Nakon što je 9. juna nemački koncern „Arkandor“, pod čijim okriljem posluju i robne kuće „Karštat“ sa više od 30.000 zaposlenih, prijavio da je pred bankrotom, a država odbila da mu pomogne da preživi, i među našim zemljacima koju u velikom broju rade u ovoj firmi, vlada veliki strah za budućnost radnih mesta i egzistencije.
Robna kuća „Karštat i Nordbad“ jedna je od pet filijala u Minhenu koja zapošljava i radnu snagu sa prostora nekadašnje Jugoslavije. Uglavnom je reč o ženskoj radnoj snazi, odnosno prodavačicama, a poslednji događaji koji govore o neizvesnoj sudbini zaposlenih u lancu od 89 robnih i 27 sportskih robnih kuća „Karštat“ širom Nemačke nisu tema o kojoj želi bilo ko da govori za javnost. U to se uverio u reporter „Vesti“ kada je pokušao da nađe sagovornike. Niko od onih sa kojima smo pričali nije želeo da se predstavi.
Uplašene zemljakinje
Reporter „Vesti“ u Frankfurtu bez problema je pronašo tri naše zemljakinje koje rade u „Karštatu“ kao prodavačice. Misleći da ih, kao kupci, tražimo zbog problema u sporazumevanju, odveli su nas do njih, ali kad su čule zašto smo tu jednostavno su zaćutale. A tek o fotografisanju nije moglo biti ni govora.
– Morate razumeti, svašta se priča, preti otkazima, niko ne želi da zbog jedne nesmotrene izjave bude na vrhu nekog eventualnog spiska radnika koji će se naći na ulici – samo je kratko rekla jedna od prodavačica koja je insistirala na anonimnosti.
Zaposleni su obavešteni o nedavnom štrajku u filijalama robnih kuća „Karštat“ u Minhenu, ali niko od naših anonimnih sagovornika nije učestvovao na protestu. LJudi se klonu da govore o ovim problemima, nadajući se da će nekako biti nađeno rešenje i da će sačuvati radna mesta. Taj strah od ostanka bez posla uvukao se duboko u svakog od njih.
Ipak, ono što se moglo čuti od nekoliko njih, govori da veruju menadžmentu da će uspeti da pronađe najbolje rešenje i da najstariji nemački preduzetnik kada su robne kuće u pitanju neće doživeti sudbinu firmi koje su se ugasile. Rudolf Karštat je 1881. godine otvorio prvu trgovinu koja će kasnije postati nemački simbol za robne kuće.
– Ja imam još malo do penzije i verujem da ću ovde završiti svoj radni staž. I do sada je bilo kriza, ali su ljudi koji vode robnu kuću nalazili izlaz. Kako će biti ovim mlađim radnicima, ne znam i teško je bilo šta reći – kaže jedna prodavačica na odeljenju konfekcije.
Druga ističe da je čula za probleme s kojim se susreće njen poslodavac, ali se nada da se neće dogoditi ništa dramatično.
– Zbog toga nisam htela da idem na demonstracije, jer mislim da od toga nema nikakve koristi, a ovako sam mnogo mirnija – kaže ova žena zaposlena na odeljenju obuće.
Ni za prodavačicu na odeljenju samoposluge ova situacija nije dramatična.
Srba nema u sindikatu
Iako se u javnosti već duže govori o krizi i opasnosti od otpuštanja i neizvesnoj budućnosti oko 30.000 zaposlenih u lancu robnih kuća „Karštat“, radnici sa prostora bivše Jugoslavije ipak gaje nadu da baš njih neće zadesiti zla sudbina otkaza. Možda o njima i njihovoj poziciji dosta govori i činjenica da niko ozbiljnije nije angažovan u Sindikatu, ali ni u Radničkom savetu.
– Nije ovo prvi put da se govori o otkazima, zatvaranju i neizvesnoj budućnosti, a ipak se ništa dramatično nije dogodilo. Ubeđena sam da će i ovaj put biti tako – kaže žena zaposlena na kasi.
Ni u velikoj robnoj kući „Karštata“ u Frankfurtu, u glavnoj trgovačkoj ulici Cajl (Zeil), nismo uspeli među zaposlenima da nađemo sagovornika na ovu temu. Ova elitna robna kuća samo do pre par godina pripadala je moćnom trgovačkom lancu „Herti“ koji se preko noću ugasio, a njihove prodajne objekte tada je preuzeo „Karštat“. Sada se, eto, tresu i temelji ove trgovačke kompanije.
