1786. – Francuski alpinista dr Mišel Gabrijel Pakar i njegov nosač Žak Balma prvi su osvojili Mon Blan, najviši vrh u zapadnom delu Evrope (najviši vrh Evrope je Elbrus na Kavkazu).
1815. – Zbačeni francuski car Napoleon I je, na osnovu odluke pobedničke koalicije, isplovio brodom ka britanskom ostrvu Sveta Jelena u Atlantskom okeanu, na kojem je u izgnanstvu proveo poslednjih šest godina života.
1832. – Rođen je srpski pisac i slikar đura Jakšić, najizrazitiji predstavnik romantizma u srpskoj književnosti i jedan od najdarovitijih srpskih slikara 19. veka. Pisao je lirsku, rodoljubivu, satiričnu, socijalnu i epsku poeziju. Slikarstvo je učio u Segedinu, Temišvaru, Pešti, Bečkereku (sadašnji Zrenjanin), Beču i Minhenu. Potom je bio učitelj u mnogim mestima u Srbiji i predavao crtanje u Kragujevcu, Požarevcu i Jagodini. Po prirodi je bio nemirna i buntovna struktura ličnosti pa je često napuštao službe ali je i otpuštan. Strastan, plahovite mašte i plamenih emocija, pisao je s romantičarskim patosom pesme o slobodi i stihovane lirske ispovesti. Njegove pesme „Na Liparu“, „Ponoć“, „Mila“, „Padajte braćo“, „Otadžbina“, „Ja sam stena“, „Noć u Gornjaku“ spadaju u vrh srpske romantičarske poezije. Napisao je i drame u stihovima „Seoba Srbalja“, „Jelisaveta, kneginja crnogorska“ i „Stanoje Glavaš“ i oko 40 pripovedaka.
1883. – Rođen je meksički revolucionar Emilijano Zapata, koji je od 1910. kao vođa meksičkih seljaka predvodio neku vrstu revolucije. Borio se protiv diktatora Porfirija Dijaza, kasnije protiv predsednika Venustijana Karanse. Objavio je 1911. „Aljaski program“ kojim je podelio zemlju seljacima – akt koji je snažno ođeknuo u Meksiku i zemljama Latinske Amerike. Karansa je uz podršku SAD razbio revolucionarne snage i organizovao klopku u kojoj je Zapata u aprilu 1919. ubijen.
1905. – Umro je srpski istoričar Ilarion Ruvarac, osnivač srpske kritičke istorijske škole, član Srpske kraljevske akademije. Obavio je pionirski posao kritičkog istorijskog istraživanja, suzbijajući nenaučne postupke u proučavanju srpske prošlosti. Bio je izrazito rezervisan prema narodnom predanju kao istorijskom izvoru. Bio je kaluđer, profesor i rektor bogoslovije u Sremskim Karlovcima, a od 1882. arhimandrit (starešina) fruškogorskog manastira Grgeteg. Ruvarac je prvi koji je uspeo da pobedi epski pristup tumačenju prošlosti zbog čega je ostao neomiljen. Bio je jedan od najučenijih Srba svoga vremena i ostavio je za sobom ogromnu veoma kvalitetnu biblioteku. Dela: „Odlomci o grofu đorđu Brankoviću i Arseniju Crnojeviću patrijarhu“, „O knezu Lazaru“, „Montenegrina“, „O pećkim patrijarsima“, „Kraljice i carice srpske“.
1919. – Rođen je italijanski filmski producent Dino de Laurentis, jedan od najuticajnijih evropskih sineasta 20. veka, u čijoj su produkciji Oskar osvojili filmovi „Gorak pirinač“, „Kabirijine noći“ i „Ulica“. Izuzetno je doprineo svetskom uspehu italijanske kinematografije posle Drugog svetskog rata i sarađivao je sa najznačajnijim italijanskim režiserima, uključujući Vitorija de Siku, Roberta Roselinija, đuzepea de Santisa, Lukina Viskontija, Alberta Latuadu, Federika Felinija.
1929. – Umro je Arčibald Rajs, kriminolog, veliki prijatelj srpskog naroda. Rođen je u južnonemačkoj pokrajni Baden, studirao je u Švajcarskoj gde se posvetio kriminologiji. Bio je profesor univeziteta u Lozani. Na poziv srpske vlade došao je u Srbiju 1914. kako bi zabeležio zločine Austro-Ugarske, Bugarske i Nemačke. Sa srpskom vojskom prošao je čitavu golgotu povlačenja 1915. preko planinskih vrleti do Jadrana i Krfa. Bio je član srpske delegacije na mirovnoj konferenciji u Parizu. Tehnički je modernizovao kriminalističku policiju u tadašnjoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. U skladu s ličnom željom, njegovo srce je nakon smrti uzidano u spomenik srpskim ratnicima na Kajmakčalanu. Spomenik su razorili Bugari tokom Drugog svetskog rata. Dela: „Šta sam video i proživeo u velikim danima“, „čujte Srbi“.
1937. – Rođen je američki filmski glumac Dastin Hofman, izuzetan tumač uloga senzibilnih, neurotičnih ljudi, dobitnik Oskara za uloge u filmovima „Kramer protiv Kramera“ i „Kišni čovek“. Njegovu glumu takođe odlikuje specifičan smisao za humor. Ostali filmovi: „Diplomac“, „Ponoćni kauboj“, „Veliki mali čovek“, „Psi od slame“, „Maratonac“, „Svi predsednikovi ljudi“, „Leni“, „Tutsi“, „Kuka“, „Poludeli grad“.
1940. – Nemačko ratno vazduhoplovstvo počelo je u Drugom svetskom ratu koncentrisane napade na britanske gradove.
1941. – Na Kosmaju je poginuo Branko Krsmanović, španski borac, član Glavnog štaba Partizanskog pokreta (Narodnooslobodilačkog) Srbije i organizator prvih partizanskih jedinica u Šumadiji. Posmrtno je proglašen za narodnog heroja.
1963. – U spektakularnoj „Velikoj pljački voza“, grupa britanskih kriminalaca upala je u poštanski voz između Glazgova i Londona i opljačkala 2,6 miliona funti.
1967. – Ministri inostranih poslova Indonezije, Malezije, Singapura, Tajlanda i Filipina potpisali su u Bangkoku sporazum o osnivanju političko-ekonomske grupacije ASEAN (Udruženje zemalja jugoistočne Azije).
1974. – Predsednik SAD Ričard Nikson saopštio je da će podneti ostavku zbog optužbi da je umešan u aferu „Votergejt“. Ostavku je podneo sutradan, postavši prvi američki predsednik prinuđen na takav korak.
1979. – Umro je engleski pisac Nikolas Džon Tarni Monsara, najpoznatiji po romanu „Surovo more“, živoj slici zbivanja na malom brodu u vreme rata. Ostala dela: romani „Misli na sutra“, „Na prvi pogled“, „Priča o Ester Kostelo“, „Pleme koje je izgubilo vođu“, „Smit i Džons“.
1990. – Irak je, sedam dana posle okupacije Kuvajta, saopštio da je anektirao tu susednu zemlju kao svoju 19. provinciju, a istog dana predsednik SAD Džordž Buš poslao je vojna pojačanja u Saudijsku Arabiju u okviru priprema za napad na Irak. Iračani tradicionalno smatraju Kuvajt za istorijski iračku teritoriju.
1994. – Lideri Jordana i Izraela otvorili su prvi drumski granični prelaz između tih dveju bliskoistočnih zemalja, što je označilo okončanje 46-godišnjeg neprijateljstva.
2000. – U eksploziji bombe koju su u podzemnom prolazu u Moskvi podmetnuli čečenski islamski teroristi poginulo je 13 i povređeno više od 90 ljudi.
2002. – Obelodanjeno je da je u bankrotiranoj gigantskoj američkoj telekomunikacionoj kompaniji „Vorldkom“ 1999. načinjena „računovodstvena greška“ od još 3,3 milijarde dolara, što je ukupnu sumu u tom skandalu podiglo na 7,15 milijardi.
2003. – Srpska nacionalna aviokompanija JAT – Jugoslovenski Aerotransport, promenila je svoje ime u „Jat Airways“. Prva srpska nacionalna aviokompanija „Aeroput“ čije tradicije nastavlja današnji „Jat ervejz“ osnovana je 1927. kao nacionalna aviokompanija Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.
2008. – Umro je Mitropolit Neapoljski Dionisije, veliki dobrotvor srpskog naroda. Rođen je 1929. u Kastelu, na Kritu, a Bogoslovski Fakultet je završio na Halci, u Carigradu 1965. Tokom ratova 90-ih njegova mitropolija je bila jedna od najaktivnijih i najorganizovanijih u slanju pomoći stradalima Srbima u Bosni i na Kosovu. Njegovom zaslugom Mitropolija Neapoljska godinama je stipendirala školovanje 2.000 srpske dece, ratne siročadi. Tokom 30 godina uprave Mitropolijom koja obuhvata zapadna solunska predgrađa, pokazao se kao neobično aktivan u dobrotvornim i sličnim aktivnostima. Zbog ogromnih zasluga odlikovan je 1995. Ordenom Svetog Save Prvog reda najvišim priznanjem Srpske crkve.
2008. – U Južnoj Osetiji započeo je rat, nakon što je vojska Gruzije zauzela tri sela iz kojih je potisnula južnoosetijske snage, i započela artiljerijske napade na ćinvali, glavni grad Južne Osetije. Kolona ruskih oklopnih vozila ušla je potom na teritoriju Južne Osetije, otcepljene autonomne oblasti Gruzije, s obrazloženjem da ne dopušta nekažnjenu pogibiju ruskih državljana.
