Romski kartonvil nije romski već beogradski problem, barem je tako to videla gradska uprava. Tako ga i rešava – bagerima, buldožerima i sličnim mašinama. Posle je, kao, počela da rešava romski problem, a tvrde da su i ranije pokušavali. U tim pokušajima i rešavanjima gradska uprava je pokazala svu neefikasnost i neefektivnost. Kad to tvrdim mislim na ono značenje ovih pojmova koje im je dao Peter Drucker – raditi efektivno znači raditi prave stvari, a raditi efikasno znači raditi prave stvari na pravi način. Beogradska uprava niti je radila prave stvari, tj. nije rešavala romski problem već svoj kartonvilski problem, niti je to (pre ili posle bagera) radila na pravi način.
Kartonvilski sneg je pokazao dosta tragova, a, pre svega, da budem dobronameran, odsustvo znanja gradske uprave i njenih službi koje je neophodno da bi se rešio romski problem i rasizam Beograđana. Ništa ne menja na stvari to što je pomenuto neznanje tek delić upravnog neznanja koje obeležava novu administraciju koja se ustrojava od 2000. godine, niti to što rasizam Beograđana možemo videti kao delić evropskog rasizma, niti to što su Romi česta žrtva svekolikog evrocentrizma.
To što se ovih dana moglo videti na televizijama i čitati po novinama previše je podsećalo na neki neorealistički film ili neku neoliberalnu storiju. Ispod bagera i buldožera nestaje nešto što bi retko ko prepoznao kao prostor za ljudsko stanovanje. Ipak je tu neko živeo. A na romsku nesreću živeli su odmah do najlepših i najmodernijih naselja sadašnje Srbije. Da su živeli na beogradskoj periferiji ili kao oni drugi Romi – na beogradskoj deponiji, ma njihovim udžericama ništa ne bi bilo. Ali ovo, da se ovako nacrtaju između zgrade bivšeg CK i Sava centra, ili kod novog univerzitetskog naselja, e to ne može. Ne može, ne zbog neljudskih uslova u kojima žive već zato što se to vidi i što to vide njihove bogate i za naše prilike prebogate komšije, a i gosti i prolaznici kroz Beograd.
Beogradska uprava neko vreme pokušava nevešto i neznalački da reši romski problem onih koji su obitavali na nezgodnom mestu, zbog te lokacije, a ne zbog Roma. Radili su to, a nisu nastojali da reše problem Roma kao najsiromašnijih ljudi u ovoj Srbiji, koji su i kao socijalna i kao etnička grupa, a i kao pojedinci – gotovo potpuno žrtva socijalne ekskluzije. Da beogradska uprava ne zna da radi videlo se već u onoj ranijoj ideji da se izgradi bolji i lepši geto, ,ciganmalu od tvrdog materijala… Nije se u svemu ovome proslavilo ni civilno društvo, odnosno one nevladine organizacije koje su inače uzimale i sada uzimaju neke pare za nekakav rad sa Romima.
Naravno, čulo se ovih dana i dosta toga što liči na opravdanje ili obrazloženje mašinskog odnosa prema romskom kartonvilu. Pa smo tako čuli da pomenuti Romi nisu stanovnici Beograda, tj. da nisu prijavljeni tamo gde treba, da u nekoj južnoj Srbiji imaju dobre kuće, da ih u Beogradu neko eksploatiše, da im je kartonvil tek radni kamp a da u stvari i u samom Beogradu imaju stanove… čuli smo i obrazloženja onih koji svoj rasizam uvijaju u neke druge priče koje treba da prikriju mržnju prema Romima, a kod ponekih i strah od Roma.
Nema utehe u tom peglanju savesti niti je uteha to što se i drugi (druge države, drugi narodi) na sličan način odnose prema Romima. Nije za utehu ni evropska dvoličnost prema Romima.
Tako će, na primer, pre tri godine Evropski komitet za socijalna prava utvrditi da Italija ,,sistematski krši prava na adekvatan smeštaj u slučajevima Roma. Reč je o kršenju člana 31 Evropske socijalne povelje koji glasi: U cilju obezbeđivanja efikasnog pristupa pravu na stanovanje, trebalo bi preduzeti sledeće mere: (1) unaprediti pristup stanovanju do postizanja odgovarajućeg standarda; (2) sprečiti i smanjiti broj beskućnika, uz tendeciju postepene eliminacije ove pojave; (3) učiniti cene stanovanja dostupnim građanima bez odgovarajućih izvora primanja. Pomenuti Komitet je jednoglasno utvrdio da nedostatak kampova za nomadske Rome, isto kao i prisilno iseljenje Roma, isto kao i nedostatak trajnog smeštaja za Rome – predstavlja kršenje člana 31 povelje.
Reklo bi se, aplauz za Evropu. Takođe, mogli bismo da kažemo, šteta što nismo u toj Evropi. Ali ta ista Evropa se i drukčije ponaša. Tako, na primer, Evropski sud za ljudska prava u Strazburu nije prepoznao rasizam i segregaciju u izdvajanju romske dece u posebna školska odeljenja. (Reč je o slučaju 14 hrvatskih Roma sa severoistoka Hrvatske.) Pomenuti sud je odlučio da odvajanje romske dece u posebna odeljenja ne predstavlja diskriminaciju niti se time krši njihovo pravo na obrazovanje.
Nema sumnje da bi mnogi među nama u slučaju izdvajanja hrvatskih Roma u posebna odeljenja prepoznali hrvatski rasizam, ali ne i srpski rasizam u ovome što se ovih dana dešava po Beogradu, kao što ne prepoznajemo pogubne posledice dopunjavanja partijskim ljudima i inače prenaseljene gradske i opštinske uprave po Srbiji.
Uostalom, ono što je kartonvil za Beograd i Srbiju, to je Srbija za Evropu. I kao što Beograd i Srbija (ne) rešava probleme Roma, tako i Evropa (ne) rešava problem Srbije. Sa manje ili više mržnje, sa manje ili više sile. Ne verujem da se baš ne zna za drukčije, u oba slučaja! Ali, i jedni i drugi imaju, pa im se može!
Međunarodni praznik Roma juče je obeležen nizom manifestacija koje za cilj imaju unapređenje položaja te nacionalne manjine i skretanje pažnje javnosti na njihov težak položaj i siromaštvo – protestom.
Predsednik Srbije Boris Tadić razgovarao je sa delegacijom Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine o njihovom teškom položaju, koji je dodatno komplikovan zbog iseljavanja nehigijenskih romskih naselja iz pojedinih delova prestonice. U Skupštini Srbije održana je sednica Pododbora za pitanja unapređenja položaja Roma sa koje je ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić poručio da za unapređenje položaja Roma treba sprovesti sistemske mere.
Položaj Roma prethodnih godina jeste unapređen, ali je još daleko od zadovoljavajućeg. Romi su deset puta siromašniji od ostatka populacije, kazao je Ljajić.
Najbolji učenici osnovnih i srednjih škola romske nacionalnosti, njih 40, dobili su juče računare od Ministarstva za ljudska i manjinska prava.
Na svetski dan Roma predstavnici građana koji žive u Ulici južni bulevar u Nišu i ne žele da im ulica nosi ime pevača romske muzike Šabana Bajramovića najavili su da će pokrenuti peticiju u celom gradu protiv promene naziva ulice. Gradonačelnik Beograda Dragan đilas otvorio je u Osnovnoj školi Despot Stefan Lazarević u beogradskom naselju Mirijevo izložbu povodom Svetskog dana Roma. Na panoima su izložene fotografije koje prikazuju stradanja Roma u Drugom svetskom ratu, sa spiskovima ubijenih, ali i prvi rečnik romskog jezika nastao u logoru Jasenovac. U Domu Vojske otvorena je izložba romskih slikara, pisaca i izložba fotografija Romi Srbije.
Svetski Dan Roma ustanovljen je 1971. godine, kada je na konferenciji Romske unije odlučeno da romska himna bude đelem, đelem, a zastava kombinacija plave i zelene boje sa crvenim točkom u sredini.
———————————————————–
Obeležen Svetski dan Roma
Vlada Srbije će, prema očekivanjima iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava, danas usvojiti Nacionalnu strategiju za unapređivanje položaja Roma čiji je cilj smanjenje dramatične razlike između romske populacije i većinskog stanovništva i poboljšanje stanja, pre svega u oblastima obrazovanja, zdravlja, zapošljavanja i stanovanja.
Na skupu povodom Svetskog dana Roma ministar za rad i socijalna pitanja Rasim Ljajić je najavio i da se očekuje da će od 1. maja ove godine biti usvojen i paket mera za pomoć socijalno najugroženijim građanima među kojima je najviše Roma. Mere podrazumevaju dodatno stipendiranje srednjoškolaca iz najugroženijih porodica, obezbeđivanje tri milijarde dinara za zapošljavanje pripravnika i javne radove gde će Romi biti najviše angažovani, rekao je Ljajić. Prema podacima koje je izneo, 25 odsto romske populacije nema nijedan dan osnovne škole, dok čak 36 odsto ima samo nekoliko završenih razreda.
Lenart Kocelajnen, vršilac dužnosti stalnog koordinatora Ujedinjenih nacija u Srbiji, ocenio je da se Srbija trudi da ispuni obaveze socijalne brige i uključivanja Roma i naglasio da će UN nastaviti da pomaže srpskoj vladi.
Povodom obeležavanja 8. aprila, Svetskog dana Roma, ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar čiplić uručio je juče 40 računara najboljim romskim učenicima.
Srbija ove godine obeležava svetski dan Roma kao predsedavajuća u strateškoj akciji Dekada inkluzije Roma 2005-2015, čiji je osnovni cilj uklanjanje svih oblika diskriminacije Roma i njihovo uključivanje u društvene tokove.
———————————————————–
Prva katedra za romološke studije
Međunarodna katedra za romološke studije nedavno je osnovana na Univerzitetu za mir Ujedinjenih nacija u Beogradu i prva je tog tipa u Srbiji, otkrio je za Politiku Dragoljub Acković, potpredsednik Nacionalnog saveta Roma. Šef katedre je dr Rajko đurić, je dan od najistaknutijih poznavalaca jezika, književnosti, istorije i života Roma.
Branka Mališ
———————————————————–
Protest ispred Starog dvora
Demonstranti tvrde da je pre tri dana podmetnut požar u naselju u Resniku, niko nije ozleđen ali 46 porodica otad živi u strahu
Transparentima izrazili nezadovoljstvo (Foto L. Vuletić)
Dok se u Starom dvoru juče održavao sastanak Radne grupe za zbrinjavanje Roma iz nehigijenskih i nelegalnih naselja u Beogradu, ispred sedišta gradske vlasti oko stotinu Roma i građana razvilo je transparente sa natpisima Srbija je konclogor za Rome i siromašne, Roma za komšiju, Romkinju za snaju, Ostavka đilasu. Roma među demonstrantima, koji su se okupili zbog rušenja divlje naseobine kod Univerzitetskog sela, nije bilo više nego članova nevladinih organizacija.
Predstavnici Žena u crnom i Švedskog helsinškog odbora za ljudska prava pročitali su proglas kojim su zatražili da se romskim porodicama obezbedi alternativni smeštaj sa minimalnim uslovima za život i uz policijsku zaštitu. Tražili su i da im se nadoknadi vrednost uništene imovine. Zahtevali su da se kazne oni koji rasistički govore i da se zvaničnici uzdrže od izjava kojima Rome dele na one bolje, integrisane u društvo, i loše koji žive u bespravnim naseljima.
Naročito emotivan je bio Dejan Peratović, koji je ispričao kako mu je pre nekoliko godina zapaljena baraka posle čega je njegova petomesečna beba izdahnula od povreda.
Nasuprot prigovorima da Romi biraju lokacije u centru grada i onda traže od vlasti stan kada ih raseljavaju, čule su se i tvrdnje da je pre tri dana podmetnut požar i u naselju u Resniku. Niko nije ozleđen ali 46 porodica otad živi u strahu.
Destan Murtezi, žitelj naseobine kod Univerzitetskog sela, kaže da se pre 30 godina doselio iz Surdulice i otad ne uspeva nigde da se skrasi jer ih vlasti stalno isteruju dok sugrađani odbijaju da ih prime za komšije. On ponavlja da neće da se seli jer su ponuđene lokacije isuviše daleko od mesta gde sakuplja sekundarne sirovine i gde mu deca idu u školu. Kaže da se neće seliti ni njegovi susedi među kojima ima i onih koji poseduju kuće na jugu Srbije.
V. Vukasović – LJ. Perović
