Uspešni biznismen iz Hamiltona u Kanadi Nedeljko Vorkapic (49), koga smo u kasnim popodnevnim satima zatekli u njegovoj mašinskoj radionici „Rumiks“, reci ce na pocetku razgovora za „Vesti“:
– Ovde se, prijatelju, život sastoji uglavnom od rada. Imaš svoj biznis – ali prvi dolaziš na posao, a poslednji odlaziš. Radi se takoreci svakodnevno, jer samo tako se može opstati u vodama biznisa.
A Nedeljko Vorkapic je zaista razvio pravi biznis u mašinskoj obradi i zavarivanju, u oblasti delova za automobilsku industriju. U tom poslu ima veliku podršku supruge LJubice, a srednji sin Nikola (27), koji je završio fakultet (smer biznis na ovdašnjem univerzitetu) pravi mu je poslovni partner. Najstariji sin Saša (30) otvorio je, nakon završenog koledža, sopstveni biznis, takode vezan za automobilsku industriju. Najmladi sin Miroslav (17) jedini je za sada van porodicnog biznisa, jer je još uvek mlad. Uspešan je dak.
Koreni u Lovasu
Porodica Nedeljka Vorkapica potice iz sela Lovas kod Vukovara. Kasnije se preselila u Rumu, gde i danas živi Nedeljkov otac Mane (76). Stariji brat Nikola (51) vec 25 godina živi u Nemackoj. U Rumi je sestra Soka (45), a polusestra Slavica živi u gradu smeštenom pored Nijagarinih vodopada u Kanadi.
Vorkapic je sa porodicom došao u Kanadu pre 15 godina i prvih deset je, kako kaže, radio sve i svašta, sve dok pre pet godina, na nagovor sina Saše, nije poceo sa sopstvenim biznisom. To se, eto, pokazalo kao pun pogodak.
– Ja sam, u stvari, prave radne navike stekao u Nemackoj sedamdesetih, gde sam proveo punih 11 godina – kaže Nedeljko. – U Jugoslaviju sam se vratio 1983. i u Rumi otvorio svoj biznis, takode u mašinskoj industriji. Dobro sam poslovao pune cetiri godine, ali sam 1987. ipak krenuo put Kanade, da pokušam nešto novo. Iako sada zaista dobro poslujem, mogu recida još uvek nisam dostigao one poslovne rezultate koje sam imao u Rumi. Bile su to zaista zlatne godine za biznis u tadašnjoj Jugoslaviji.
Meni, ipak, posao nije na prvom mestu. Najvažnije mi je da su mi deca uspela da nadu svoje pravo mesto u jednoj ovakvoj zemlji kakva je Kanada.
„Ventil“ u sponzorisanju
Da bi nekako razbio monotoniju svakodnevice koja glasi „rad, rad i samo rad“, Nedeljko Vorkapic je našao „ventil“ u sponzorisanju mnogih kulturnih manifestacija, kao što su izložbe slika, književne veceri, a njegovi dragi gosti uvek su bili upravo ljudi iz sveta umetnosti Mile Medic, Rajko Petrov Nogo i mnogi drugi.
Posebna prica je Vorkapiceva briga o ljudima koji su se na bilo koji nacin našli u nevolji. Nedavno je, o cemu su „Vesti“ pisale u Humanitarnom mostu, sa sinovima i prijateljima sakupio 620 dolara za pomoc Smilji i Svetku Rožic, povratnicima u selo Teocak kod Prijedora, ljudima koji su ostali bez igde icega. Dok smo razgovarali sa Nedeljkom, usput smo pomenuli i slucaj jedanćstogodišnje Marte Macar iz Beograda, koja boluje od šecerne bolesti. Vorkapic je odmah izvadio 100 dolara i zamolio nas da ova skromna pomoc što pre stigne do male Marte, što je i ucinjeno.
Bio bi to veliki spisak kada bismo nabrojili sve ljude kojima je pomogao Nedeljko Vorkapic sa svojom porodicom. U njegovoj radionici vec tri godine rade Jovo Ilic, iz okoline Zavidovica, i Ilija Klasnic iz Knina, kojima je pomogao da na najbolji nacin stanu na svoje noge u Kanadi.
„Vila Vorkapica“
Nedeljko Vorkapic sa suprugom i sinovima, vrednim radom pomaže i sebi i drugima. Ipak kaže:
– Moja velika želja je da se kad-tad vratim u otadžbinu. Jeste, sve je ovo dobro, ali coveka nešto vuce tamo. To ti je kao kad imaš dobru macehu (a ja sam prstom sudbine imao baš takav slucaj), a ne možeš je voleti kao svoju rodenu majku. Ženi i deci sam rekao – ako kojim slucajem umrem u Kanadi, da mi bar pepeo prospu po mojoj zemlji. Ipak, mislim da cu se vratiti u moju otadžbinu živ i zdrav. Želim da se pod stare dane nastanim na prelepom Zlatiboru, gde brat Nikola, koji živi u Nemackoj, pravi hotel „Vila Vorkapica“. Živi bili – i videli se na Zlatiboru.
I sinovi donatori
Veliki deo slobodnog vremena Nedeljko Vorkapic provodi sa unukom Stefani, cerkom najstarijeg sina Saše. Sa decom je zadovoljan ne samo u poslovnom smislu. Sin Nikola je osnivac i prvi predsednik Srpskog kluba na hamiltonskom Univerzitetu, gde studira oko 200 studenata iz srpske zajednice. NJegovi sinovi su clanovi i donatori fudbalskih klubova „Vinona Srbi“ i „Hamiltonski Srbi“.
