Publicista Goran Novaković predstavio je u petak uveče u redakciji dopisništva dnevnog lista „Vesti“ u petnaestom bečkom okrugu svoju knjigu „Beč za strance“.
Novaković, koji je već godinama angažovan na integraciji, objasnio je da svojim knjigama želi da doprinese boljem zajedničkom životu stranaca i domaćeg stanovništva u Beču.
Kako je naglasio, njegova namera je da pospeši bolje međusobno upoznavanje Bečlija i došljaka „kako ne bi čučili jedni pored drugih, već živeli jedni sa drugima“.
„Uslov za to je da bolje jedni druge upoznamo i nazivamo stvari pravim imenom. Moramo jedni drugima da kažemo šta mislimo i od toga mora da se počne“, rekao je Novaković.
čitajući odlomke iz svoje knjige „Beč za strance“, podnaslova: „koji ovde hoće ili moraju da žive, nije za turiste“ Goran Novaković je proveo publiku kroz Beč, ali ne metropolu koju krase brojne arhitektonske znamenitosti i lepote, već kroz život i osobine Bečlija.
Ugledni profesor
Goran Novaković živi u Beču od 1991. godine. Profesor je nemačkog i srpskog jezika i godinama je angažovan na integracionim projektima.
Autor je nekoliko knjiga, koje se na ironičan, ali i lekovit način bave okolnostima koje prate prilagođavanje stranaca životu u novoj sredini i okruženju.
Tako je svako mogao da čuje ponešto o pravom „bečkom jeziku“ koji samo „prave Bečlije“ imaju privilegiju da koriste i koji nijedan stranac ne može da nauči na kursevima.
Novaković je takođe upoznao svoje čitaoce i sa problematikom otuđenja jednih od drugih, koja nije samo pitanje jezičkog nerazumevanja.
„Austrijanci žele da stranci znaju nemački, ali nisu spremni i da sa njima da razgovaraju“, kaže Novaković u svojoj knjizi.
Autor je svojoj publici priredio malo putovanje kroz bečke dogodovštine, koje obuhvataju gotovo sve aspekte svakodnevice, baveći se prvenstveno mentalitetom stanovnika austrijske prestonice.
Od bečke ljubaznosti i cvrkutavih prodavačica, do ustaljenih forma ponašanja koje podrazumevaju beskrajnu upotrebu „hvala“ i „molim“.
Novaković je dotakao i neizmerno obožavanje titula među Bečlijama i njihovo pominjanje u svakoj prilici i neprilici, kao i upisivanje u lična dokumenta.
čitajući odlomke iz svoje knjige „Goxilla“ (umetničko ime autora)je predočio i način na koje Bečlije neguju svoju besomučnu štedljivost.
Budući da nikoga u svojoj knjizi nije poštedeo, pa ni same strance i pridošlice, koje u stvari želi da upozna sa starosedeocima, autor je čitao ponešto što govori i o onim navikama i osobinama, koje i „oni drugi“ na komičan način poprimaju „od ovih prvih“.
