1717. – U bici kod Beograda u Austrijsko-turskom ratu, u kojoj se na strani Austrijanaca borilo i 6.000 Srba sa teritorije današnje Vojvodine, austrijski feldmašal Eugen Savojski naneo je težak poraz Turcima i zauzeo Beograd, izbacivši Turke i iz severne Srbije. Austriji je Požarevačkim mirom zaključenim 1718. pripala severna Srbija (severno od Zapadne Morave), Banat i jugoistok Srema.
1832. – Rođen je nemački psiholog, filozof i lingvista Vilhelm Vunt, osnivač eksperimentalne psihologije, profesor na univerzitetima u Hajdelbergu, Cirihu i Lajpcigu. Definisao je psihologiju kao „nauku o unutrašnjem i neposrednom iskustvu“ i zasnovao je psihološka istraživanja i eksperimente kao „čistu opservaciju“. Osnovao je prvi moderni institut za psihologiju i eksperimentalnu laboratoriju. Njegov učenik bio je i srpski psiholog Ljubomir Nedić, pisac prvog našeg univerzitetskog udžbenika psihologije. Dela: „Principi fiziološke psihologije“, „Uvod u psihologiju“, „Psihologija naroda“.
1845. – Rođen je francuski fizičar Gabrijel Lipman, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1908, koji je pronašao proces fotografisanja u prirodnim bojama. Konstruisao je i apilarni elektrometar i zasnovao princip o održanju elektriciteta.
1913. – Rođen je izraelski državnik Menahem Begin, prdsednik vlade Izraela od 1977. do 1983, prvi izraelski državnik koji je potpisao ugovor s nekom arapskom zemljom. Posle razgovora u Kemp Dejvidu sa egipatskim predsednikom Anvarom el Sadatom i predsednikom SAD Džimijem Karterom, potpisao je 1977. u Vašingtonu mirovni ugovor s Egiptom i sa Sadatom je 1978. podelio Nobelovu nagradu za mir. U tek osnovanoj državi Izrael formirao je 1948. pokret „Herut“ (sloboda), koji je kasnije prerastao u političku partiju „Likud“ (jedinstvo). Ubrzo je postao član Kneseta (skupština) a u vladu je ušao 1967. Važio je za „čoveka najtvrđe linije koji je ipak imao viziju za kompromis“. Dela: „Pobuna“, „Lična sećanja komandanta Irgun Cevai Leumija“, „Bele noći“, „U podzemlju“.
1919. – Obrazovana je vlada Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca pod predsedništvom prvaka Demokratske stranke Ljube Davidovića, čiji su članovi bili i predstavnici Socijaldemokratske partije. Ta vlada je donela uredbe kojima je uvedeno osmočasovno radno vreme kao i osiguranje radnika u slučaju bolesti i nesreće.
1921. – Umro je srpski kralj Petar I Karađorđević, kralj Srbije od 1903. do 1918. i potom do smrti vladar Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Njegova vladavina obeležena je razvojem demokratskih institucija, privrednim razvojem, kulturnim napretkom i slobodom štampe. Tokom njegove vladavine ojačane su političke i kulturne veze s južnoslovenskim narodima, a Srbija je pod njegovim žezlom bila primer napredne zemlje u ovom delu Evrope. Posle zbacivanja s prestola 1858. njegovog oca kneza Aleksandra Karađorđevića živeo je u inostranstvu i završio je Vojnu akademiju u Sen Siru i višu Vojnu akademiju u Mecu. Učestovao je kao dobrovoljac u Legiji stranaca u Francusko-pruskom ratu 1870. i 1871, kad je za izuzetnu hrabrost odlikovan Ordenom Legije časti, postavši jedini evropski vladalac koji je to odličje zaslužio na bojnom polju. Pod imenom Petar Mrkonjić u bosansko-hercegovačkom ustanku protiv Turaka komandovao je 1875. i 1876. jednim ustaničkim odredom. Posle ubistva kralja Aleksandra Obrenovića, Skupština Srbije ga je 15. juna 1903. izabrala za kralja. U narodu – koji ga je najčešće nazivao „čika Pera“ – uživao je ogromno poštovanje zbog izuzetnog poštenja i krajnje skromnog načina života. U Balkanskim ratovima je kao vrhovni komandant predvodio do pobede srpsku vojsku, a s vlasti se povukao 1914. u korist sina Aleksandra koji je u njegovo ime vladao kao regent. U Prvom svetskom ratu 1915. prošao je zajedno sa srpskom vojskom čitav tok povlačenja preko planinskih bespuća sve do jadranske i jonske obale. Preveo je na srpski spis „O slobodi“ engleskog filozofa Džona Stjuarta Mila.
1944. – Na ostrvu Vis u Drugom svetskom ratu nastavljeni su pregovori Nacionalnog komiteta oslobođenja Jugoslavije i izbegličke jugoslovenske kraljevske vlade, koja se obavezala da Narodnooslobodilačkoj vojsci Jugoslavije prepusti svu savezničku pomoć, raspusti oružane snage u inostranstvu i javno se odrekne Draže Mihailovića i njegovog Pokreta. Pristala je i da u sastav NOVJ bude uključena ratna mornarica Kraljevine Jugoslavije koja se nalazila na Malti pod upravom savezničkih snaga.
1953. – U Iranu je pokušan državni udar i šah Mohamed Reza Pahlavi pobegao je iz zemlje, ali je posle tri dana predsednik vlade Mohamed Mosadek srušen, a šah se vratio na presto uz angloameričku pomoć. Mosadek je imao nameru da nacionalizuje imovinu stranih naftnih kompanija, pa je otpor protiv njega na Zapadu bio ogroman.
1956. – Umro je američki filmski glumac mađarskog porekla Bela Blaško, poznat kao Bela Lugoši, tumač niza uloga Drakule u horor filmovima, ali se iskazao i kao vrstan komičar. Filmovi: „Trinaesta stolica“, „Drakula“, „Ubistvo u ulici Morž“, „Poljubac smrti“, „Ostrvo izgubljenih duša“, „Crna mačka“, „Znak vampira“, „Drakulina kći“, „Frankeštajnov sin“, „Gorila“, „Invazija kradljivaca leševa“.
1960. – Kipar je stekao nezavisnost, sa arhiepiskopom Makariosom III kao predsednikom republike. Kipar je postao kolonija Velike Britanije 1878. odlukom Berlinskog kongresa, a ranije je bio posed Turske.
1973. – Umro je američki mikrobiolog Selman Ejbraham Vaksman, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1952. Nagradu je dobio za pronalak streptomicina, prvog antibiotika koji uspešno suzbija tuberkulozu. Pronašao je i neomicin. Napisao je autobiografiju „Moj život sa mikrobima“.
1984. – Umro je srpski pisac Dušan Radović, jedinstvena ličnost srpske kulture i vrstan dečji pisac. Radio je u listovima „Zmaj“, „Pionir“, „Kekec“ i „Poletarac“ i bio urednik dečjih redakcija Radija i Televizije Beograd. U široj javnosti je posebno upamćen po radio emisiji Studija B „Beograde, dobro jutro“, kojom je od 1976. osam godina budio Beograđane obiljem satiričnih dosetki i duhovitih komentara, obeleženih svojevrsnom mudrošću. Dela: zbirke pesama „Poštovana deco“, „Smešne reči“, „Vukova azbuka“, „Pričam ti priču“, „Ponedeljak“, „Utorak“, „Sreda, „četvrtak“, dramska dela „Kapetan Džon Piplfoks“, „Tužibaba“, „če“ (s Matijom Bećkovićem), aforizmi „Beograde, dobro jutro“, TV serija „Na slovo, na slovo“.
1991. – Umro je italijanski filmski režiser Luiđi Campa, pripadnik prve generacije neorealističkog pravca, autor više desetina filmova, najviše zakupljen moralnim problemima. Filmovi: „Živeti u miru“, „Teške godine“, „Lake godine“, „Proces u gradu“, „Rimljanika“, „Amerikanac na odmoru“.
1994. – Uprkos optužbama za izborne manipulacije, Hoakin Balager je sedmi put stupio na dužnost predsednika Dominikanske Republike..
1999. – Najmanje 104 Roma iz Smedereva, Beograda, Pančeva i Gnjilana, među kojima dosta dece, udavilo se pošto je u Jadranskom moru, 28 nautičkih milja od obale SRJ, potonuo brodić kojim su pokušali da ilegalno uđu u Italiju.
2003. – Umro je bivši diktator Ugande Idi Amin Dada, jedan od najbrutalnijih vlastodržaca u istoriji. Kao načelnik Generalštaba vojske Ugande vlast je prigrabio 1971. vojnim pučem kojim je zbacio Miltona Obotea, u trenutku dok se šef države nalazio u inostranstvu. Tokom njegove vladavine tom centralnoafričkom zemljom masakrirano je možda čak i pola miliona ljudi, pretežno iz manjinskih etničkih zajednica. Aminova strahovlada okončana je u aprilu 1979. iznenađujuće efikasnom vojnom intervencijom Tanzanije.
2005. – Umro je ruski košarkaški trener Aleksandar Gomeljski, pod čijim je vođstvom reprezentacija Sovjetskog Saveza osvajala titule prvaka sveta (1967. i 1982.), olimpijskog šampiona (1988.) i prvaka Evrope (1959, 1961, 1963, 1965, 1967, 1969, 1979. i 1981.).
2005. – Rožea Šuca, 90-godišnjeg osnivača hrišćanske ekumenske zajednice u francuskom selu Teze, nožem je za vreme službe u crkvi usmrtila jedna mentalno obolela Rumunka. Šuc, poznat kao brat Rože, osnovao je zajednicu u Tezeu za vreme Drugog svetskog rata da bi obezbedio utočište pripadnicima svih hrišćanskih grupacija.
2006. – Umro je bivši paragvajski diktator Alfredo Štresner. Sin nemačkog imigranta i paragvajske seljanke, vladao je 35 godina, od 1954. kada je došao na vlast državnim udarom, do svrgavanja vojnim pučem 1989. Štresner je decenijama pružao utočište visokim nacističkim oficirima posle Drugog svetskog rata, uključujući i ustaše, kao i diktatorima iz Latinske Amerike, poput Anastasija Somoze iz Nikaragve. Umro je u emigraciji u Braziliji.
2008. – Srpski plivač Milorad čavić osvojio je srebrnu medalju na 29. Olimpijskim igrama u Pekingu u trci na 100 m delfin stilom, vremenom od 50,59 sekundi, čime je postignut novi evropski rekord.
