SKANDALOZNO – STOPIRANE POTERNICE SRBIJE ZA MASAKR U SARAJEVU
• Poternica za Ejupom Ganićem i još 18 odgovornih za zločin nad vojnicima JNA ocenjena kao „politička“
Generalni sekretarijat Interpola u Lionu odlučio je da ne distribuira poternice protiv Ejupa Ganića, bivšeg člana Predsedništva BiH, i još 18 ljudi koji se sumnjiče za ratni zločin nad pripadnicima JNA 1992. godine u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu, a koje je raspisalo srpsko pravosuđe.
Prema informacijama koje prenose mediji, poternice čije je raspisivanje zatražila kancelarija Interpola u Beogradu neće biti distribuirane iz centrale Interpola, uz izgovor da ih mora proveriti kancelarija za pravna pitanja u Lionu.
Spasli i Hašima Tačija
Slična situacija dogodila se i sa Hašimom Tačijem, bivšim vođom terorističke Oslobodilačke vojske Kosova (OVK). Srpsko pravosuđe raspisalo je za njim Interpolovu poternicu, ali je ona od centrale u Lionu osporena, kao i za nekoliko Hrvata koji su počinili ratne zločine u Vukovaru. Srpske vlasti tada su obavestile države članice da traga za njim preko Interpola, zbog čega je on jula 2003. godine zadržan u Budimpešti. Međutim, ubrzo je pušten da nastavi put uz objašnjenje da su mađarske vlasti „kod nadležne osobe u Interpolu razjasnile da ta organizacija više ne traži hapšenje albanskog političara“. Zbog njegove funkcije centrala Interpola obustavila je distribuciju srpske poternice.
Kako saznajemo, razlog je stav centrale Interpola da iza raspisivanja poternica stoje politički, a ne pravni razlozi.
Zbog toga je direktor Kancelarije Interpola u Beogradu Miloš Oparnica uputio pismo centrali u Lionu.
„Interpol u Lionu je stopiranjem i proverom poternica u slučaju „Dobrovoljačka“ pokazao da u radu primenjuje selektivnost i volontarizam. Odluka o proveri donesena je samo na osnovu zahteva jedne strane, pod velikim političkim pritiskom ministra bezbednosti BiH Tarika Sadovića. Sa naše strane, svaki pravnik bi se posramio interpretacijama i konceptima bez značajnih izjava, i bez ijedne činjenice“, poručio je Oparnica u pismu Ronaldu Nobelu, generalnom sekretaru Interpola u Lionu.
Na spisku Ganić, Efendić, Divjak…
Imena ljudi koji su učestvovali u zverskom ubistvu 42 pripadnika JNA u Dobrovoljačkoj ulici, ranjavanju 73 i zarobljavanju oko 215, pravosudni organi Srbije nisu zvanično saopštili. Ipak, zna da su raspisane poternice protiv Ejupa Ganića, nekadašnjeg člana Predsedništva BiH, Hasana Efendića, tadašnjeg komandanta Štaba TO BiH, Jusufa Pušine, zamenika ministra MUP-a, Jovana Divjaka i Fikreta Muslimovića, visokih oficira bivše Armije BiH, Dragana Vikića, komandanta Specijalne jedinice policije, Emina Švrakića i Zaima Backovića, osnivača zloglasnih „zelenih beretki“. Takođe, na spisku za hapšenje našli su se i Jovica Berković, Rešad Jusufović, Jusuf Kecman, Ibrahim Hodžić, Ismet Bajramović ćele, DŽevad Topić…
Kao „laž i nonsens“ Oparnica je ocenio Nobelovu izjavu da je za zločin nadležan isključivo Haški tribunal.
„Svaka zemlja ima suvereno pravo da krivično procesuira dela ratnog zločina i Tribunal nije viši sud, nego sud specijalizovan za procesuiranje ratnih zločina. Prema definiciji, ratni zločin nije krivično delo koje samo po sebi implicira politički karakter. Predlažemo da ukoliko prihvatite zahtev Interpola Sarajevo da se zabrani distribucija ovih poternica, onda na osnovu iste pravne osnove treba to da uradite i sa svim drugim poternicama Interpola Zagreb, Interpola Beograd, Interpola Sarajevo, u čijem se opisu činjenica nalazi ratni zločin, dok Kancelarija za pravna pitanja ne donese odluku“, naveo je Oparnica u pismu.
Protiv 19 osoba koje su učestvovale u zločinu u „Dobrovoljačkoj“ raspisane su takozvane difuzne poternice, koje se koriste u slučaju veće hitnosti i kada svi potrebni podaci o traženoj osobi nisu dostupni, kao na primer otisci prstiju.
„Interpol Sarajevo nije ispunio obavezu na osnovu članstva u Interpolu jer Beogradu nije prosledio identifikacione materijale za osobe protiv kojih je dostavljen zahtev za izdavanje međunarodnih poternica“, napisao je dalje Oparnica.
Da iza poternica ne stoje politički, već isključivo pravni razlozi, slaže se i Bruno Vekarić, portparol Specijalnog tužilaštva za ratne zločine, koje je i raspisalo poternice.
– Ovo pismo upravo pogađa suštinu i delimo stavove iznete u njemu. Mi 19 osoba osumnjičenih za zločin u Dobrovoljačkoj ulici ne tražimo iz političkih nego isključivo pravnih razloga. Potpuno podržavamo sve izneto u pismu i to je na pravi način napisano, kako bi se obrazložili interesi Srbije – kaže Vekarić.
S druge strane, činjenica da prosleđivanje poternica za osumnjičenima u slučaju „Dobrovoljačka“ još nije učinjeno iz centrale Interpola ne znači da oni ne mogu biti uhapšeni. Beogradska kancelarija Interpola može bilateralnim kanalima da obavesti ostale zemlje da traga za njima i pravo je svake države da odluči da li će po njima postupati. Zbog toga osumnjičeni uprkos „stopiranju“ iz Liona mogu biti uhapšeni ukoliko država u kojoj borave to odluči.
ŠTA SE DOGODILO U SARAJEVU PRE 17 GODINA
MASAKR VOJNIKA JNA KOJI SU NAPUŠTALI GRAD
Zločin u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu dogodio se pre 17 godina, 3. maja 1992. godine, kada su ubijena 42, a ranjena 73 vojnika i oficira JNA, koji su želeli mirno da se povuku iz grada.
Operacija njihovog povlačenja iz komande Druge oblasti, ka Lukavici, dogovorena je uz posredovanje tadašnje mirovne misije UN. Međutim, sporazum o mirnom povlačenju iz Sarajeva pretvorio se, nažalost, u masakr mladića i njihovih starešina.
U zgradi blokirane komande Druge vojne oblasti u Dobrovoljačkoj 92, general Milutin Kukanjac (komandat oblasti) i tadašnji predsednik BiH Alija Izetbegović, dogovorili su se da kolonu od 25 vozila u kojima je bilo više od 200 vojnika, oficira i civila, zajedno izvedu do Skenderije. Kolona je već bila formirana, a Izetbegović (koji je bio zarobljen) bi, kako je procenila vojna komanda, bio garant da se na vojnike neće pucati. Kukanjac i Izetbegović su toga dana seli u transporter Unprofora i kolona je, u predvečerje, krenula put Lukavice.
Mučenja posle ubistava
Koje su razmere masakra u Dobrovoljačkoj najbolje govore i podaci da su napadači su ubijali i vojnike koji su se predali, a da je deo pripadnika JNA bio bukvalo spaljen strujom koja je prethodno puštena na tramvajske šine.
Više od 200 zarobljenih vojnika, od kojih su deo činili ranjenici, bilo je potom izloženo torturi i mučenju.
Ispostavilo se, međutim, da je Izetbegović obmanuo generala, napad „zelenih beretki“, bio je po svemu sudeći planiran, a puške već uperene iščekujući nailazak kolone. Usledio je napad, čim je Alija, na Skenderiji, napustio kolonu i iz transportera prešao u crvenu „ladu“.
– Kao iz zemlje, duž cele Dobrovoljačke ulice, izbili su naoružani ljudi. Bilo ih je više stotina. U raznim uniformama i u civilu – posvedočio je svojevremeno jedan očevidac.
U uzanoj Dobrovoljačkoj ulici, kako je naveo, nije bilo moguće pružiti bilo kakav otpor. Prema izjavama brojnih drugih svedoka događaja, pripadnici „zelenih beretki“ su posle zaustavljanja kolone u Dobrovoljačkoj ulici, otvarali vrata vozila i pucali u vojnike i oficire.
