Ko zna kakvim željama, proviđenjem ili sposobnošću srpski pravoslavci u Fracuskoj dođoše do još jednog manastira. Sav u freskama, radostan u bojama, magnet je za vernike, ali i brojne turiste. Svako ko poseti manastir Sv. Jovana Damaskina i Sv. Hilarija, smešten u regiji Burgonj, u prelepom mestašcu Išon, obeća sebi da će opet doći.
– Manastir je 1989. godine, kao francuski pravoslavni centar, sa kičicom u ruci, osnovao monah Luk, bivši pariski profesor ikonogafije, koji je uz pomoć nekoliko učenika restaurirao godinama zapuštenu parohijsku kapelu koja potiče iz dvorca iz 1600. godine. Zasukao rukave neumorni Luk, dobri ljudi mu pomogli, pa je obnovljen manastir, živopisan sa mnogo ljubavi, da bi danas, onako gizdav i elegantan, u mirisu voska i meda i uz žućkasto-plavičastu svetlost ličio na biser. I, kao živa slika. Ma, Bog nam je to dao – opisuje zapadno-evropski episkop Luka.
Adresa i kontakt
Od 1992. godine manastir je upisan na listu baštine u Francuskoj, a adresa je: Monastere orthodokse St. Hilare – St. Jean Damascene 71190 Ućon Tel: 03 85 54 47 75
Manastir se prostire na tri hektara zemlje, sa izvorom koji deluje kao žila kucavica. Ovaj centar je svedok prošlosti i postojanosti vere, kako katoličke, tako i pravoslavne, a restauriran je u pravoslavnoj tradiciji, danas je otvoren za sve. Od marta 2008. to je ženski manastir, a pripada Zapadno-evropskoj eparhiji, dakle, i nama Srbima. U njemu su dve monahinje, igumanija Evlavija, koja je u Hercegovini provela tri godine u manastiru Petra i Pavla kod Trebinja, a druga je Holanđanka sestra Margereta, koja je prethodno boravila u Srbiji, u manastiru Manasija.
Magarci za slikanje
Žitelje ovog manastira čine i dva, kako ih opisuju, „preslatka magarca“. Istina, Bišon i Minjon nemaju nikakvo konkretno zaduženje, ali su najlepši dekor i, takoreći, „izmišljeni“ za poziranje i fotografisanje sa svakim ko to poželi. Glumci pravi, kao da ih je školovao slavni filmski maestro Emir Nemanja Kusturica.
Prema priči vladike Luke i drugih očevidaca, manastir je u dobrom stanju.
– Postoji kapela, tri ikonografska ateljea, biblioteka, deset monaških kelija, kuhinja, trpezarija, prodavnica… Sve što se može poželeti. A i nalazi se na atraktivnom turističkom mestu, u Regionalnom prirodnom parku Morvan, pa je postao i prometan, turističke grupe ga posećuju, uživaju u vizantijskim freskama, a svaka samo što ne progovori – priča vladika Luka. – Tu su i skulpture od drveta, razni krstovi, metalni kovani reljefi, minijature i drugi umetnički religiozni radovima. I mora se naglasiti da je za svu tu manastirsku lepotu najviše zaslužan pravi Francuz, ali i pravoslavni monah – Luk. Dirigovao je živopisom svakog delića zida, a on to zna mnogo dobro, poput Mikelanđela.
I dok Luk meša boje i s njima ovekovečuje duhovni pravoslavni svet, monahinje skupljaju lekovite trave, suše ih, a mora se pomenuti da i one slikaju ikone. Od Boga je to dar.
Manastir Sv. Jovana Damaskina i Sv. Hilarija je od Pariza udaljen 380 km. Ništa strašno, jer se brzim „TŽV“ vozom stiže za 85 minuta. Manastir je sada „napola otvoren“, prima posete, turiste, moguće je organizovati i konferencije. Za ovu godinu planiraju se „široko otvorena vrata“, čime će posećivanja biti ozvaničena, upisana u turističke vodiče ili u „red vožnje i kalendare“ pripadnika vere.
Naravno, sve ta očekivanja ne dotiču vladiku Luku, jer se u manastiru već odomaćio. Ne zna ni broja koliko ih je puta posetio, a svaki put je bilo prelepo, u blagodeti tišine i mira, molitveno i obogaćeno. Ponekad je u manastiru zatekao i nekog gosta. Dakle, može se, ali je neophodno unapred se najaviti. Ne treba brinuti za opstanak i rast manastira, jer u ovom delu Francuske ima Srba pravoslavca.
– Najviše u mestu Krezo, gde je bila fabrika „Pežo. A i Dižon je u blizini, pa Lion. Kako „čuvarima“ manastira treba pomoć, na primer, za sečenje drveta ili održavanje manastira, bašte, voćnjaka, negovanje cveća, to pozivaju dobrovoljce da im se pridruže, katkad pruže ruku pomoći, ukratko, da ih osnaže.
A za očekivanje je da će priča o manastiru strujati od uha do uha i da će je ulepšati ono što oko uživo vidi – francusko-srpsko-pravoslavni raj na zemlji.
