Pravoslavlje i Internet doveli su do crkvenog oltara dvoje ljudi sa suprotnih tačaka sveta – ikonopisca Vesnu Biorac (41) iz čačka i Dvejna Sneja (46) iz Honolulua, koji je u potrazi za verom otkrio da je Srbin. Zavet pred Bogom dali su u crkvi u Surduku, gde ih je venčao sveštenik Vojo Bilbija iz Roterdama. Mladoženja iz SAD je pre dve godine primio pravoslavlje i od tada sebe predstavlja hrišćanskim imenom – Lazar. Baš tada je i počela njegova potraga za nevestom, a dvoje vernika upoznali su se na internet portalu poljubac.com.
– Prijatelja koji je Srbin zamolio sam da mi objasni sve o Srbiji i pravoslavlju. Rekao mi je da je to veoma teško i onda sam počeo na Internetu da tražim sve o srpskoj istoriji, kulturi, duhu srpskog naroda. Što sam više čitao, više mi se dopadalo. Naučio sam dosta o Pravoslavnoj crkvi i odlučio da se krstim. Krstio me je vladika Maksim iz Kalifornije u crkvi Svetog Lazara i tako sam postao Lazar. Dakle, imao sam skoro sve. Novo ime, slavu Vidovdan, postao sam domaćin i trebala mi je još žena – priča nam pravoslavac sa Havaja.
Druga osoba posle manastira
Biografija čačanke Vesne Biorac je takođe zanimljiva. Ona je već 17 godina, kako kaže, verujuća osoba i kaže da je njen religiozni život sastavni deo svakodnevice. Učeći ikonopisanje sedam meseci je provela u manastiru i napominje da je posle tog iskustva potpuno druga osoba. Osam godina je živela u Holandiji, gde je takođe bila deo crkvene zajednice u Roterdamu. Slikala je ikone za verujuće ljude, slikala za crkvu, pomogla da se oformi grupa pevača, vodila crkvenu administraciju i bila je crkvenjak ocu Voji. Iako to u Srbiji rade samo bogoslovi i muškarci, kad bi otac Vojo obavljao venčanja, opela ili krštenja Vesna bi išla s njim.
Prijatelji su mu poručili da poseti internet portal „poljubac“ kako bi upoznao Srbe i našao sebi srodnu dušu. Zapravo, Vesna je bila ta koja je pronašla Lazara. Krajem prošle godine i ona je na drugom kraju Zemljine kugle – u čačku, pokušavala da pronađe nekog sa kim bi podelila ostatak života.
– U avgustu sam otišla na taj sajt pokušavajući da pronađem muškarca koji je nacionalista na zdrav način, Srbin i prvoslavac. I tako sam tražila sve dok jednog dana nisam slučajno pronašla Lazara. U prvom razgovoru pričali smo o političkoj situaciji u zemlji. Toliko je dobro znao šta se dešava da mi se učinilo da živi ovde, iako me je zamolio da pričamo na engleskom jeziku. Shvatila sam da je dobra osoba i odlučila da odem na Havaje, da vidim da li je to prava veza ili ne – objašnjava Vesna.
Iskrenost od početka
Vesna i Lazar tokom prvog susreta na internet pričaonici razgovarali su o barku.
– On me je odmah pitao zašto sam došla tu i odgovorila sam da tragam za posebnom osobom za zajednički život. Tako smo od početka pričali o tome, nismo hteli da imamo nekakvu praznu i beznačajnu vezu – kaže Vesna Biorac.
Posle mesec dana provedenih u SAD, njih dvoje su odlučili da se venčaju, ali i da se nastane u Srbiji, za koju veruju da je obećana zamlja.
– Ikonopisac sam i za mene nije bilo mesta na Havajima. Dugo sam živela u Holandiji i znam da za mene nema nijednog mesta na svetu gde bih mogla da živim osim u otadžbini. On je odlučio da dođe i da se prilagodi životu ovde – dodaje Vesna.
Lazar, koji je u međuvremenu na telu istetovirao „Srbija u mom srcu“, kaže da se „sjajno oseća kao Srbin“:
Iskrivljena slika
Dok smo nekoliko sati pre venčanja razgovarali o njegovom dolasku u Srbiju, Lazar se dotakao i izgleda neizbežne teme – politike. On je ubeđen da Amerikanci nemaju pravu sliku o Srbiji.
– Srbi su kao vanzemaljci. Vlada kontroliše medije, a oni javno mnjenje. LJudi ne čitaju i nemaju ideju šta je Srbija, da je SAD bombardovala bez pravog razloga. Bez želje da ulazim u politiku verujem da kad bi Amerikanci bar jednom došli ovde da bi zaboravili sve ružne stvari i dobili priliku da izrastu kao ljudi. Mada, možda im to nije bitno, jer veruju da je Amerika najbolja zemlja na svetu – kaže Lazar.
– Ma, niko nema što Srbin imade. Ne mogu to baš rečima da opišem, ali od zemlje, prirode, ljudi, običaja… sve je potpuno drugačije nego na Havajima ili bilo gde na svetu. Prošle godine sam boravio u Srbiji, a kad sam otišao deo mene je ostao ovde sa burekom, jogurtom, ćevapima, pljeskavicama, pršutom sa Mačkata….
Pored toga što je potpuno zaljubljen u Srbiju, Lazar bi bio i odličan promoter Srpkinja, za koje kaže da su jedinstvene i neponovljive žene.
– Prvo što sam pročitao o Srpkinjama je priča Arčibalda Rajsa o tome kako su ubili nekog čoveka na kućnom pragu, a njegova supruga je otela vojniku pušku i ubila ga. Naravno, i nju su posle toga ubili, ali ja sam shvatio da su Srpkinje žene koje će uvek stati uz svog muškarca i da takvom želim da se oženim. To je izuzetno – dodaje on.
NJihovi prijatelji u početku nisu baš imali mnogo razumevanja za njihovu vezu. „Nisu religiozni, i previše su okrenuti Americi i ne znaju ni za šta osim toga“, objašnjava Lazar, dok Vesna kaže da je nije mnogo interesovalo šta drugi ljudi misle.
– Ovo što se među nama dogodilo je čudo. Verujemo da nas je Bog sastavio i postoji razlog zbog koga je Lazar ovde – kaže mlada.
I tako je ovaj neobični par u maloj seoskoj crkvi u Sremu, uz podršku prijatelja i rođaka, započeo bračnu pustolovinu. Lazar koji voli motore, skinuo je duboke čizme i obukao havajsku košulju, dok se Vesna pred oltarom pojavila u dugom zubunu.
