1741. – Ruski moreplovac danskog porekla Vitus Jonas Bering otkrio je Aljasku. Po njemu je nazvan moreuz koji razdvaja Aljasku od azijskog kopna.
1847. – Rođen je poljski pisac Aleksander Glovacki, poznat kao Boleslav Prus, najznačajniji poljski realista. U delima je pisao o borbi Poljaka protiv germanizacije, a u listu „Kurijer varšavski“ objavljivao vrlo čitane hronike. Dela: romani „Lutka“, „Val se vraća“, „Mrtva straža“, „Emancipovana žena“, „Faraon“, zbirke pripovedaka „Stanar potkrovlja“, „Jakubov san“, „Balska haljina“, „Prokleta sreća“, „Sitnice“, „Večernje pripovetke“.
1849. – Rođen je francuski istoričar Ernest Deni, osnivač Slovenskog instituta u Parizu. Bio je profesor na univerzitetu Sorbona u Parizu i bavio se istorijom i kulturom Slovena. Posebno mu je bio zanimljiv pokret Husita u češkoj, istorija Slovaka, ali se bavio i srpskom kulturom i prošlošću. Pokrenuo je časopise „češka nacija“ i „Svet Slovena“. Dela: „Velika Srbija“, „Od Vardara do Soče“, „O počecima feudalizma kod čeha“, „Kraj češke nezavisnosti“.
1854. – Puštena je u rad prva železnička pruga na teritoriji Srbije. Povezivala je Belu Crkvu sa današnjim rumunskim delom Banata, pri čemu je korišćena konjska vuča, a od novembra 1856. korišćene su i lokomotive s parnom vučom. Na teritoriji današnje Srbije nalazio se deo pruge u dužini od svega 27 kilometara.
1854. – Umro je nemački filozof Fridrih Vilhelm Šeling, sa Imanuelom Kantom, Johanom Fihteom i Fridrihom Hegelom tvorac nemačke idealističke škole. Dela: „Ideje za filozofiju prirode“, „O svetskoj duši“, „Prvi nacrt sistema prirodne filozofije“, „Transcedentalni idealizam“, „Predavanja o filozofiji umetnosti“, „Izlaganje mog sistema filozofije“, „Bruno ili o prirodnom i božanskom principu stvari“, „Filozofija i religija“, „Istraživanje suštine ljudske slobode“, „Filozofija mitologije“.
1860. – Rođen je francuski državnik Rejmon Poenkare, predsednik Francuske od 1913. do 1920. Predvodio je Francusku u kritično vreme Prvog svetskog rata. Bio je član Francuske akademije „besmrtnih“. Kao šef vlade 1912. odlučujuće je doprineo određivanju politike Francuske u svetskom sukobu koji je počeo dve godine kasnije. Na čelo vlade je ponovo došao od 1922. do 1924. i od 1926. do 1929. Tokom rata i na posleratnim mirovnim konferencijama snažno je podržavao interese Srbije.
1872. – Prestao je da izlazi srpski list „Danica“, najznačajniji književni časopis srpskog romantizma, koji je od februara 1860. tri puta mesečno štampan u Novom Sadu. List je pokrenuo i uređivao srpski pisac i pravnik đorđe Popović poznat po nadimku Daničar. Danica je okupljala mlade srpske pesnike romantičare, Jakova Ignjatovića, đuru Jakšića, Jovana Jovanovića Zmaja, Lazu Kostića koji su svi od reda ostavili ogroman trag u srpskoj kulturi.
1873. – Umro je srpski pisac Josif Veselić. Rođen je u đakovu u Slavoniji, završio je katoličku bogosloviju, zatim dolazi u Srbiju, gde je prešao u pravoslavlje. Radio je kao sudski činovnik, telegrafista i najzad profesor gimnazije u Kragujevcu (botanika). Dela: „Reč u svoje vreme“, „Opis monastira u Srbiji“, „Voćarstvo“, „Domaći lekar“, „Ponjatija o telegrafu“, u rukopisu mu je ostalo delo: „Glas Srbina“.
1877. – Rođen je srpski književni kritičar i istoričar književnosti Jovan Skerlić, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske kraljevske akademije, najuticajniji kritičar svog vremena. Diplomirao je na Velikoj školi u Beogradu i doktorirao u Lozani. Presudno je uticao na srpsku literaturu, boreći se za realizam i verodostojnost književnog dela. Prve radove objavio je u satiričnim i socijalističkim listovima, a zatim se visprenom kritikom, ali često beskompromisnom i isključivom, oglašavao u „Srpskom književnom glasniku“, koji je od 1905. do 1907. uređivao sa Pavlom Popovićem, a potom sam do smrti. Po ličnom opredeljenju Skerlić je bio izraziti socijalista (socijaldemokrata) i bio je poznat kao veoma principijelan u tom smislu. Dela: rasprave i studije „Pogled na današnju francusku književnost“, „Uništenje estetike i demokratizacija umetnosti“, „Francuski romantičari i srpska narodna poezija“, „Srpska književnost u XVIII veku“, „Omladina i njena književnost“, „Istorija nove srpske književnosti“, „Jakov Ignjatović“, kraće studije, kritike i prikazi sakupljeni u devet knjiga pod naslovom „Pisci i knjige“.
1884. – Posle četiri godine gradnje, svečano je otvorena zgrada Beogradske železničke stanice sa koje je uskoro krenuo prvi voz na tek izgrađenoj pruzi Beograd-Niš. Glavni investitor i izvođač radova bio je jedan Francuski investicioni fond, a radove je nadzirao srpski arhitekta Dragiša Milutinović, sin pisca Sime Milutinovića Sarajlije.
1901. – Rođen je italijanski pisac Salvatore Kvazimodo, pesnik usamljenosti, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1959. Dela: zbirke pesama „Vode i zemlje“, „Dati i imati“, „Miris eukaliptusa“, „A veče je tu“, „Život nije san“, „Utopljena oboa“, „Pravo i lažno zeleno“, „Nedostižna zemlja“, esej „Pesnik i političar“.
1914. – Nemačka vojska je u Prvom svetskom ratu posle žestokih borbi i neočekivano jakog otpora belgijskih trupa zauzela Brisel.
1940. – Ruskog revolucionara Lava Trockog, jednog od lidera Oktobarske revolucije, u Siudad Meksiku (gde je ovaj živeo kao politički izgnanik) smrtno je ranio naručeni ubica – jedan španski komunista. Umro je idućeg dana, sovjetska vlada je odbacila odgovornost, ali se ubrzo ispostavilo da je atentat najverovatnije naručio sam Staljin.
1941. – Rođen je Slobodan Milošević, dugogodišnji predsednik Srbije i Savezne Republike Jugoslavije. Po obrazovanju pravnik, nakon dugogodišnje karijere u privredi, tokom 80-ih 20. veka dospeo je u sam vrh političke elite tadašnje Jugoslavije. Inicijator je promene ustavnog položaja autonomnih pokrajina unutar Srbije. Centralna je ličnost srpske politike 90-ih 20. veka.
1944. – Rođen je indijski državnik Radživ Gandi, predsednik vlade Indije od 1984. do novembra 1989, kada je poražen na izborima. Ubijen je 21. maja 1991. u atentatu tokom predizborne kampanje, podelivši tako sudbinu majke Indire koja je tokom obavljanja funkcije predsednika vlade ubijena u atentatu 1984.
1953. – Francuske kolonijalne trupe oborile su s prestola marokanskog sultana Sidija Mohameda ben Jusefa.
1960. – Afrička država Senegal povukla se iz Federacije Mali, zajednice formirane 1959. s Francuskim Sudanom (sadašnji Mali) i proglasila nezavisnost, s prvim predsednikom Leopoldom Sengorom na čelu.
1961. – Na vrhuncu „hladnog rata“ između Istoka i Zapada, na granici između Istočnog i Zapadnog Berlina, istočnonemačke vlasti su počele da podižu zid dužine 40 kilometara.
1968. – Sovjetska armija i trupe ostalih zemalja Varšavskog pakta, izuzev Rumunije, prešle su granicu čehoslovačke pred ponoć, započevši invaziju sa ciljem gušenja „Praškog proleća“. U pitanju je bio pokušaj reformi u okviru socijalističkog sistema, koji je predvodio lider čehoslovačke Komunističke partije Aleksandar Dubček.
1975. – Američki vasionski brod „Viking I“ lansiran je ka Marsu, na koji je dospeo u julu 1976.
1980. – Italijanski alpinista nemačkog porekla Rajnhold Mesner prvi je uspeo da se sam popne na najviši vrh sveta Mont Everest.
1991. – Skupština sovjetske baltičke republike Estonije objavila je punu nezavisnost od Moskve.
1994. – Umro je srpski filmski režiser i pisac Aleksandar Petrović. Filmski stvaralac koji je smelošću tretiranja osetljivih tema i originalnim ostvarenjima proslavio srpski film u svetu. Pripadao je takozvanom „crnom talasu“ srpskog (jugoslovenskog) filma sedamdesetih godina 20. veka, zbog čega je bio meta ideoloških napada tadašnjeg režima. Dela: kratkometražni filmovi „Let nad močvarom“, „Petar Dobrović“, „Putevi“, igrani „Dani“, „Dvoje“, „Tri“, „Skupljači perja“ (nagrada na Kanskom festivalu), „Biće skoro propast sveta“, „Maestro i Margarita“, „Grupni portret s damom“, „Seobe“, eseji „Novi film“.
1995. – U najgoroj nesreći u istoriji indijske železnice, poginulo je najmanje 350 ljudi prilikom sudara dvaju vozova u Firozobadu na severu Indije, izazvanog iznenadnim zaustavljanjem jednog voza koji je udario u hinduističku svetu životinju – kravu.
1995. – Umro je Hugo Prat, proslavljeni italijanski strip autor i ilustrator. Rođen je pored Riminija od oca Nemca i majke Italijanke. Detinjstvo i ranu mladost proveo je po italijanskim kolonijama u Istočnoj Africi kao i u Argentini, i to je trajno obeležilo njegova umetnička stremljenja. Njegova dela – neobična mešavina crtačke umešnosti i poetskog dara – smatraju se najvišim dometima devete umetnosti. Autor je čuvenog Korta Maltezea, koji je doživeo nebrojena izdanja, širom sveta. Više epizoda je ekranizovano, nakon Pratove smrti. Ostala dela: „Pustinjske škorpije“, „Narednik Kirk“, „Ana iz džungle“, „Jezuita Džo“, „Sent Egzeperi“, „Makumba“.
1996. – U udesu transportnog aviona „Iljušin 76“ ruske kompanije „Sper erlajnz“ blizu piste beogradskog aerodroma u Surčinu, poginulo je svih 12 ljudi koji su se u njemu nalazili. Prethodno je avion, koji je iz Beograda poleteo ka Malti, zbog otkazivanja navigacione opreme i sistema radio veza, kružio u vazduhu oko tri sata, pokušavajući da se oslobodi goriva, ali je prilikom prinudnog sletanja promašio pistu.
1998. – Amerikanci su krstarećim raketama napali jednu fabriku u Sudanu i nekoliko poligona za vojnu obuku u Avganistanu, tvrdeći da su mete povezane s terorističkim napadima na ambasade SAD u Keniji i Tanzaniji 13 dana ranije, kada je poginulo najmanje 226 ljudi.
2003. – Libija je počela isplatu 2,7 milijardi dolara odštete porodicama 270 žrtava „Pan Amerikenovog“ aviona 1988. iznad Lokerbija u Škotskoj. Libijska vlada je bila optužena da je kriva za tu eksploziju.
2006. – Umro je Aleksandar Petrović, najbolji srpski atletski stručnjak. Iz njegove „radionice“ izrasli su asovi međunarodnog ranga, kao što su: Vera Nikolić, svetska rekorderka na 800 m (2:02,2 min), Snežana Pajkić, evropska prvakinja na 1.500 m 1990. u Splitu, Dragan Zdravković, državni rekorder i šampion na 1.500 m.
2007. – Umro je Branimir Živojinović, prevodilac, književnik, jedan od najznačajnijih poslenika srpske kulture. Rođen je u Beogradu, u porodici istaknutih intelektualaca. Bio je profesor na Filološkom fakultetu (Odsek za germanistiku) i urednik u Srpskoj književnoj zadruzi. Jedan je od osnivača Udruženja književnih prevodilaca Srbije i prvi dobitnik najuglednije prevodilačke nagrade „Miloš N. đurić“ za 1968. Objavio je četiri pesničke zbirke i šest antologija nemačke i svetske lirike. Sa nemačkog, engleskog, francuskog i ruskog prevodio je Getea, Šekspira, Šilera, Novalisa, Hajnea, Rilkea, Ničea, Miltona, Ljermontova, Bodlera, Celana, Ahmatovu, Kafku, Muzila, Hesea, Mana, Kanetija… Zadužio je srpsku kulturu i prevodima velikih teorijskih dela iz istoriografije, sociologije, teorije prava, psihologije, teorije knjževnosti. Odlikovan je najvisim državnim i stručnim nagradama, pa i Krstom SR Nemačke za zasluge.
2008. – Umro je Hua Guofeng, kineski politički lider kojeg je svojevremeno Mao Cedung odredio za svog naslednika. Hua, koji je neretko nazivan „mudrim vođom“, došao je na čelo KP Kine septembra 1976. posle Maove smrti, a ubrzo potom usledilo je hapšenje Maove udovice i članova njene „četvoročlane bande“. Reformator Deng Sjaoping ga je, uz pomoć vojske, 1980. smenio sa premijerske funkcije, a godinu dana docnije i sa mesta lidera Partije.
2008. – Ukupno 147 ljudi je poginulo kada je avion tipa „Md-82“ kompanije „Spener“ sleteo s piste, prilikom pokušaja poletanja sa aerodroma u Madridu ka Las Palmasu na Kanarskim ostrvima. U avionu španske aviokompanije „Spener“ koja je u vlasništvu skandinavskog avioprevoznika „SAS“ nalazilo se 164 putnika i devet članova posade.
