Melburn je konačno izašao iz policijskog časa, a restriktivne mere su počele da se ublažavaju. Međutim, nakon dugih meseci izuzetno teških kovid-ograničenja u Viktoriji, posledice po mentalno zdravlje stanovništva tek će početi da izlaze na površinu.
Psiholog iz Melburna, Slobodan Benđo, bio je logičan izbor sagovornika na sve aktuelniju temu negativnog uticaja uvedenih mera na ljudsku psihu, kao i na porast stope samoubistava u Australiji.
Međutim, nismo očekivali da će se naš razgovor dotaći i izgubljenog zavičaja, ratnih trauma, neizvesnog detinjstva, uskraćene mladosti i neizvesne imigracije.
Mentalno zdravlje u drugom planu
– Mentalno zdravlje se uvek gura u drugi plan i tako je kroz istoriju. Jednostavno, nije toliko vidljivo. Ljudi često stavljaju „masku na lice“ i postane im navika da na taj način prikrivaju mentalne probleme. Kod nekih kultura je i sramota da odete kod psihologa, jer se odmah pripiše etiketa da ste ludi. Postoje i floskule da su svi psiholozi i psihijatri u stvari ludi, i da ne treba ići kod njih – započinje Benđo priču za „Vesti“.
Sadašnja situacija u državi je, prema njegovim rečima, mogla da se predvidi.
– Postoje etape u pandemiji. Prva koju smo prošli je ona kada su Italijani izlazili na balkone, da sviraju i pevaju. Ta prva etapa je „medeni mesec“, kada je sve novo, interesantno, pa čak i u pandemiji – objašnjava Benđo.
On dodaje da je slično i na početku puta mnogih imigranata.
– Kada dođete na nove prostore, sve vam je novo, privlačno, interesantno… Međutim, to obično traje par meseci. Kada prođe prva faza, onda čovek počinje da shvata da je to nova realnost. Počinje da postavlja pitanja. Gde sam ja u toj novoj realnosti? Ako ne može da pronađe sebe, onda nastaje kriza identiteta i kriza budućnosti.
Šta se dešava kada prođe „medeni mesec“?
Benđo ističe da su psiholozi znali da će prva dva-tri meseca pandemije proći koliko-toliko „bezbolno“, a da će se problemi vezani za mentalno zdravlje javiti kasnije, kada ljudi shvate da je u pitanju nešto ozbiljno, što traje i što ne može da se predvidi.
Za naše ljude koji su prošli rat u bivšoj Jugoslaviji devedesetih, sve to je dodatno teško. Ovakva situacija ih vraća u nekadašnje stanje bespomoćnosti.
Za svoja dva master rada na Univerzitetu Viktorija, Slobodan Benđo je intervjuisao više logoraša sa teritorije BiH, koji su prošli golgotu kao i njegov otac. Zaključak do kojeg je došao nakon tih razgovora je da su traume koje su ljudi preživeli toliko duboke, da je to sigurno jedan od razloga što je malo ko od njih napravio značajan uspeh u Australiji.
Doba osporavanja autoriteta
U ovom trenutku je evidentno da zbog ograničenja mentalno najviše pate mladi, među kojima postoji i najviša stopa samoubistava. Upravo tinejdžeri i njihovo mentalno zdravlje su specijalnost Slobodana Benđa kao psihologa.
– Po psihologu Eriku Eriksonu, najvažnije za razvoj jednog mladog čoveka jeste formiranje identiteta. ID – ko sam ja, gde pripadam u ovom svetu, koja je moja pozicija? Da bi se identitet formirao, mora da se osporavaju i dovode u pitanje autoriteti. Prvo autoritet roditelja, a na kraju i države. Danas vidimo da se mladi najviše sukobljavaju s policijom, jer njima su u najvećoj meri i uskraćene slobode. Ne mogu da izlaze i da se druže, moraju da nose maske, nisu u mogućnosti ni da ospore autoritet roditelja, jer moraju da žive s njima, a ranije su bar mogli da pobegnu kod drugova kada se posvađaju s ukućanima – priča Benđo.
Mladost prekinuta 1992.
Ne čudi što moj sagovornik ima razumevanje za mlade. Kao 12-godišnjak u BiH je, kako kaže, bio svedok najvećih stradanja, paljenja kuća, granatiranja, odvođenja ljudi u logore, kopanja masovnih grobnica… Ali, kako kaže, i pored sve patnje – srećan je. Srećan, jer je ostao živ.
Ali, upravo te 1992. godine njegova mladost je prekinuta, nekako u isto vreme kada se rodila ideja da bude psiholog. Ideja je bila da razume zašto neki ljudi rade određene stvari u određeno vreme.
Verovatno je to za mog sagovornika bio i izlaz, i nešto što mu je dalo snagu da izdrži sve naredne godine, pa i momenat kad su ga u srednjoj školi u Melburnu profesori provocirali zbog imena, pitajući ga da li je u srodstvu s Slobodanom Miloševićem.
– Danas tinejdžeri ne vide izlaz i to je veliki problem. Druga stvar, niko ih ne razume. Mladi obično imaju velike planove i velike ideje, koje u ovom momentu nisu ostvarive. Na primer, dečaku koji je razmišljao da jednog dana bude fudbaler kao Ronaldo, sada je to nemoguće, sve je palo u vodu – ističe Benđo.
Pristup svetu jedino kroz internet
Podrška mladima će u periodu posle ovako teških restrikcija biti od ključnog značaja, ali trenutno je izuzetno teško obezbediti tu podršku, dodaje Benđo.
– Vrlo malo može da se uradi u ovim uslovima, pošto smo sada u izolaciji. Mladi imaju pristup svetu jedino kroz internet i telefon. U Australiji je omogućeno da svaki građanin ima pravo da poseti psihologa deset puta u toku godine. Sada je to povećano na 20 puta. Meni svako može da se obrati u bilo koje doba i ja ću s njima da razgovaram. Ili telefonom ili mogu da dođu u moju ordinaciju. Ukoliko treba da ih dalje uputim, uradićemo i to, ali podrška im je izuzetno bitna.
U životu je izuzetno važna i podrška roditelja. Benđo je iskusio jedan deo tinejdžerskog života bez oca i majke, kada je morao da se dovija na različite načine. Iako ima zanimljivih anegdota iz tog perioda, iskreno kaže da nije bilo lako odrastati bez njih.
Podrška roditelja
Iako su i roditelji pod velikim pritiskom, a treba i da su nadareni da primete ukoliko deca imaju mentalnih problema, vrlo je bitno da pre svega posmatraju svoje naslednike.
– Tinejdžer ne mora da kaže sve što misli, ali postoje neki znakovi u promenama ponašanja. Na primer, nezainteresovanost za stvari koje su ih obično zanimale. Zatim, često gase cigarete po telu ili sebe režu po koži, što je sve znak velike duševne boli. Ovo su signali koji treba da se prate – ističe Benđo.
Kao zaključak, psiholog iz Melburna navodi da je izuzetno važno u teškim situacijama omogućiti ljudima da ponovo osete da imaju kontrolu u svojim rukama.
– Za mentalno zdravlje je najteže kada izgubimo kontrolu nad situacijom. Tada ono najviše strada. Suština svake psihoterapije jeste da date ljudima kontrolu, da mogu koliko-toliko da upravljaju svojim životom.
Ovaj razgovor je bio prilika da upoznamo mladog čoveka koji rado prepričava lepe stvari iz života, ne skidajući osmeh s lica. S druge strane, sve ono loše što mu se dogodilo, uspeo je da prihvati i da upravo kroz svoj poziv, psihologiju, pronađe objašnjenja za njih.
Rad s tinejdžerima prioritet
Jedna izgubljena godina u razvoju tinejdžera je, kako kaže Benđo, nenadoknadiva. A u ovom trenutku nije sigurno ni šta će biti s drugom godinom u tom procesu stasavanja.
– Zbog toga će rad s njima biti prioritet. Na mladima je budućnost, oni treba da budu nosioci ovog društva, da nose teret. Ako uništimo tu generaciju, to će biti ogroman problem. Imaćemo sve stariju populaciju, a ona generacija koja bi trebalo da preuzme zemlju neće biti sposobna da to uradi – objašnjava sagovornik “Vesti“.
Ako vam je potrebna pomoć
Ako vama ili nekom drugom treba podrška ili pomoć, u Australiji postoji niz službi kojima se možete obratiti:
Lifeline – 13 11 14
Kids Helpline – 1800 551 800
DirectLine Victoria drug/alcohol counselling – 1800 888 236
MensLine Australia – 1300 789 978
Suicide Call Back Service – 1300 659 467
Beyond Blue – 1300 224 636
Headspace – 1800 650 890
ReachOut – au.reachout.com
Care Leavers Australasia Network (CLAN) – 1800 008 774
Чланак Restrikcije najteže pogađaju mlade се појављује прво на Vesti online.
