30. p. n. e. – Egipatska kraljica Kleopatra VII ubila se pošto su snage Oktavijana Avgusta potukle trupe njenog muža, rimskog vojskovođe Marka Antonija. Na presto je došla u 17. godini, 51. pre nove ere, i vladala je s maloletnim bratom Ptolomejem XIII, za kojeg je bila udata (po staroj egipatskoj vladarskoj tradiciji). Nju je potom s prestola oborio brat-muž, a vlast joj je vratio osvajač Egipta rimski vojskovođa Gaj Julije Cezar. Tada je vladala s drugim maloletnim bratom Ptolomejem XIV, čija je takođe bila žena, ali i Cezarova ljubavnica – sa njim je imala sina Cezariona. Kad je u Egipat došao Marko Antonije pridobila je i njega i uspela je da obezbedi vlast za svoje sinove.
1483. – Umro je francuski car Luj XI, koji je tokom vladavine od 1461. okončao ujedinjenje Francuske.
1489. – Rođen je italijanski slikar Antonio Alegri da Koređo. Njegove teme su najčesće bile religiozne i mitološke. Slikarski pristup mu je najčešće bio senzualan i dekorativan, sa osećanjem za odnose svetlo-tamno. Dela: freske u crkvi Svetog Jovana u Parmi, slike „Mistično venčanje Svete Katarine“, „Jupiter i Antiopa“, „Leda“, „Bogorodica sa Svetim đorđem“.
1748. – Rođen je francuski slikar Žak Luj David, osnivač i glavni predstavnik klasicizma, član Konventa i dvorski slikar Napoleona I. Radio je istorijske kompozicije i portrete. Vaspitavan na antičkim uzorima bio je virtuozan crtač i sjajan portretista. Dela: „Zakletva Horacija“, „Napoleonovo krunisanje“, „Porodica Žerar“, „Ubijeni Mara“, „Gospođa Rekamje“.
1757. – Ruska armija je u Sedmogodišnjem ratu, pod komandom maršala Stepana Apraksina, porazila pruske trupe u bici kod Gros Jegersdorfa.
1797. – Rođena je engleska književnica Meri Volstounkraft Šeli, supruga pesnika Persija Biša Šelija, najviše poznata po romanu „Frankenštajn ili moderni Prometej“, pisanim u duhu „gotskih“ priča (horor). Ostala dela: romani „Poslednji čovek“, „Lodor“.
1831. – Rođen je srpski kompozitor, pijanista i horovođa Kornelije Stanković, osnivač novog nacionalnog pravca u srpskoj muzici. Zapisivao je i harmonizovao srpsko crkveno pojanje. Rođen je u drevnoj porodici budimskih Srba. Školovao se u Aradu, Segedinu, Pešti, a u Beču je studirao kompoziciju. U Sremskim Karlovcima proučavao je i beležio usmenom tradicijom sačuvano srpsko crkveno pojanje. Bio je horovođa Beogradskog pevačkog društva. Doprineo je da se za srpsku muziku zainteresuju strani kompozitori, posebno ruski, uključujući čajkovskog („Srpski marš“, danas poznat kao „Slovenski“) i Nikolaja Rimskog-Korsakova („Fantazija na srpske teme“). Dela: „Pravoslavno crkveno pojanje u srpskoga naroda“, šest svezaka „Srpskih narodnih pesama“, koje je harmonizovao za hor, za glas i klavir, ili samo za klavir.
1871. – Rođen je novozelandski fizičar Ernest Raterford, dobitnik Nobelove nagrade za hemiju 1908, jedan od utemeljivača moderne atomske teorije. Od 1898. do 1907. bio je univerzitetski profesor u Montrealu, potom u Mančesteru do 1919. i do smrti 1937. u Kembridžu, gde je bio i direktor laboratorije „Kevendiš“. Najviše se bavio prirodom radioaktivnosti i fundamentalnim istraživanjima u toj oblasti, otkrivši tri tipa radijacije, koje je označio kao alfa, beta i gama zrake. Bombardujući foliju zlata alfa zracima, 1906. je otkrio postojanje snažno naelektrisanog atomskog jezgra koje je nazvao nukleus, a zajedno s nemačkim fizičarem Hansom Gajgerom otkrio je da alfa zraci sadrže pozitivno naelektrisane atome helijuma.
1914. – Nemačka Osma armija pod komandom generala Paula fon Hindenburga potukla je u Prvom svetskom ratu kod Tanenberga (danas severna Poljska, tada Istočna Pruska) posle petodnevnih borbi, Drugu rusku armiju generala Aleksandra Samsonova, koja je izgubila najmanje 30.000 ljudi. Time je zaustavljeno napredovanje Rusa ka Pruskoj, a Samsonov je istog dana izvršio samoubistvo, ali je angažovanje velikih nemačkih snaga znatno oslabilo pritisak na zapadnom frontu i doprinelo pobedi francuske armije na Marni.
1916. – Turska je u Prvom svetskom ratu objavila rat Rumuniji.
1918. – Vođu Oktobarske revolucije Lenjina ranila je u Moskvi pripadnica stranke Esera Fanja Kaplan, posle čega je boljševičko vođstvo zavelo teror nad „kontrarevolucionarnom buržoazijom i njenim agentima“.
1929. – Umro je srpski pisac iz Dubrovnika Ivo Vojnović, dramski autor s veoma živim osećanjem za scenu, njenu vizuelnost i ekspresiju. Dela: drame „Dubrovačka trilogija“, „Ekvinocij“, „Smrt majke Jugovića“, „Gospođa sa suncokretom“, „Lazarovo vaskrsenje“, „Imeratrix“, „Maškerate ispod kuplja“.
1935. – Umro je francuski pisac Anri Barbis, pacifist i borac za socijalnu pravdu. Učestvovao je u Prvom svetskom ratu kao dobrovoljac, ali se ubrzo razočarao, izrazivši ogorčenost u romanu „Oganj“ u kojem je opisao stravičnu sliku rata i digao glas u odbranu mira. Tim delom snažno je uticao i na druge literate u Evropi. Posle rata je kao romansijer i publicista nastavio da se bori za svoje ideje. Ostala dela: romani „Pakao“, „Svetlost“, zbirka pesama „Tugovanke“.
1940. – U Beču su završeni razgovori predstavnika Nemačke, Italije, Rumunije i Mađarske (Bečka arbitraža) na kojima su Nemačka i Italija prisilile Rumuniju da ustupi Bugarskoj južnu Dobrudžu, a Mađarskoj veliki deo Transilvanije (Erdelja).
1940. – Umro je engleski fizičar Džozef Džon Tomson, predsednik Kraljevskog društva u Londonu, profesor Univerziteta u Kembridžu, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1906. Otkrio je 1897. elektron, takođe i atomističku strukturu elektriciteta i dao naučni osnov provođenja elektriciteta kroz gasove.
1942. – Srpskog slikara Savu Šumanovića, majstora pejzaža, aktova i mrtve prirode, ustaše su streljale u Sremskoj Mitrovici u Drugom svetskom ratu, posle zverskog mučenja. Dugo je živeo u Parizu, a od 1930. u rodnom Šidu. Njegove velike kompozicije „Doručak na travi“ i „Pijana lađa“ su među najznačajnijim delima našeg modernog slikarstva. Najbolja njegova dela su u Narodnom muzeju u Beogradu, zbirci Pavla Beljanskog u Novom Sadu i galeriji „Sava Šumanović“ u Šidu.
1944. – Sovjetska armija je u Rumuniji u Drugom svetskom ratu zauzela naftna polja u Ploeštiju, preotevši od Nemaca važan izvor snabdevanja gorivom.
1945. – Japanske okupacione snage predale su se Britancima u Hongkongu u Drugom svetskom ratu.
1963. – Između sedišta vlada Sovjetskog Saveza i SAD lideri tih dveju zemalja Nikita Hruščov i Džon Kenedi uspostavili su posle kubanske krize, koja je zapretila opštim nuklearnim sukobom, direktnu telefonsku vezu, prozvanu „crveni telefon“.
1973. – Kenija je zabranila lov na slonove i trgovinu slonovačom.
1981. – U Teheranu su u eksploziji podmetnute bombe poginuli predsednik Irana Muhamed Ali Radžai i predsednik vlade Muhamed Džavad Bahonar.
1983. – Potpukovnik Gijon Blaford postao je prvi Amerikanac afričkog porekla koji je poleteo u kosmos, u sastavu petočlane posade šatla „čelendžer“.
1991. – Sovjetska republika Azerbejdžan objavila je nezavisnost od Moskve i započela je formiranje sopstvene armije.
1995. – Avioni NATO počeli su seriju masovnih napada na vojne i civilne ciljeve u Republici Srpskoj. U bombardovanjima u kojima je korišćena i radioaktivna municija – izvedenim uz objašnjenje da ona treba Srbe u Bosni da „dovedu za pregovarački sto“ – poginulo je više od 100 civila, a Hrvati i muslimani su zahvaljujući pomoći iz vazduha osvojili oko 4.000 kvadratnih kilometara na zapadu RS, odakle je moralo da izbegne više od 170.000 Srba. Prvog dana bombardovanja protivvazdušna odbrana Vojske RS oborila je blizu Pala francuski avion „miraž 2000“ iz kojeg su se dva pilota spasla katapultiranjem.
1999. – Na referendumu u organizaciji Ujedinjenih nacija o statusu Istočnog Timora – bivše portugalske kolonije koju je 1975. okupirala a 1976. anektirala Indonezija – 78,5 odsto stanovnika glasalo je za nezavisnost. Istočni Timor je potpuno katolički za razliku od izrazito islamske Indonezije.
2002. – Rusija se povukla iz poslednje vojne baze na Kubi na kojoj je bila prisutna od pobede Fidela Kastra 1959.
2003. – Umro je američki glumac čarls Bronson, rudar pre nego što je započeo karijeru filmskog glumca tokom koje je igrao u više od 60 filmova, mahom igrajući avanturiste i ljude jakog karaktera, spremne da podnesu sve u borbi za principe u koje veruju. Filmovi: „Sedmorica veličanstvenih“, „Dvanaest žigosanih“, „Veliko bekstvo“, „Jahač na kiši“, „Porodica“ „čatova zemlja“, „Divlji konji“, „Teška vremena“, „Beli bizon“, „Telefon“, „Ljubav i meci“, „Bilo jednom na Divljem zapadu“.
2006. – Umro je Nagib Mahfuz, egipatski pisac, dobitnik Nobelove nagrade za književnost. Najpoznatiji egipatski književnik i intelektualac dobio je Nobelovu nagradu za književnost 1988. čime je postao prvi pisac na arapskom jeziku kome je dodeljeno to priznanje. Napisao je oko pedesetak romana od kojih je najpoznatija „Kairska trilogija“ u kojoj govori o razvoju Egipta kroz priču o tri generacije jedne porodice srednje klase.
2006. – Umro američki glumac Glen Ford, jedan od velikana zlatnog doba Holivuda. Počeo je da radi za studio „Kolumbija pikčrs“ 1939. Tokom karijere duge 53 godine, igrao je u više od 100 filmova. Svetsku slavu doživeo je 1946. godine ulogom u filmu „Gilda“ čarlsa Vidora, u kom je Rita Hejvort postala seks simbol svog vremena. Filmovi: „Bitka za Midvej“, „Velika žega“, „Kauboj“, „Karavan putuje na Zapad“, „U 3 i 10 za Jumu“. Nagradu Zlatni globus za najbolju ulogu osvojio je 1962. godine.
2007. – Umro je srpski pisac Jovan Kozomara. Autor je devet romana, novela i kratkih priča iz zivota Zemuna. Dela: „Kupanje golubova“, „Gluvarenje u dve smene“, „Noćne magle u Zemunu“, „Poslednji svedok iz Venecije“, „Koprive cvetaju na Kalvariji“, i „Gardoš sav od kiše“, „Zemunska galerija“, „Ko je ko u Zemunu“.
