Oglas o prodaji zemljišta za stambenu gradnju na Long Islandu (Dugom ostrvu) u blizini NJujorka, kojim se oglasila kompanija „Afga-Gevaert“, ustalasao je ovih dana poklonike dela Nikole Tesle. Reč je o zemljištu na kom su nekada bili poznati Teslin toranj (NJardescldžffe Tonjer) i laboratorija.
Teslin toranj i laboratoriju gradio je poznati arhitekta i Teslin prijatelj Stanford NJhite od 1901. do1905. godine, a gradnju je finansirao u to vreme najbogatiji čovek na svetu, J. P. Morgan. Tesla je takođe želeo da preko ovog tornja električnu energiju iz centrale na Nijagari bežičnim putem prenosi oko zemljine kugle.
Veličina parcele je 15.69 ekera, a prodaje se po ceni od milion 650.000 dolara. Parcela ukjučuje 14 industrijskih objekata u veličini od 100.510 kvadratnih stopa i jednu zgradu sa kancelarijama veličine10.315 kvadratnih stopa.
Teslino memorijalno društvo iz NJujorka poziva sve entuzijaste širom sveta i ljude koji cene rad genijalnog naučnika i njegov doprinos čovečanstvu da pomognu u otkupljivanju
zemljišta na Long Islandu.. Svi podaci se nalaze na veb-sajtu Teslinog udruženja: njnjnj.teslasocietdž.com.
Kako se smatra, ovo je dobra prilika za otkup inače skupog zemljišta koje trenutno, zbog ekonomske krize, košta manje. Ukoliko se otkupe, centar i labaratorija za istraživanje poznatog naučnika mogli bi, kako se navodi, da postanu istraživački centar i muzej, za što se zalažu mnogi ugledni ljudi.
Srušen 1917.
Teslin toranj, koji je bio sagrađen od čelične konstrukcije, srušen je 1917. godine, jer su, prema nezvaničnim tvrdnjama, vojni stratezi smatrali da može da posluži kao orijentir nemačkoj mornarici.
DŽejn Alkorn, predsednica Teslinog naučnog centra iz NJardencldžffe, neprofitne organizacije poznate po ranijem nazivu „Prijatelji nauke sa Istoka“, izjavila je da bi bila jako srećna kada bi se 10.000 kvadratnih stopa bivše labaratorije pretvorilo u muzej i
dodala da se nada da će strane u ovom slučaju (mislila je i na opštinu, koja je takođe zainteresovana za otkup zeljišta) doći do zajedničke odluke da se ta ideja ostvari.
Muzej bi imao stalnu postavku jednog od najvećih pronalazača modernog doba.
DŽejn Alkorn takođe naglašava da bi muzej služio i za ostale izložbene postavke vezane za nauku, seminare, okupljanja i sednice. Takođe bi to mesto moglo da se koristi za okupljanje dece koja bi imala priliku da se na jednostavan način upoznavaju sa zakonima fizike.
