1835. – U Pešti je izašao prvi broj „Serbskog narodnog lista“, ilustrovanog književnog nedeljnika. Pokrenuo ga je kulturni i nacionalni radnik, publicista i urednik „Letopisa“ Matice srpske Teodor Pavlović. List je s kraćim prekidima izlazio do 1848.
1839. – Umro je turski sultan Mahmud II, koji je tokom vladavine od 1808. do smrti sproveo niz reformi u nastojanju da centralizuje Tursku, kao i da sputa razne separatne tendencije. Godine 1826. uništio je janičare. Surovo je gušio srpske, grčke i rumunske nacionaloslobodilačke pokrete, ali nije uspeo da suzbije težnje Srba, Grka i Rumuna da stvore nezavisne države. Posle tursko-ruskog rata od 1806. do 1812. Bukureštanskim mirom je amnestirao učesnike Prvog srpskog ustanka, pod pritiskom Rusije, i obećao je Srbiji izvesnu autonomiju u okviru Osmanskog carstva, što je pokušao da izigra. Posle novog tursko-ruskog rata od 1828. do 1829. morao je Jedrenskim mirom da prizna autonomiju Srbiji, Vlaškoj i Moldaviji, a Grčkoj nezavisnost.
1860. – Umro je američki pronalazač čarls Guđer, koji je 1839. otkrio proces vulkanizacije kaučuka, što je dorinelo brzom razvoju industrije gume, posebno prozvodnji automobilskih guma.
1863. – Rođen je Jovan Vujić – Joca, kolekcionar umetnina, bibliofil, veliki dobrotvor srpskog naroda. Rodom iz Sente, filozofiju i istoriju studirao je u Beču, a diplomirao je i agronomiju. Bio je veleposednik i vremenom je stvorio ogromnu zbirku umetničkih dela, starina, vrednih knjiga. Posedovao je biblioteku od oko 20.000 knjiga važnih za srpsku kulturu i istoriju, oko 3.000 autografa, pisama, povelja, kao i zbirku starog novca i oružja.
1867. – Pod pritiskom Kanađana britanska vlada je donela „Severnoamerički zakon“ na osnovu kojeg su provincije Ontario, Kvebek, Nova Škotska i Nju Branzvik stvorile konfederaciju Kanadu sa statusom dominiona.
1872. – Rođen je francuski inženjer i pilot Luj Blerio, pionir vazduhoplovstva, koji je 1909. prvi avionom preleteo Lamanš. Isprva je pokušavao da napravi avion mahokrilac (ornitopter), ali je brzo odustao od te ideje i 1903. je konstruisao prvi avion, a 1906. avion s motorom koji je imao tri cilindra. U Prvom svetskom ratu je proizvodio avione za francusko ratno vazuhoplovstvo, koji su bili medu najuspešnijim u to vreme.
1876. – Umro je ruski revolucionar Mihail Aleksandrovič Bakunjin, najznačajniji mislilac anarhizma.
1884. – Umro je američki detektiv škotskog porekla Alen Pinkerton, koji je 1850. osnovao Nacionalnu detektivsku organizaciju „Pinkerton“.
1887. – Počela je da radi prva astronomsko-meteorološka stanica u Kraljevini Srbiji, koju je u svojoj kući na Vračaru u Beogradu organizovao profesor Velike škole Milan Nedeljković. Na najvišoj tački grada četiri godine kasnije podignuta je zgrada za opservatoriju koja i sada služi toj svrsi. Nedeljković je 1902. počeo da objavljuje i prvu opštu prognozu vremena.
1902. – Rođen je američki filmski režiser nemačkog porekla Vilijam Vajler, čiji se filmovi odlikuju stilskom perfekcijom. Dobio je Oskara za filmove „Gospođa Miniver“, „Ben Hur“ i „Najlepše godine našeg života“. Ostali filmovi: „Orkanski visovi“, „Male lisice“, „Kako ukrasti milion dolara“, „Naslednica“, „Detektivska priča“, „Keri“, „Praznik u Rimu“, „Prijateljsko ubeđivanje“.
1921. – Na tajnom sastanku u Šangaju osnovana je Komunistička partija Kine, koja je nepune tri decenije kasnije osvojila vlast.
1931. – Rođena je američka filmska glumica francuskog porekla Lesli Karon, zapažena u filmskim mjuziklima pedesetih godina 20. veka. Filmovi: „Amerikanac u Parizu“, „Žiži“, „Lili“, „Fani“.
1942. – Trupe nacističke Nemačke zauzele su u Drugom svetskom ratu, posle osmomesečne opsade, najvažniju rusku crnomorsku luku Sevastopolj na poluostrvu Krim.
1961. – Rođena je Dajana Spenser, buduća supruga britanskog prestolonaslednika princa čarlsa i princeza od Velsa.
1961. – Rođen je američki atletičar afričkog porekla Karl Luis, jedan od najuspešnijih sportista 20. veka.
1962. – Afrička republika Ruanda i kraljevina Burundi su stekle nezavisnost. One su do Prvog Svetskog rata bile sastavni deo Nemačke Istočne Afrike (Tanganjike), a posle njega belgijski posed Ruanda-Urundi.
1966. – Na sednici Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije, poznatoj kao „Brionski plenum“, na osnovu montiranih optužbi oštro je osuđena Služba bezbednosti zbog navodnog štetnog delovanja na razvoj samoupravnog sistema. Glavna žrtva političkog obračuna Aleksandar Ranković, blizak saradnik Josipa Broza, prinuđen je da podnese ostavku na sve funkcije.
1969. – Danska je postala prva zemlja u kojoj je dopuštena prodaja i proizvodnja pornografije.
1974. – Umro je argentinski državnik Huan Domingo Peron, predsednik od 1946. do 1955. i od 1973. do smrti. Posle vojnog udara 1943, u kojem je učestvovao, postao je ministar rata, 1944. potpredsednik, a 1946. šef države. Vladao je autoritarno, oslanjajući se na najšire slojeve. I njegova supruga Eva Peron bila je izuzetno popularna. Odvojio je 1955. crkvu od države i prvi put uveo svetovnost škole, zbog čega ga je rimokatolička crkva ekskomunicirala. U septembru 1955. oboren je u pobuni delova kopnene vojske i mornarice, posle čega je emigrirao. Po povratku u zemlju, u septembru 1973, ponovo je izabran za predsednika Argentine.
1990. – U Srbiji je, na referendumu, odlučeno da se donese nov ustav i raspišu višestranački izbori. Na referendum je izašlo 75,2 odsto birača od kojih je 96,8 odsto glasalo „za“.
1991. – Lideri istočnoevropskih zemalja su na sastanku u Pragu ukinuli Varšavski pakt, koji su 14. maja 1955. zaključili Sovjetski Savez, Bugarska, Poljska, Rumunija, čehoslovačka i Mađarska, kao odgovor na stvaranje NATO.
1994. – Vođa Palestinske oslobodilačke organizacije Jaser Arafat došao je u Palestinu, okončavši 27-godišnje izbeglištvo.
1997. – Umro je američki filmski glumac Robert čarls Duran Mičam, koji se pedesetih godina 20. veka proslavio ulogama nonšalantnih junaka izrazite personalnosti.
2000. – Danska kraljica Margareta II i švedski kralj Gustav XVI pustili su u saobraćaj 16 kilometara dug „Oresundski most“ između Malmea i Kopenhagena, najduži drumsko-železnički most u svetu. Most građen četiri godine, koji je koštao tri milijarde dolara, omogućio je da Švedska bude drumskom vezom povezana sa kontinentalnom Evropom.
2002. – Formalno je započeo rad Međunarodnog krivičnog suda u Hagu, koji bi trebalo da ima nadležnost u čitavom svetu u slučajevima dela genocida, ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti, počinjenih od dana uspostavljanja tog suda.
2004. – Svrgnuti irački predsednik Sadam Husein prvi put se pojavio pred sudijom koji mu je pročitao optužnicu za zločine protiv iračkog naroda. To je bilo Sadamovo prvo pojavljivanje u javnosti posle sedam meseci u zatvoru.
2006. – Preminuo je negdašnji japanski predsednik vlade Rijutaro Hašimoto. Na čelu vlade nalazio se od januara 1996. do jula 1998. godine.
2007. – Umro je srpski književnik Milan Mika Oklopdžić. Diplomirao je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti gde je izvesno vreme i predavao. Svoje američko iskustvo – u SAD je magistrirao zajedno sa Semom Šepardom – pretočio je u prvi roman „CA bluz“. Objavljen 1981. ovaj roman postao je hit, doživeo je brojna izdanja i prodat je u tiražu većem od 100.000. Oklopdžić je autor pet romana, sedam pozorišnih predstava i oko 20 radio i TV drama. Poslednje dve decenije živeo je u SAD.
