Stomatologa Stevana Živica poznaju zasigurno svi Srbi u Klivlendu i okolini, kao i mnogi drugi širom Amerike.
Poznaju ga, jer mnogi dolaze u njegovu zubarsku ordinaciju, gde ga od milja nazivaju „gentle dentist“ – nežni zubar. Ali, poznaju ga i kao pevaca hora „NJegoš“ u Sabornom hramu Svetog Save, i kao vrsnog dirigenta muškog hora „Kosovo“.
Za vreme festvala Sabornog hrama, koji je nedavno održan, organizovao je pecenje i prodavanje cevapcica i ražnjica. Uvek je bio uz srpsku zajednicu, kao njeno verno cedo.
– Poceo sam da pevam u crkvenom horu u Akronu 1964. godine, kada sam imao 14 godina. Kada sam završio studije na Akronskom državnom univerzitetu, prešao sam na Kolambuski državni univerzitet. Za vreme celog školovanja u Kolambusu pevao sam u crkvenom horu u crkvi Svetog Stefana Decanskog. Kada sam završio studije 1975. godine, vracam se ponovo u Akron, gde se zapošljavam kao drugi zubar. Godine 1976. ženim se mojom suprugom Sonjom, a posle zajedno pevamo u crkvenom horu „Isidor Bajic“.
Nagraden trud
Prošle godine ste dobili najvece dirigentsko priznanje „Adam Popovic“, na festivalu Srpskog pevackog saveza. Nagradeni ste izmedu 23 dirigenta horskog pevanja. Šta za vas znaci ta nagrada?
– To priznanje mi znaci puno. To mi je satisfakcija za sav moj dugogodišnji rad na polju srpske muzike i horskog pevanja. A to mi je isto tako i veliki podstrek za dalji rad i angažovanje. To je isto tako priznanje i svim clanovima hora, jer na osnovu njihovog predivnog pevanja, ja sam dobio nagradu. Ne zaboravite da naš hor vežba svake sedmice, i to uvek u razlicitim mestima. Tamo gde žive naši pevaci. To vežbanje je i svojevrsno druženje. Malo pevamo, pa onda pauziramo uz pice i hranu…
Godine 1978. selimo se u Milvoki, gde postajem horovoda u crkvi Svetog Save. Ponovo se vracamo u Klivlend 1980, gde postajem horovoda hora „NJegoš“. Tu prijatnu dužnost obavljao sam 10 godina. Godine 1994. osnivamo muški hor „Kosovo“, a mene biraju za dirigenta
.¢ Ispricajte nam kako se to desilo?
– Jedne snežne februarske veceri 1994. godine sastali smo se nas jedanćst u mojoj kuci u naselju Nort Rojalton, da bi razgovarali o formiranju jednog regionalnog muškog hora. Svi prisutni su bili clanovi lokalnih horova Srpske pravoslavne crkve u Klivlendu i okolini. I svi su bili veliki uživaoci i poštovaoci srpske muzike, kako duhovne tako i svetovne. Ideja o regionalnom horu zvucala je dobro, jer je bio veliki broj pravoslavnih crkveno-školskih opština na tom podrucju. Kada smo odabirali ime hora, nije bilo dvoumljenja. Kosovo je bio prigodan naziv, jer je kosovsko naslede ujedinjavalo i inspirisalo nacionalni i duhovni identitet srpskog naroda.
– Hor „Kosovo“, danas ima oko 40 pevaca, sastavljen od clanova crkvenih horova iz 7 crkava, ukljucujuci i petoricu Rusa, koji su nam se u meduvremenu prikljucili. Pevaci su iz Klivlenda, Lorena, Jangstauna i Akrona. Imamo pevace sa obe strane, iz Istocnoamericke eparhije i iz Novogracanicke eparhije. Isto tako pevamo na festivalima i kod jednih i kod drugih. Pevamo u cetiri glasa: prvi tenor, drugi tenor, prvi bas i drugi bas. Pevamo pesme Mokranjca, Bošnjakovica, Slobodana Zelica, koji je uspešan dirigent crkvenog hora u Stubenvilu (Zapadna Virdžinija) i samouki kompozitor. Neke pesme ja sam komponujem, a pomaže mi Života Lazovic, clan hora „Kosovo“. Do sada smo izdali tri CD.
