U oktobru prošle godine Cvija Mitrovic, posle devet godina izbeglištva, sa suprugom Stevom, mašinskim inženjerom i sinovima Danijelom i Igorom, studentima, povecala je srpsku koloniju u Adelejdu.
Kao i drugi, Mitrovici su Tuzlu, u kojoj su živeli, morali da napuste pocetkom rata 1992. godine, a Cvija je ostavila posao profesorke književnosti u Srednjoškolskom centru, da bi posle manje-više poznate price o izbeglickom životu u Beogradu, svili porodicno gnezdo daleko od brdovitog Balkana.
– Pred rat, osetih potrebu da stihom iskažem ono što mi je na srcu, pa se tako prihvatih posla – kaže za „Vesti“ gospoda Mitrovic.
Staze detinjstva
Vec u prvom ciklusu, „Od slutnje, preko jave do sna“ Cvija Mitrovic daje pecat celom pevanju, stihovima: „Kroz odsanjane naše snove sada se drugima sanja. Kroz staze našeg detinjstva Opet se prošlost poigrava.“
Prva zbirka pod nazivom „Ispod zabranjenog neba“ izašla je u izdanju SPKD „Prosveta“ u Zvorniku, a u njoj se nalaze pesme nastale od 1990. do 1996. godine. Mnogi ce u pesmama Cvije Mitrovic prepoznati njenu licnu tragediju, patnju, ali i nadu u bolje sutra.
– Odlucna sam da i ovde nastavim s pisanjem pesama, ne mogu da zamislim svoj život bez njih. Nekako mi je lakše da sve ono što je ostalo iza mene, moj celi život do tada, ispevam kroz stih, da olakšam dušu i rasteretim srce, jer nostalgija me muci, nekako mi se cini, nikoga kao mene – prica Cvija.
„Ispod zabranjenog neba“ nije, kaže, samo njena prva i do sada jedina zbirka pesama.
– Ona je i moj putokaz, kroz prošlost lakše pronalazim put ka buducnosti, opet pesmama. Nije li to tipican primer srpske duše, ranjene ali i srecne zbog onoga što je preostalo i spremne za nova žrtvovanja – pita se pesnikinja.
Uz redovne obaveze koje nosi novi život, Mitrovici su odlucni da i novootvorena stranica bude uspešna, da sutra dobiju posao i da nastave život kao nekada.
„Neka Srbi složno žive“
Ako umrem, a ne stignem, Ostvari mi želju sine, Prekrij Drinu mostovima I poruši sve carine. Ne daj, ne daj da nas dele S dve strane reke Drine! Jednu želju ispuni mi, Neka Srbi složno žive!
Cvija Mitrovic brzo uci, pa joj engleski jezik, iako ga ranije nije ucila, još malo, nece da bude nikakav problem, a nedavno je u školskim novinama objavila i prvu pesmu srocenu na engleskom. Za kraj našeg prvog susreta, rece nam Cvija stihom ono što bi najviše volela, kako rece, pored srece i zdravlja.
