Mada je od NATO napada prošlo deset godina, tek ove se saznalo da je mnogobrojne vojne planere i generale, kao i najsavremeniju vojnu tehniku 19 najmoćnijih zemalja sveta nadmudrio samo jedan čovek koji ne samo što nije imao više milijardi dolara budžeta, na hiljade operativaca i inženjera – kao ispomoć, već čak ni pomoć sopstvene vojske. Među herojima odbrane SR Jugoslavije 1999. zlatnim slovima će ostati upisano i ime potpukovnika 55-godišnjeg đorđa Ivanova, poznatog slikara i nekadašnjeg pomoćnika komandanta 204. lovačko avijacijskog puka iz Batajnice, Makedonca koji i danas živi u Beogradu. Doduše, iako je državi tokom rata bukvalno uštedeo najmanje 200 miliona evra jer je svojim „patentnom“ – maketama borbenih aviona „MiG-29“, spasao veći deo najmodernije srpske avijacije na vojnom aerodromu Batajnica, Ivanov za svoj podvig nikada nije dobio ni odlikovanje, ni priznanje, čak ni običnu čestitku. Da apsurd bude kompletan, mada je rat uveliko besneo, većina srpskih generala ga je podržala tek pošto se u praksi pokazalo kako i nepunih 500 evra uloženog u „staro gvožđe“ može da nadmudri najsavremenije satelite i uređaje za osmatranje vredne milijarde dolara. Naime, NATO avijacija je prestala da gađa aerodrom kada su uništili šest „MiG-29“. Tek kada je prošao rat saznali su da su umesto aviona zapravo pogodili – šest maketa!
Trojanski konj
– Prvog dana agresije, na aerodromu Batajnica je bilo stacionirano šest „MiG-29“ u borbenoj funkciji. Nije bilo dileme da su uz piste i ti avioni meta napada i da neće odustati dok ih ne eliminišu. Dok su te noći bombe besomučno rovale pistu i hangare, a ja nisam znao ni da li ću dočekati jutro, odlučio sam da, ako preživim, nadmudrim NATO na isti način na koji su Grci nadmudrili Trojance. Setio sam se detinjstva, kada sam sa 12 godina u rodnoj Strumici od dasaka sa taraba i poljskih WC-a napravio pravog Trojanskog konja visokog četiri metra. Doduše, tada sam se jedva spasao komšijskih batina, a sada sam želeo da spasem naše vredne avione – priča Ivanov za koga su „Trojanski konj“ bile makete od drveta migova 29. „Mere“ je uzeo s plastičnog modela, a zatim pokušao da svoj naum objasni nadređenima.
– Kada su drugog dana NATO bombardovanja našu jedinicu obišli komanda Ratnog vazduhoplovstva i predstavnici lokalne vlasti Stare Pazove, nekolicini sam pokušao da kažem šta hoću, alisamo bi odmahivali rukom uz rečenicu: „Kakve, bre, makete đole, čoveče rat je“. Na kraju je general Spasoje Smiljanić klimnuo glavom samo da bi me se ratosiljao, ali za mene je to bilo dovoljno – priča sagovornik „Vesti“ koji je sa još desetak drugih entuzijasta, svakodnevno rizikujući živote, krenuo u ostvarenje tog nauma i ne znajući da sem NATO avijacije i raketa, za protivnika imaju i „srpsku glupost“.
– Za prvu maketu nam je bilo potrebno 25 dana. Verovatno bismo sve završili i ranije, ali imali smo problem da nabavimo čak i najobičniju šperploču. Direktori nekih firmi nisu ni hteli da čuju za nas, a da apsurd bude veći neke vojne ustanove nisu htele da nam daju ni 100 litara farbe da bismo obojili makete – priseća se Ivanov svojih muka, ali kada je ta prva maketa izašla na otvoreno, a posle nekoliko sati zvaničnici NATO u Briselu saopštili kako su uništili još jedan „MiG 29“ – srpski generali su shvatili da je operacija „Trojanski konj“ pun pogodak.
Poslednja odbijenica
– Dobili smo „odrešene ruke“ i nije bilo većeg zadovoljstva nego da u tim direktnim prenosima iz Brisela slušamo NATO generale kako se hvale uspesima u Batajnici. Međutim, meni je srce bilo puno kada je na pistu izašao komandant 204. lovačko avijacijskog puka, pokojni pukovnik Milenko Pavlović i kada je videvši našeg „miga“ upitao: „đole, zašto ovaj avion nije naoružan?“ – seća se naš sagovornik i dodaje da je na isti način bila zavarana i najmodernija tehnologija i ljudstvo
NATO-a.
– Upravo da neprijatelji ne bi posumnjali, već smo u drugu maketu ubacili radio-stanicu, a zatim i burad sa kerozinom koje bi zapalili kako bi se stekao utisak da je pilot pokrenuo motore. Nijednom nisu posumnjali da ne gađaju migove već šperploču i lim. Doduše, moja strategija je i bila da se naše makete pojavljuju na mestima za koje su oni očekivali da bi mogle biti poletno-sletne staze – kaže Ivanov, koji da je sa NATO generalima igrao šah, moglo bi se reći, da ih je matirao u šest poteza. Doduše, za taj podvig nikada nije dobio bilo kakvo priznanje, a već posle dve godine je bio prinuđen i da se penzioniše. Ipak, najbolnije mu je što je nedavno, sa svojim saborcima iz rata pokušao da od gradonačelnika Beograda Dragana đilasa izmoli oko 3.000 evra kako bi maketu poslednjeg „miga“ koju su uradili, a nije pogođen, reparirali i postavili u Vazduhoplovni muzej uz ostatke aviona F-117 A. Da se nikad ne zaboravi!
– Ta maketa nije pogođena greškom NATO pilota, pa smo tako sačuvali deo istorije. Maketa je i dalje u Batajnici, ali je već počela da se raspada. Zbog toga smo i tražili od đilasa pomoć da je repariramo. Međutim, odgovorio nam je da mu te pare trebaju za predstojeću Univerzijadu. Kao da je to neki veliki novac i kao da se Srbija stidi da pokaže na koji način je nadmudrila NATO – sa žaljenjem konstatuje potpukovnik Ivanov.
Na sve četiri strane sveta
Po profesiji ratni pilot, Ivanov je inače jedan od priznatijih srpskih slikara i ikonopisac koji je do sada imao više od 55 samostalnih i grupnih izložbi na sve četiri strane sveta. „U lepom sećanju su mi ostala druženja sa našim ljudima u Slovačkoj, Francuskoj, Austriji, Italiji, Bugarskoj, Americi. I za pilote i za umetnike je najvažnija ta „treća dimenzija“. Bez nje nema ni letenja ni slikanja – tvrdi ovaj umetnik i ponosno ističe da je najveće priznanje dobio rođenjem sina Jovana, 24. aprila 1999, u vreme kada je već stvarao makete. Ove godine, 10-godišnji Jovan već je imao i svoju prvu samostalnu izložbu u Vukovoj zadužbini na dan Svetog Save.
Trik za Amerikance
Koliko su Ivanove makete bile verodostojne mogli su da se uvere i svi koji su gledali film „Rat
uživo“ Darka Bajića. Sa ratnim kolegom i „desnom rukom“ Radojem Blagojevićem napravio je svoju sedmu maketu „MiG 21“. Doduše, za vreme rata planirali su da naprave i maketu „suhoja 35.“
– <đŽ>eleli smo da zbunimo Amerikance, kako bi pomislili da smo od Rusa dobili nove avione, ali smo odustali jer je u komandi procenjeno da bi to moglo da proizvede znatne posledice – kaže Ivanov.
