430. – Umro je Aurelije Avgustin, poznatiji kao Sveti Avgustin, episkop u rimskoj severnoj Africi, najznamenitiji predstavnik rane hrišćanske filozofije (patristike). U najvažnijem delu „O državi Božjoj“ istoriju čovečanstva objašnjavao je Božjim namerama. Pritom je pravio razliku između idealne, večne „države Božje“ i privremenih, prolaznih oblika zemaljske države. To delo je dugo bilo osnov crkvenog tumačenja svetovnih ustanova. Napisao je i neku vrstu autobiografije – „Ispovesti“.
1645. – Umro je holandski pravnik, pisac i humanista Hugo Grocijus, osnivač nauke o međunarodnom pravu. Pripadao je „školi prirodnog prava“ i dokazivao je neophodnost jednakosti ljudi pred zakonom. Takođe je tvrdio da su okeani opšte dobro i da pojedine zemlje nemaju pravo njihovog ekskluzivnog korišćenja. U Holandiji se u vreme oštrih sporova rimokatolika i protestanata zalagao za versku toleranciju, zbog čega je 1618. uhapšen u Utrehtu i 1619. osuđen na doživotnu robiju kao jeretik. Uspeo je 1621. da pobegne u Francusku i od 1635. do smrti bio je ambasador Švedske u Francuskoj. Dela: „De iure belli ac pacis“, „Mare liberum“, „De iure praedae“, „De veritate religionis Christianae“, „Via et votum ad pacem ecclesiasticam“, drame – „Christus patiens“, „Sophomphaneas“, „Adamus exul“.
1749. – Rođen je nemački pisac Johan Volfgang Gete, jedno od najvećih imena svetske literature. Nekoliko godina posle završenih studija prava u Stazburu preselio se u Vajmar, gde je 28 godina bio upravnik pozorišta. Pored literarnog stvaralaštva – pisao je liriku, drame, romane, intenzivno se bavio filozofijom, prirodnim naukama, slikarstvom i državničkim poslovima u Vajmaru. Srbe je zadužio pisanjem o srpskoj narodnoj poeziji, kojom se oduševljavao, i prevodom više narodnih pesama, uključujući „Hasanaginicu“. Bio je pod uticajem Herdera koji je takođe bio sklon Srbima. Ostavio je jednu od najvećih i najzanimljivijih zbirki pisama. Dela: romani „Faust“, „Vilhelm Majster“, „Verter“, „Izbor po srodnosti“, drame „Gec od Birlinhema“, „Egmont“, „Ifigenija na Tauridi“, „Torkvato Taso“, tragedije „Klaviho“, „Vanbračna kći“, ep „Herman i Doroteja“, putopis „Putovanje po Italiji“, autobiografsko delo „Iz mog života“, poezija „Marijenbadska elegija“, „Rimske elegije“, „Zapadno-istočni divan“, epigrami „Ksenije“, „Teorija boja“.
1813. – Od rana u bici na Deligradu umro je srpski junak iz Prvog srpskog ustanka Jovan Kursula, opevan u narodnim pesmama. U nizu bitaka istakao se junaštvom, posebno u boju na Crnom vrhu 1809. kada su Turci pod komandom Alije Gušanca pokušali da prodru u Gružu i Jasenicu i u septembru 1810. na Varvarinskom polju, kada je junaštvom zadivio i Turke i ruske dobrovoljce koji su se borili na strani Srba.
1833. – Parlament je zabranio trgovinu robovima u celoj Britanskoj imperiji.
1849. – Austrijske trupe pod komandom generala (kasnije maršala) Jozefa Radeckog zauzele su italijanski grad Veneciju posle opsade započete 20. jula 1849.
1877. – Rođen je engleski proizvođač automobila i pilot čarls Stjuart Rols, koji je s Frederikom Rojsom 1906. osnovao kompaniju za proizvodnju automobila „Rols-Rojs“. Rojsova firma počela je 1904. da pravi automobile, koji su impresionirali Rolsa, i njih dvojica su dve godine kasnije postali suvlasnici kompanije čija su vozila u automobilskoj industriji postala simbol luksuza i kvaliteta. Kompanija „Rols-Rojs“ proizvodi i avionske motore. Rols je prvi pilot koji je – u junu 1910. – preleteo Lamanš u oba pravca bez zaustavljanja, a u julu 1910. je kao prvi britanski pilot poginuo u avionskoj nesreći.
1916. – Nemačka je u Prvom svetskom ratu objavila rat Rumuniji.
1944. – U francuskom gradu Marselj u Drugom svetskom ratu predali su se preostali nemački vojnici, a istog dana je oslobođen i obližnji Tulon.
1973. – U zemljotresu jugozapadno od Siudad Meksika poginulo je više od 500 ljudi.
1987. – Umro je američki filmski režiser Džon Hjuston, jedan od najistaknutijih američkih sineasta 20. veka, važio je za posebno veštog u radu s glumcima. Snimio je mnoštvo filmova, najviše pustolovnog i kriminalističkog žanra. Filmovi: „Malteški soko“, „Rt Largo“, „Bejasmo stranci“, „Blago Sijera Madre“, „Džungla na asfaltu“, „Crvena značka za hrabrost“, „Afrička kraljica“, „Mobi Dik“, „Noć iguane“, „Odsjaj u zlatnom oku“, „Grad izobilja“, „Naš čovek iz Australije“, „Sudija za vešanje“, „Eni“, „Ispod vulkana“.
1991. – Umro je patrijarh srpski arhiepiskop pećki i mitropolit beogradsko-karlovački German (svetovno ime Hranislav đorić). Zamonašio se 1951. u Studenici, prethodno je bio sveštenik. Bogoslovski fakultet studirao je u Beogradu, a prava u Parizu. Posle smrti patrijarha Vikentija, 1958. izabran je za poglavara Srpske pravoslavne crkve. Vodio je Srpsku pravoslavnu crkvu u veoma teškim vremenima neobično vešto i mudro. Pošto je teško oboleo, 2. decembra 1990. za patrijarha srpskog izabran je Pavle, dotadašnji episkop raško-prizrenski.
1994. – Okončan je dvodnevni referendum u Republici Srpskoj, na kojem je više od 90 odsto građana odbacilo mirovni plan Kontakt grupe za Bosnu i Hercegovinu.
1995. – Minobacačka granata usmrtila je na sarajevskoj pijaci Markale 37 i ranila 85 ljudi, za šta su posle ekspresne „istrage“ optuženi Srbi, što je poslužilo kao izgovor za masovne napade NATO avijacije na Republiku Srpsku. Ujedinjene nacije su pod pritiskom SAD blokirale stvarnu istragu, a ubrzo se pojavio skriveni izveštaj prema kojem su i tu tragediju inscenirali muslimani, što je kasnije priznao i visoki funkcioner UN Jasuši Akaši.
1996. – Vlada SAD zabranila je vođi „Nacije islama“ Luisu Farakanu da prihvati obećani libijski poklon od milijardu dolara radi ekonomske i političke pomoći američkim crncima.
1997. – U krvavom obračunu rivalskih bandi u zloglasnom venecuelanskom zatvoru „Eldorado“ poginulo je 29 ljudi.
1999. – U saobraćajnoj nesreći poginuli su makedonski ministar Radomir Stojkovski, njegova supruga, ćerka i vozač, posle čega su norveški vojnici iz vozila međunarodnih snaga, koje je izazvalo nesreću, odbili da se podvrgnu testu alkohola u krvi. Poručnika koji je skrivio smrt četvoro ljudi, sud u Oslu je u martu 2000. osudio na godinu dana zatvora.
2006. – U sukobu koji je izbio između iračke vojske i šiitske milicije lojalne popularnom verskom vođi Muktadi el Sadru, u gradu Divanija, južno od Bagdada, poginulo je 50 pobunjenika i 23 iračka vojnika, dok je oko 70 ljudi ranjeno.
2007. – Umro je Francisko Umbral, jedan od najvećih španskih savremenih pisaca. Objavio je preko 80 knjiga, među kojima su „Smrtnik i ruža“ i „Madridska trilogija“. Dobitnik je uglednih španskih priznanja poput Nagrade princa od Asturije za književnost 1996. i nagrade Servantes 2000. Pored književnog stvaralaštva, bavio se i publicistikom u više različitih listova, među kojima su levičarski „El pais“ i desničarski „El mundo“.
2007. – Umrla je Draga Jonaš, spikerka i novinar. Bila je spiker Radio Beograda još u Kraljevini Jugoslaviji. Godine 1951. ponovo se zaposlila u Radio Beogradu i decenijama je bila neprevaziđeni glas beogradskog radija. Jonaševa je dobitnik „Vukove nagrade“ za 2004. za unapređenje srpske kulture, prosvete i nauke. Dobila je i godišnju nagradu iz Fonda „Branislav Mane Šakić“ za najboljeg spikera u Srbiji. Bila je veliki znalac srpskog jezika, posebno akcentologije i učitelj svih potonjih spikera i novinara Radio Beograda i Televizije Srbije.
2007. – Najmanje 52 osobe su poginule a povređeno je 247 u sukobu između suparničkih šiitskih milicija na religijskom skupu u iračkom svetom gradu Karbali, posle čega su vlasti prekinule ceremoniju i evakuisale više od milion hodočasnika. Pripadnici armije Mahdi, lojalne radikalnom svešteniku Muktadi al-Sadru, otvorili su vatru na stražare iz brigade Badr, naoružanog ogranka Vrhovnog islamističkog iračkog saveta, koji su obezbeđivali dve glavne džamije u Karbali.
– Danas je veliki hrišćanski praznik Uspenje Presvete Bogorodice. U narodu poznat kao Velika Gospojina. Bogorodica je posle rođenja Isusa Hrista živela 48 godina, a na dan njene smrti sišao je s neba Hristos i pozvao je k sebi. Trećeg dana posle sahrane apostol Toma otvorio je njen grob ali u njemu nije bilo tela, što je značilo da se „uspela na nebo“. Među pravoslavnim Srbima taj dan se praznuje kao krsno ime (slava) i zavetni dan pojedinih naselja, a ponegde se održavaju litije. Na Veliku Gospojinu beru se lekovite trave i odlazi na izvore koji imaju lekovito dejstvo.
