Već četiri godine u čikagu radi jedina srpska knjižara u Americi, „Bubamara“, koja ljubitelje pisane reči poslednjih godinu i po dana dočekuje u izuzetno prijatnom prostoru na adresi 2903 Irving Park. Naravno, teška ekonomska kriza, koja je zahvatila sve segmente američkog društva i ekonomije, pogodila je i ovu knjižaru, čije su dobre namere i misija očuvanja srpskog jezika i kulture u ozbiljnom sudaru sa čistom ekonomskom logikom i pitanjem – vredi li sve ovo i čemu? Zlobnici bi rekli da od knjiga niko nikada i nije mogao živeti, a ako se tome doda i ona stara predrasuda da Srbi uglavnom ne čitaju, vlasnicima „Bubamare“, dr Jovanu čupiću i Biljani Miljković, ne preostaje ništa drugo nego da i dalje sa optimizmom veruju u iskrenu želju da misija „Bubamare“ mora biti nastavljena.
– Nismo dopustili da nas ovo leto uspori i umrtvi, već ozbiljno radimo na idejama koje ćemo na jesen realizovati u „Bubamari“ – kaže za „Vesti“ dr Jovan čupić, poznati čikaški stomatolog i jedan od vlasnika „Bubamare“. – Ekonomska kriza je pogodila i nas, kao i sve ljude oko nas, koji su možda zaplašeni, pa čuvaju svoj dolar više nego ranije. Krizu osećamo još od marta, kada je sve postalo drugačije u odnosu, ali se nadam da to neće dugo trajati. Doći će jesen, ljudi će voleti da sede kod svojih kuća, a nadamo se i u ovom našem, lepom prostoru.
članarina bez odziva
„Bubamara“ već odavno ima svoj veb sajt svoje poruke i obaveštenja upućuje na mnogo ovdašnjih adresa. Nažalost, ideja za članarinu nije privukla veliku paznju publike.
– Mi smo ponudili godišnju članarinu od 30 dolara, koja članovima „Bubamare“ omogućava popust od 20 odsto za sva izdanja i jednu besplatnu knjigu, ali osim naših prijatelja nije bilo većeg interesovanja. Možda je 30 dolara bilo preveliko, ali trudimo se da na razne načine privučemo publiku, nastojimo da što više ljudi dovedemo u ovaj prostor i tako ćemo činiti i ubuduće. Imamo i druge zanimljive programe, o kojima ćemo na vreme obavestiti čikažane – dodaje Biljana Miljković.
Zato planiramo nove programe i za njih čekamo dozvolu grada za ograničeno služenje alkoholnih pića. Jedino tako možemo da počnemo sa večernjim programima, jer je očigledno da niko ne želi da celo veče provede samo uz šolju dobre kafe, koju za sada ovde služimo. Dobijanje tih dozvola je dugotrajan proces, imamo obećanja da će one biti gotove u septembru, što se poklapa sa nekim datumima koje smo odredili za nove programe.
U „Bubamari“ planiraju muzičke večeri, proslave rođendana, slava…
– Verujem da će to pomoći da se ovo mesto finansijski održi i posluje bez gubitaka. Nažalost, naša očekivanja da će knjige i kafe same sebe izdržavati, nisu urodila plodom. Uprkos činjenici da na ovom prostoru živi oko 300.000 Srba, samo mali broj njih je do sada podržavao rad ove knjižare. Jer, i dalje se knjige donose iz rodnog kraja, ili ih rođaci i prijatelji šalju ovamo, neki ih kupuju na Internetu, a mnogi, naravno, uopšte i ne čitaju. Zanimljiva je konstatacija jednog mog prijatelja, koji je stigao iz Srbije, da su kod nas mnoge knjige zapravo jeftinije nego u Srbiji, pa cena ne može da bude razlog.
• Kažu i da je i pre 40 godina u čikagu postojala jedna knjižara, ali ni ona nije dugo izdržala. Vi ste u ovom poslu oko godinu i po dana, od kada je knjižara na novoj lokaciji. Iskreno, da li ste se ikada pokajali što ste ušli u ovaj projekat?
– Pošteno da vam kažem – jesam, jer kada su prošli oni prvi meseci ushićenja i radosti zbog ovog važnog posla, trebalo se suočiti sa realnošću koju je zahvatila kriza, pa sam često postavljao sebi pitanje – zašto? Ipak, na neki način sam osećao i obavezu da ovdašnjoj srpskoj emigraciji, koja me podržavala u mom poslu skoro 30 godina, nekako vratim dug, pomognem jednu dobru, kulturnu i humanu misiju.
I srpski i engleski
U „Bubamari“ ozbiljno rade na kursevima srpskog jezika, ali i engleskog, za naše ljude koji ga ne znaju.
– Sa kursevima srpskog jezika smo počeli u februaru, bilo je izuzetno uspešno, uz deset ozbiljnih đaka koji su veoma zadovoljni kvalitetom nastave. Radi se o našim ljudima koji su rođeni ovde i ne znaju srpski jezik, ili o suprugama i muževima naših sunarodnika, koji nisu iz Srbije. Sada imamo studentkinju iz Klivlenda, koja se uključila u kurs i vrlo je zadovoljna. Uveli smo i kurs engleskog jezika, jer je i to neophodno našim ljudima koji engleski jezik ne znaju. Posebnu pažnju posvećujemo i mladim majkama, koje svoju decu da ostave u „Bubamari“, a mi ćemo im ponuditi kurs srpskog jezika i likovne čarolije. Programe rade učiteljice za različite oblasti, deca se raduju tim programima i posebno uživaju u našoj sobi za igranje.
• Večiti optimista, koja od početka veruje u dugi let „Bubamare“, Biljana Miljković, i u ovim vremenima krizi prkosi idejama i zanimljivim projektima.
– Već sam ispunila kalendar dešavanja u „Bubamari“ za septembar, u kojem će svaki vikend biti ispunjen zanimljivim programima. Planiramo zabavne večeri, uz gostovanje muzičara, komičara, zabavljača, glumaca. Subota je rezervisana za naše predstavljanje prijateljima Amerikancima, kojima ćemo predstavljati balkansku instrumentalnu muziku, ali će naši prijatelji svirati i džez. A najvažniji od svih projekata biće matinei nedeljom, promocije naših pisaca i njihovih knjiga, posredstvom čuvenog i omiljenog skajpa. Pošto nije vreme za velike troškove i glamurozne promocije, osmislili smo taj program uz veliko platno i skajp kameru, koji će pomoći da tako posredno dovedemo naše pisce i ostvarimo kontakt sa publikom. Planiramo već razgovore sa LJiljanom Habjanović đurović, Mirjanom Bobić Mojsilović, Gojkom Veljićem, Markom Stojkovićem i drugim- kaže Biljana Miljković.
• I za kraj, pitamo oboje u kakvom bismo tonu o „Bubamari“ mogli razgovarati u isto vreme iduće godine?
– Ako uopšte budemo razgovarali o „Bubamari“ iduće godine – kaže u neverici dr čupić – to će već biti uspeh. Nadam se da su najgori dani iza nas. Verujem da će, uprkos svemu, biti makar malo bolje nego danas. Moramo da budemo uporni, ovo je posao na duge staze i ja verujem da ćemo u njemu istrajati – zaključuje Biljana Miljković.
Uz podršku prijatelja, ili neke anonimne donacije, kakva je bila ona za Božić od 1.000 dolara, i najviše, uz podršku čitalaca koji vole knjige na našem jeziku, „Bubamara“ može da ima budućnost i traje još dugo…
