Komemorativni skup kojim je ove godine obeležen Dan sećanja na sve stradale u sistemu logora Jadovno održan je ove godine bez masovnog okupljanja, a započeo je parastosom kod Šaranove jame koje je ujedno i najveće stratište logora Jadovno. Parastos su služile vladike Sprske pravoslavne crkve – mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije, episkop gornjokarlovački Gerasim te episkop dalmatinski Nikodim. Mitropolit Porfirije obratio se nakon parastosa okupljenima i rekao da je na ovakvim mestima najispravnije ćutati.
– Na ovom mestu nismo da bismo brojali žrtve, da bismo se nadmetali u tome ko ima više onih koji su postradali, ili, ne daj Bože, ko ima više onih koji su jedni drugima činili zlo. Ovde smo da bismo gledajući u ponor bezumlja učinili sve što je moguće da se bezumlju stane na kraj. Nema veće tragike od tragike zla s kojim smo suočeni. Molimo se za sve koji su nevini postradali, bez obzira kojem narodu, kojoj veri i kojem podneblju pripadali. Ujedinjeni u nevinom stradanju svi čine jedan korpus, jednu zajednicu, a mi smo pozvani da ih takve vidimo. Ne molimo se za postradale nego se molimo pre svega njima – poručio je mitropolit Porfirije, a prenose Novosti.
O sistemu koncentracionih logora Gospić-Jadovno-Pag , u kojem su u leto 1941. godine stradale destine hiljada žrtava, govorili su ispred centralnog spomenika Ivo Goldštajn, Milorad Pupovac i Aleksandar Tolnauer. Predsednik Saveta za nacionalne manjine Aleksandar Tolnauer istakao je na komemoraciji da su se zločini u ovom logoru počeli događati samo 75 dana nakon uspostave NDH i to pre pročetka organizovanog otpora naroda toj državi. On je ovaj kompleks nazavo mestom najokrutnijega masovnog zločina i terora, ističući da je on preteča Jasenovca i da mu je „jedina svrha i namena bila genocid i holokaust za Srbe i Židove, gde su stradavali i Hrvati i Bošnjaci i Slovenci, svi koji su se suprotstavljali NDH“, prenosi HINA.
Istoričar Ivo Goldštajn čiji je deda Ivo ubijen nad jednom od brojnih velebitskih jama opisao je okupljenim poštovaocima žrtava kako je funkcionisao ovaj logor.
– Ako želimo shvatiti šta je bilo Jadovno, moramo znati da je to bio jedan od elemenata u gospićkoj grupi logora. Počinje s kolodvorom u Gospiću, nastavlja se sa zatvorom, logorom u Jadovnu i dva logora na Pagu – to su bili muški logor Slana i ženski logor Metajna – s čitavim nizom jama u koje su žrtve bacane. Logor Jadovno otvoren je na današnji dan 24. juna kada je prva grupa Židova dan ranije došla u Gospić i bila zadržana u zatvoru u kojem je se danas nalazi sud. Prebačeni su u Jadovno, na šest ili sedam kilometara odavde očišćena je jedna poljana, na nekih 200 metara kvadratnih gde su podignute dve barake za ustaše. Dok se u logoru Slana radilo – gradila se cesta od Slane prema južnom dijelu Paga – u Jadovnu se nije radilo. Znalo se da se ovdje ne radi – rekao je Goldštajn i dodao zašto je za koncetracioni logod baš izabran Velebit.
– Izabrali su Velebit zato što su znali da postoje duboke jame. Većina ljudi je bačena u Šaranovu jamu. Sve što govorim potiče iz ustaških dokumenata. Jedan od dokumenata je bio iz Ravnateljstva za javni red i sigurnost pod komandom Eugena Dide Kvaternika. Od 8. jula se intenziviraju deportacije zatvorenika prema Gospiću i u Jadovno. Dio zatočenika i zatočenica – neki pešice, a neki kamionima – odveden je u Karlobag, a otamo dalje prema Slani i Metajni. Svi su bili povezani žicom, svi su bili iz okolnih sela. Možemo pretpostaviti da je u gospićkom sistemu logora ubijeno oko 24 hiljade ljudi. O Jadovnu jako malo znamo – nijedno pismo nije došlo na Jadovno, nijedno pismo nije poslano s Jadovna. Nemamo svedočenje kako je uistinu bilo, kao što imamo s Paga i Jasenovca. Utoliko je ovaj logor još strašniji – ocenio je Ivo Goldštajn.
Milorad Pupovac podsetio je da je bilo zločina u NDH i pre osnivanja ovog logora, ali da je ovaj logor matica svih zločina pre osnivanja Jasenovca.
– Setimo se onih koji su na ovom mestu ostali bez duše ubijajući nedužne ljude. Sudili su ljudima na osnovu pravila koja nisu ni božja ni ljudska. Sudili su zbog toga što su mislili da će stvoriti bolju i slobodniju državu nego što bi ona bila s njima kao živim ljudima. Ti bezdušni ljudi i danas uživaju poštovanje nekih krugova. Njihova znamenja i simboli se nastoje normalizovati, a neki ih nastoje i legalizovati – istakao je Pupovac.
Nakon Jadovna, deo poštovalaca žrtva uputio se i na Pag na mesto nekadašnjeg logora u uvali Slana. Na tom mestu SNV je dva puta postavljao spomen-ploču koja je uništena devedesetih godina, a uništavane su i oba puta kada su vraćane.
The post I danas se nastoje legalizovati simboli pod kojima se ubijalo u Jadovnu appeared first on srbi hr.
