Dođoše Stanojevići na koncert „zvuka matice“, među folkloraše – mama Dragana i uz nju Marija (10), Anastasija (7), Natalija (4) i Mihaila (dva meseca), četiri zlatna čeda, četiri prekrasne kćerkice, pa ko ih god ugleda onako srećne, prokomentariše: „Vidi deteline s četiri lista“.
Majka Dragana (36) je, naravno, sada zaposlena samo oko svojih lepotica, tata Petar (37) je iz Vlasotinca, po profesiji građevinski tehničar.
– Za sada je dosta četvoro dece, ali nikad se ne zna, život je dug, a i nada je dugačka. A neka se zna, neizmerno sam srećna. Sada, kada vidim ove četiri mrvice, ne mogu da zamislim da imam samo dvoje. Iz kog da ih god ugla pogledam, zaključim da bi mi mnogo bilo žao da mi je porodica mala – priča lepa Dragana.
Nastavlja ovako:
– Ma, ne, još im nismo počeli da spremamo miraz. Bogme, neka same biraju, a neka i svoj miraz same zarade.
Stanojevići su žitelji Pariza u kojem na sve stižu.
– Dobra organizacija. Tačno je da nemam vremena za izlaske, ali preko dana, između dva dojenja, izađem iz kuće, trknem negde, sve se ukomponuje.
Porodicu treba nahraniti.
– Pa, Petar zaradi, mi trošimo. Što se tiče hrane, za šerpe smo zaduženi mama i ja. Ona kuva tradicionalno, a ja, priznajem, samo na brzinu.
Deca ovih Stanojevića, kao sva druga deca, najviše vole „Mek Donald“.
– Ne dozvoljavamo im, jedanput mesečno je maksimum. Ma, dele tamo deci igračkice, namamljuju ih, dobra im taktika, samo što je roditeljima muka kako da se s tim izbore. U porodici Stanojevć je, ipak, sve „po naški“.
– Najlepše je kad slavimo Aranđelovdan.
A kako brojni Stanojevići izlaze na kraj sa garderobom? Lako.
– Tu ne zapinje. Nasleđuju jedna od druge.
Dve starije devojčice, Marija i Anastasija, su učenice.
– Super su đaci.
Kod kuće se govori srpski.
– Sa tatom više, on je u Pariz došao, a ja sam ovde rođena. Sećam se, pre 17 godina upoznali smo se u Monžeronu, tamo je bila jedna prelepa crkvica, tamo su se za praznike zemljaci okupljali. Pa, ugledam Petra, ugleda on mene. I, evo produkta – govori Dragana i rukom pokazuje na svoje mališane.
Stanojevići priznaju da im satelitska televizija pomaže u negovanju veze sa maticom.
– Pratimo sve. Našu muziku poznamo i sve pesme naglas pevamo. Kako dobro napredujemo, moraćemo i hor da oformimo.
Na to Dragana, kroz pošalicu, otkriva male porodične tajne.
– Natalija je najglasnija i, sigurno je, u ovom našem horu biće solista. Svi volimo i da plešemo, što znači, imamo predispozicije da osnujemo mjuzikl, recimo, neki naš srpski Brodvej.
Dodala je i ovo:
– Uh, Anastasija je najnemirnija!
A kad dođe leto – svi u Vlasotince!
– I svi uživamo. Ovog leta pravićemo tamo krštenje male Mihaile. Ostali su kršteni.
A kad prođe leto, svi Stanojević uglas:
– Kad ćemo opet u Srbiju?
I opet idu. Svaki raspust, svaki veći praznik.
– Nigde lepše nego kod nas – zaključuje ova složna porodica koju svi obasipaju pregrštima komplimenata.
