Za Maria Miloševića verovatno niste čuli. Ali zaljubljenici u košarku, pogotovo NBA, sigurno znaju njegov rad. Naime, upravo on je zaslužan za izgled dresova NBA ekipe Portland Trejl Blejzersa, u čijem timu je 15 godina, od čega pet kao kreativni direktor. Međutim, put od ratom zahvaćene Jugoslavije do ostvarenja američkog sna nije bio ni najmanje lak.
Nakon što je početkom rata u Bosni izbegla iz Kladnja u Kosjerić, porodica Milošević je u narednih pet godina menjala gradove, sve dok se 1997. konačno nisu našli u Americi. U tom trenutku, Mario je imao 14 godina. Svega osam godina kasnije, zahvaljujući radu, zalaganju i talentu, pronaći će svoje mesto u NBA svetu. No, krenimo od početka, piše “Blic”.
“Rođen sam u Tuzli, ali živeo sam u Kladnju sa roditeljima i sestrom do drugog razreda osnovne skole. Početkom rata 1992. izbegli smo u Srbiju i živeli smo u Kosjeriću, Kuli i Malom Zvorniku. Iako je otac radio kao profesor muzike, a mama kao zubni tehničar, odlučili su da napuste zemlju kako bi sestri i meni omogućili bolji život. Godine 1997, sedmicu nakon 14. rođendana, preselili smo se u Ameriku. Posle kratkog zadržavanja u državi Ajdaho, stigli smo u Portland, Oregon”, započinje Mario svoju priču za “Blic”.
“Nisam znao da kažem ni reč na engleskom”
Novi početak nije bio nimalo lak, a najveća prepreka bilo je nepoznavanje jezika. U nameri da deci obezbede dobar život, roditelji su radili sve što im se nudilo.
“Kao i svaki početak, bilo je mnogo teško, naročito za roditelje koji su se najviše žrtvovali i morali da rade najteže poslove. Nismo znali ni reč engleskog jezika. Sestra i ja smo odmah krenuli u školu i imali regularne časove s Amerikancima, gde nismo ništa razumeli. Najbolje mi je išla matematika pošto mi za to nije bilo potrebno poznavanje jezika osim ako je u pitanju bio tekstualni zadatak. U sklopu škole imali smo časove engleskog jezika koji su bili namenjeni za strance i početnike poput nas. Što si stariji, jezik je sve teže naučiti. Mlađi to sve upijaju i začas nauče i prelome jezik.”
“Bio sam student kada mi je stigao poziv koji se ne odbija”
Vremenom, kada jezik više nije predstavljao problem, Mario je mogao da se usredsredi na svoju pasiju iz najranijih dana – crtanje, što je kasnije i obeležilo njegov poslovni uspeh i životni poziv. Naime, na kraju treće godine studija, stigao je poziv koji se ne odbija.
“Od malih nogu voleo sam crtanje. Dolaskom u Ameriku mnogo su me zanimali računari i izrada veb sajtova, video-produkcija, multimedija. Nakon završetka srednje škole odlučio sam da upišem smer grafičkog dizajna na Univerzitet Portland. Što se tiče saradnje, sve na kraju treće godine studiranja tačnije 2005. godine. Naime, na času veb dizajna imali smo mogućnost da radimo na stvarnim projektima. Zadatak moje grupe je bio da dizajniramo informativni sajt o stipendiji koju su Trail Blazersi tada osnovali za studente grafičkog dizajna.
Nakon završetka tromesečja profesor mi je ponudio da nastavim da održavam sajt nekoliko sati mesečno. Umesto plate ponuđena mi je stručna praksa u timu Trail Blazersa na koju sam rado pristao. Nakon godinu dana primljen sam za stalno na poziciju grafičkog dizajnera”, priča naš proslavljeni kreativac.
Od tada, Mario je standardni član familije Blejzersa već petnaest godina. Pre pet je unapređen, te je danas kreativni i umetnički direktor. Ovaj posao, nije nimalo lak, i zahteva stalnu prisutnost na mrežama.
“Ovo mi je 15 NBA sezona a pre pet godina sam unapređen u kreativnog direktora. Svakodnevno radim sa timom talentovanih dizajnera i moj posao je da brinem o izgledu grafičkog dizajna na televiziji, veb sajtu, društvenim mrežama i štampanom materijalu kako bi sve bilo u skladu Trail Blazers brenda. Neki od projekata koji se ističu u mojoj karijeri su rebrendiranje Trail Blazers znaka i dresova u saradnji sa Najkom 2017. godine. A za ovu 2019/20. sezonu, jubilarnu 50, dizajnirao sam privremeni logo tip, parket i dresove. Takođe sam radio i na osnivanju brenda nased eSport (NBA2K) tima Blazer5 Gaming”, kaže nam Mario.
Život u stilu NBA zvezde
Iako posla ponekad ima preko glave, kaže da voli dinamičnost koja dolazi sa NBA ligom. Naravno, kad se putuje sa timom, uživa se u svemu što ide uz to, od privatnih aviona do luksuznih hotela u kojima se odseda.
“Mnogo volim svoj posao i uživam u njemu. Svaka sezona je drugačija, novi igrači i nove kampanje. Imao sam priliku da vidim više od 600 utakmica uživo. Išao sam i na gostovanje sa timom gde obilazim druge dvorane i upoznajem dizajnere iz drugih ekipa. Putovati sa timom je neopisivo iskustvo. Leti se privatnim avionom, odseda u najboljim hotelima i usluga je vrhunska. Kao u filmovima”, kaže Milošević.
Lilard i Karmelo Entoni
Što se tiče saradnje s igračima, kaže da su utisci različiti. Ipak, posebno ističe dva imena sa kojima mu je bilo zadovoljstvo da radi – Karmelo Entoni i Damijan Lilard.
“Rad s NBA zvezdama je mnogo zanimljiv i zahevan posao, naročito tokom sezone. Kao i u svakom sportskom timu, postoje razne osobine igrača. Mogu reći da zahvaljujući menadžmentu, koji brine o kvalitetu igrača, ne samo na terenu, nego i van njega, imamo mnogo dobre i vaspitane momke. Nije sve u njihovoj igri, mnogo su bitni karakter i hemija kako bi tim bio uspešan. Imamo super zvezde, Karmela Entonija i Damijana Lilada, koji su fantasticni za saradnju.
Lilarda ističe i kao jednog od 130 igrača sa kojima je sarađivao, a koji je definitivno najprofesionalniji čovek sa kojim je ikada sarađivao.
“Proteklih 15 godina, za Blazers je igralo je preko 130 igrača. Imao sam priliku da ih sve upoznam i radim direktno sa njima na marketing projektima. Dakle, na fotografisanju, snimanju reklama, sezonskim kampanjama i mogu reći da je Lillard jedan od najprefesionalnijih igrača sa kojima sarađujem. Taj dečko daje 110% od sebe.
Mario u šali Blejzerse zove i “Yugo Trail Blazers “, a sve to zbog toga što dres ovog kluba iz Portlanda, nose Mario Hezonja (Hrvatska), kao i Jusuf Nurkić (BiH). Pored njih, kad god ima vremena, voli da provede vreme zemljacima iz domovine.
“Ne mogu reći da se družim pošto svako ima svoje obaveze, ali imao sam priliku upoznati mnoge od njih. Trenutno za Portland igra moj zemljak Jusuf Nurkić i imenjak Mario Hezonja. Sa njima imam odlične odnose. Mi smo ti kao Yugo Trail Blazers . Za Portland je igrao i Saša Pavlović, sa kojim sam i dan-danas u kontaktu. Od ostalih igrača imao sam priliku da upoznam Jokića, Bobija, Radmanovića, Pekovića, Jarića, Miličića, ali i velikane poput Divca i Stojakovića. Sa njima me je upoznao nas generalni menadžer na terenu pre početka utakmice. To je bio neopisiv osećaj jer to su ipak idoli koje pamtim iz njihovih košarkasih dana”, kaže nam Mario ističući da je prva NBA utamica kojoj je prisustvovao bila protiv “srpskih kraljeva” iz Sakramenta.
Srpski košarkaši veoma cenjeni u NBA
“Prva NBA utakmica koju sam gledao uživo u Portlandu bila je baš protiv Sakramento Kingsa kada su njih dvojica igrali. Jokića i Bobija sam prvi put upoznao kada su imali 19 godina i igrali u Portlandu na turniru gde su igrali između najboljih igrača Amerike i ostatka sveta. Ponosim se mladim igračima s naših prostora koji su podigli NBA na novi nivo. Mnogo su cenjeni, i to je velika stvar. Takođe, kada Denver Nagetsi gostuju u Portlandu, obavezno se sretnem sa Denverovim trenerom Ognjenom Stojakovićem. Prošlu sezonu nam se na večeri pridruzio i Nikola Jokić u jednom našem restoranu”, kaže Mario.
Čuvar srpske tradicije i kulture
Pored sportista, Mario se rado druži i sa ostatkom dijaspore, a može se reći da im je možda on i omiljeni član zajednice. Naime, pored redovnog posla kojim se bavi, Mario je organizovao koncerte naših eminentnih estradnih umetnika u Portlandu.
“Mnogo sam povezan s našim ljudima. Više od 10 godina organizovo sam koncerte u Portlandu naših pevača poput Saše Matića, Lepe Brene, Ace Lukasa, Kemala Montena, Bijelog dugmeta, Harisa Džinovića i mnogih drugih. Radio sam to iz zabave i zbog druženja, čak sam osnovao i sajt s informacijama o domaćim dešavanjima u Americi i Kanadi kako bi naši ljudi bili informisani. U Portlandu sam takođe jedan od organizatora godišnjeg srpskog festivala gde već 13 godina Amerikancima predstavljamo našu tradiciju i kulturu. ”
Neizostavno pitanje tokom razgovora bila je i korona virus. Njegov Portland je obezedio učešće u plej of delu takmičenja, ali umesto sa tribina, on je aktivan navijač iz svog doma, odakle i radi mesecima.
“Već pet meseci radim od kuće. Non-stop sam na zoom pozivima i kao svi ostali još uvek se navikavam na novu realnost. Jedva čekam da se vrati onaj život odranije, ljudsku komunikaciju, oči u oči. Ova pandemija donela nam je novu realnost i u sportu. NBA sezona je bila stopirana, ali je pre par nedelja nastavljena u Orlandu na Floridi. Igra se bez publike. Pratim sve utakmice i jedan sam od virtualnih gledalaca. Pratimo sve putem kompjutera – na pola ekrana vidim utakmicu, a na drugoj polovini vidim sebe kako sedim na virtuelnim tribinama, gde pričam sa drugim ljudima koji sede u mojoj sekciji. Dobacujemo, navijam i mnogo je zanimljivo. U dvorani nas prikazuju na velikim ekranima oko terena kao da smo tamo i igrači nas mogu čuti”, kaže nam kroz smeh Mario.
Rad od kuće doveo ga je i do nagrade na konkursu na temu “Ljubav prema Njujorku”. Naime, Mariovo idejno rešenje vijori se u vidu jedne od zastava ispred Rokfeler centra u Njujorku.
“Od kako sam počeo da radim od kuće, vreme koje ne gubim u saobraćaju provodim na nekim novim i interesantnim projektima. Jedan od njih je i dizajn zastave ispred Rokfeler centra u Njujorku. Slučajno sam video otvoren konkurs. Pošto sam bio tamo dosta puta znao sam da se na tom mestu tokom godine inače vijore zastave sveta. Oni su ovaj put odlučili da predstave radove mladih, ali i renomiranih dizajnera i umetnika sa svih kontinenata. Tema je bila “Ljubav prema Njujorku. Želeo sam da predstavim raznolikost tog grada. U Njujorku se govori više od 800 jezika, tako su mi ideje bile jezik i raznolikost. Ujedinjenje mi je bila glavna misao. Polukrugovi predstavljaju oblik jezika, a boje tonove kože ljudi. Pet pruga predstavljaju pet opština Njujorka. Na zastavi se, takođe, nalazi ukupno 195 polukrugova, po jedan za svaku od zemalja sveta”, kaže on.
Kako kaže, zbog korona virusa još uvek nije otišao da lično vidi svoju zastavu, ali su mu prijatelji poslali pregršt fotografija, dodavši da mu je velika čast što se njegovo ime našlo pored imena nekih renomiranih umetnika.
“Velika mi je čast da se moja zastava vijori pored poznatih svetskih umetnika poput Džefa Konsa, KAWS, Šantel Martin, Marine Abramović, Stiva Pauersa Prvobitno je trebalo da zastave budu izložene od 1. do 16. avgusta, ali zbog velikog interesovanja produženo je do 23. avgusta.”
Izvor
Blic Original Article
