Društveni, kulturni i verski život Srba u zapadnoj Slavoniji primetno je živnuo poslednjih godina uz brojna dešavanja i manifestacije na kojima se zajednica okuplja, bilo da se radi o obeležavanju nekih značajnih datuma, bilo da se radi o obnavljanju crkava ili očuvanju identiteta. Sva ta okupljanja organizuju ili manjinska veća ili parohije unutar Eparhije pakračko-slavonske, a ona su nezamisliva bez organizacije Kolo srpskih sestara iz Medara i Trnave. Gde god da se nešto dešava na prostoru od manastira Jasenovac na zapadu do manastira Orahovica na istoku, žene iz ovog udruženja tu su da pomognu.
Sve je počelo pre 12 godina kada se iz susedne Bosne i Hercegovine u rodni kraj vratila Ranka Milojković koja je u Bosanskoj Gradiški bila aktivna u humanitarnom udruženju Kolo srpskih sestara. Po istom modelu ona tada počinje da okuplja žene iz Medara i Trnave koji su dva praktično spojena sela, ali se nalaze na području dve različite opštine. Medari pripadaju Dragaliću, a Trnava Gornjim Bogićevcima.
Srpska zajednica u zapadnoj Slavoniji izašla je iz rata potpuno devastirana i opustošena, a osim crkve ostala je na tom prostoru i bez institucija i organizacija koje će brinuti o interesima preostalog stanovništva. U takvoj situaciji Ranka Milojković je pokrenula ovu organizaciju koja će do danas postati jedna od najaktivnijih na tom području.
– Mi smo pre svega humanitarno udruženje, iako još nismo zvanično registrovani, ali ćemo uskoro obaviti i tu formalnost. Dobijamo garderobu ili dečije igračke sa svih strana i to delimo socijalno ugroženim pripadnicima zajednice. Još uvek ima naroda koji nema šta da obuče i to svima dobro dođe – počinje priču Ranka Milojković.
Pomažu na slavljima, sahranama i crkvenim okupljanjima
Sestre se finansiraju iz skromnih donacija koje ostavljaju same članice ili od pomoći dobrih ljudi. Prostorije su im smeštene u parohijskom domu u Medarima, nasuprot srušene i još uvek neobnovljene pravoslavne crkve Preobraženja Gospodnjeg u ovom selu.
– Ovde se okupljamo i radimo kada su proslave ili kada su sahrane. Mnogi ljudi nemaju nikoga ovde, neće imati koga ni da ih sahrani i onda mi taj posao preuzimamo na sebe. Bude nas otprilike desetak, jedan deo ide sa sveštenikom na groblje, a ostatak ovde u parohijskom domu pripremi ručak da sve prođe kako treba. Sve to radimo na dobrovoljnoj bazi, potpuno besplatno. Angažovani smo i kada je neki veći crkveni događaj kao što su hramovne slave. Imamo jako dobru saradnju sa sestrinstvom Manastira Jasenovac, a na neke od slavlja znamo da donesemo i po trideset kilograma kolača za narod koji se tamo okuplja – govori Ranka koja je i zamenica načelnika Opštine Dragalić ispred srpske zajednice.
Najmlađa sestra ima 47 godina
Do sada nabrojano nije sve što članice ove organizacije rade. One su tu i kad treba nekoga od starijih meštana odvesti kod doktora ili skoknuti do grada po lekove. Za vreme prolećnog zatvaranja zbog pandemije koronavirusa bile su i dodatno angažovane na pomoći starom, bolesnom i najugroženijem stanovništvu.
Članica Kola srpskih sestara mora biti krštena i primati sveštenika u kuću, ali pomoć neretko pružaju i žene koje nisu pravoslavne veroispovesti. Tokom prethodnih godina broj sestara bio je veći od trideset, a danas se prepolovio jer starije članice umiru, a gotovo da nema mlađih koje bi ih zamenile. Gordana Ljubišić iz Trnave uključena je uz Ranku u Kolo srpskih sestara od prvog dana, a sa 47 godina danas je najmlađa među sestrama.
– Nekad radim pa ne stignem, ali kad god mogu dođem da pomognem. Sakupimo se, družimo se, šalimo se, nekad nas Ranka i izgrdi, međutim to je sve normalno. Ona nam ovde svima podiže moral, a sve što mi radimo svodi se na pomaganje starima i nemoćnima. Održavamo i ovaj naš prostor, sadimo cveće i kosimo, a usput smo naučile i brojne druge stvari kao što je na primer crkveno pojanje. Danas pevamo uz našeg sveštenika Ognjena, a pre toga se dosta nas stidelo da zapeva. Kad se sakupimo i pomognemo nekom, meni srce bude puno – kaže Gordana.
Poslednji Mohikanci srpske zajednice
Anka Vlaisavljević (69) živi u selu Smrtić koje se nalazi nešto malo dalje od Trnave, ali je u Kolu srpskih sestara takođe od pokretanja ove organizacije.
– Priključila sam se isključivo iz ljubavi prema svojoj veri, svome narodu i običajima. Presrećna sam što mogu bar sad pod stare dane da to na neki način ispoljavam. Dok sam bila mlada to nije bilo ni bitno. Odrasli smo u vremenu gde se niko nije posvećivao veri. Znali smo ko smo, ali nismo to toliko upražnjvali. Sada sam presrećna jer dane provodim u svojoj veri i u svojim običajima – ističe ona.
Uz veliku pomoć i nesebičan doprinos svih aktivnih sestara na području zapadne Slavonije danas preživljavaju običaji i tradicija pravoslavnog i srpskog naroda.
– Ovde srpskog življa više skoro da nema i ja mislim kada mi izumremo da će „to biti to“. Mladih nam nema, povratka nema, a nije ni bio moguć na vreme. Mi smo poslednji Moihkanci na ovom terenu i to je sigurno. Narod se uglavnom skućio na drugim stranama i ja ne vidim da bi tu moglo nešto da se promeni i da će se naša sela održati. Naš narod po gradovima uglavnom se asimiluje i prodaje svoju veru i stvarno ne znam šta na osnovu svega toga mi možemo da očekujemo – govori Anka, a u priču se uključuje i sestra Gordana.
– Okupimo se i za Božić ovde i trudimo se da dovedemo što više naše dečice. Tada im pokažemo kako se sveti badnjak ili bacaju orasi i bombončići. Uz pesmu i druženje dočekamo Božić. Želimo da im prenesemo sve ono što znamo, ali problem je što nam mladi uglavnom odoše odavde čim stasaju, a ostaje starije stanovništvo i ako se nešto ne promeni teško da će biti bolje – tvrdi Gordana Ljubišić, ali zaključuje da oni u Kolu srpskih sestara ipak neće odustati i da će pomagati svima dokle god Srba ima na ovim prostorima.
The post Kolo srpskih sestara – Najaktivnija srpska organizacija zapadne Slavonije appeared first on srbi hr.
