ma gde živeli i kojim se poslovima bavili. Imamo nameru da ovo bude organizacija koja će pružiti mogućnosti svima koji su za saradnju zainteresovani. Naša je misija da postanemo lider u uspostavljanju i promovisanju projekata u regionu, da povežemo investitore iz Amerike sa preduzetnicima u jugoistočnoj Evropi, a dugoročni planovi su da napravimo osnovu za pomoć malim privatnim biznisima u regionu, kao i da unapredimo kulturnu saradnju – kaže za „Vesti“ Igor Jokanović, predsednik i jedan od osnivača.
Otvaranje vrata biznisu
Globalna ekonomska kriza je sa obe strane okeana i sigurno je da će postojanje ovakvih organizacija i mreža u pravom trenutku mnogim poslovima otvoriti vrata.
– Stanje jeste veoma teško, ali jedna stvar koju sam ja u „Morgan Stenliju“ naučio je da će i ovo proći. Krize dolaze i odlaze u ciklusima, tako je i sa prosperitetom, najvažnije je ne praviti paniku, nego raditi mudro – smatra Jokanović.
– Imamo stalne članove, a plan nam je da se u ovu organizaciju učlanjuju i pojedinci i korporacije. Želimo da napravimo mrežu za kvalitetnu saradnju na različitim nivoima. Naši članovi su sa svih prostora bivše Jugoslavije, radi se uglavnom o ovdašnjim stručnjacima, ljudima koji znaju svoj posao, ali i poznaju način ovdašnjeg poslovanja. Ideja mi se rodila pre tri godine, kada sam završio magistarske studije i, pošto su mi struka biznis i finansije, osetio sam potrebu za jednom ovakvom organizacijom. Nastojimo da pronađemo mogućnosti da pomognemo regionu, kome su pomoć i iskustvo neophodni, a naši članovi koji su uglavnom u poslovima biznisa i finansija sve to znaju iz prve ruke.
Igor Jokanović je u Ameriku stigao 1995. godine iz Zenice, sa bratom i roditeljima. Ovde je završio fakultet i postdiplomske studije i počeo da radi u uglednim finansijskim kućama.
– Dobio sam posao u „Morgan Stenliju“, gde su mi se otvorili horizonti, video sam kako druge etničke grupe rade na promovisanju svojih biznisa i mogućnosti saradnje. Shvatio sam takođe da je američka privreda najjača, čak i kada je najslabija, i da od njih možemo i imamo šta naučiti. Ovde nije bilo nekih organizovanih kanala za saradnju, pa smo se mi složili da je jedna ovakva organizacija neophodna. Uspostavili smo kontakte sa nekim ljudima, počeli da pravimo poslovnu mrežu, uključili smo i advokate, koji su izradili pravna akta za komoru, tu su osnivači, koji rade kao odličan tim, imamo izvanredan veb-sajt, nastojimo da kontaktiramo što više ljudi, ali i da organizujemo događanja, na kojima bi se zainteresovani ljudi okupljali, gradili kontakte, razmenjivali ideje i iskustva.
Osetio udar krize
– Zaposlio sam se u „Morgan Stenliju“ u leto 2007. godine, kada je berza bila veoma jaka, krenuo sam u taj biznis kada je bio najjači, ali je već bilo nagoveštaja da će se stvari menjati. I tada su otpuštali radnike, mislim oko pet posto radne snage, ali je moj posao bio vezan za komision, izborio sam se da ostanem godinu dana, jer nisam pravio gubitke, već sam firmi donosio novac. Imao sam tim starijih, iskusnijih finansijskih savetnika, koji su mi pomagali, pa smo mi na neki način delili i klijente i dobit. Ali, kada više nije išlo, dobio sam otkaz, u julu prošle godine. Naravno, sa novcem se sve zna – oni ti daju novac da ga oplodiš ili maker sačuvaš. Ako ga gubiš, onda nikome nisi potreban. Naravno, rad u ovoj kompaniji je za mene neverovatno važno iskustvo jer sam saznao mnogo o radu finansijskih institucija, mnogo o marketingu i to ne bih menjao ni za šta. Mnogo toga sam naučio, jer jedno je škola, a drugo praktičan rad. Sada sam sa svojim ocem i bratom u porodičnom biznisu. Otac je bio bankar, sada ovde radi stolarski zanat, koji veoma voli, a brat i ja pomažemo. Naravno, ni s tim poslom sada nije lako, jer nema mnogo renoviranja kuća i stanova, ali borimo se nekako. I moj brat je bio u finansijama, radio je u „Chase“ banci, ali njegovo odeljenje je ukinuto, pa je i on sada bez posla u svojoj struci – kaže Jokanović.
Na promotivnom skupu 22. januara bilo je mnogo predstavnika američkih firmi, prisustvovali su i direktor programa Svetskog trgovinskog centra u čikagu, jedan od direktora Međunarodnog turističkog centra u čikagu i predstavnici ovdašnjih konzulata .
Za 11. mart je u čikaškom Svetskom trgovinskom centru takođe planirano još jedno dešavanje, ponovo u želji da se razgrana mreža saradnja.
– Imaćemo turističku prezentaciju regiona, voleo bih da neko ko već ima uspostavljenu poslovnu saradnju sa Amerikom takođe predstavi svoj projekat, predstavićemo i tradiciju i kuhinju regiona, naravno uz obavezno druženje uz muziku. Nastojimo da dođemo do što većeg broja ljudi, naša kontakt lista je velika, a imamo i kontakte sa Svetskom privrednom komorom u čikagu, Svetskim trgovinskim centrom i Turističkim centrom čikaga. Siguran sam u budućnost AMSEč-a, jer za ovakvom saradnjom postoji potreba, a to se videlo i na našem prvom skupu, kome je prisustvovalo skoro 100 ljudi.
