12. – Rođen je rimski car Gaj Julije Kaligula, koji je tokom vladavine od 37. do 41. ispoljio brutalnost, samovolju i nečuveno rasipništvo. Kad je uveo nepodnošljivo visoke poreze i ostale namete, okrenuo je protiv sebe Senat i vojsku, čak i komandante sopstvene pretorijanske garde i 41. je ubijen. Senat je potom za cara proglasio njegovog strica Klaudija Tiberija Druza, koji je nasuprot Kaliguli upamćen kao retko dobar vladar.
1290. – Kralj Edvard I proterao je Jevreje iz Engleske.
1354. – Srpski državni sabor proglasio je u Seru (grad na istoku današnje grčke Makedonije) Dušanov zakonik (konačna verzija), prvi deo objavljen je u srpskoj prestonici Skoplju 1349. Najznačajniji pravni dokument srednjovekovne Srbije – „Zakonik blagovernago cara Stefana“ kako je glasio zvaničan naziv – utvrdio je opšta načela poretka tadašnje Srbije. Pored ustavnih, sadržao je i kazneno-pravne i procesno-pravne odredbe i odredbe iz porodičnog i naslednog prava. Rađen je na osnovu običajnog, crkvenog i vizantijskog (u stvari rimskog) prava. Zakonik predviđa zaštitu prava i najnižih društvenih staleža, kao i strogo načelo zakonitosti: zakon je jači i od vladareve volje – što jedan član izričito kaže.
1422. – Umro je engleski kralj Henri Peti, koji je tokom vladavine od 1413. do smrti nastavio Stogodišnji rat protiv Francuske. Pobedio je Francuze 1415. kod Azenkura i osvojio Pariz. U Francuskoj je i umro od dizenterije, a na prestolu ga je nasledio devetomesečni sin Henri VI.
1688. – Umro je engleski pisac i baptistički propovednik Džon Banijan, koji je 12 godina proveo u zatvoru zbog toga što je držao propovedi bez dozvole verskih vlasti. U tamnici je napisao duhovnu autobiografiju i započeo „Poklonikovo putovanje“, svojevremeno najčitaniju knjigu u Engleskoj.
1811. – Rođen je francuski pisac Teofil Gotje, majstor reči i oblika, preteča parnasovaca, osnivač larpurlatizma „umetnost radi umetnosti“ (l’art pour l’art). Dela: pesme „Emalji i kameje“, proza „Gospođica de Mopen“, „Roman jedne mumije“, „Kapetan Frakas“, kritike „Istorija dramske umetnosti u proteklih 25 godina“, „Istorija romantizma“.
1867. – Umro je francuski pisac Šarl Bodler, jedan od najvećih pesnika 19. veka. Njegova poezija – izrazito osećajna, otvorila je nove puteve lirike. Buntovan duh, prevazišao je estetičke norme svog vremena, u poeziju je uneo orijentalne boje i egzotiku, zadržao elemente romantizma, klasičnog paganizma i nagovestio simbolizam. Uz zbirku pesama „Cveće zla“, koju mnogi smatraju najvećim lirskim događajem 19. veka, objavio je prozno delo „Veštački raj“.
1876. – Zbačen je turski sultan Murat Peti, koga je na prestolu nasledio brat Abdul Hamid II.
1887. – Osnovan je Streljački savez Srbije, 36 godina posle formiranja prve streljačke družine. Savez je 1909, kad su delovale već 843 družine, učlanjen u Međunarodnu streljačku uniju i strelci iz Srbije su prvi put učestvovali na međunarodnim takmičenjima u Londonu i Hamburgu.
1898. – Rođen je srpski pisac Dušan Matić, član Srpske akademije nauka i umetnosti, pripadnik beogradskog nadrealističkog kruga. Dela: zbirke pesama „Buđenje materije“, „Laža i paralaža noći“, „Knjiga rituala“, „Pisma – ipak su stigla“, „I tako, kad ostanem sam“, eseji „Položaj nadrealizma u društvenom procesu“, „Jedan vid francuske književnosti“, „Anina balska haljina“, „Proplanak i um“, „Na tapet dana“, „Breton iskosa“, romani „Gluho doba“ (s Aleksandrom Vučom), „Kocka je bačena“.
1908. – Rođen je američki pisac jermenskog porekla Vilijam Sarojan, koji je originalnom tehnikom pripovedanja najviše pisao o životu američkih „malih ljudi“, često jermenskih i drugih doseljenika. Verovao je da su hrabrost i humor najdelotvornija sredstva za savladavanje životnih nedaća. Detinjstvo je proveo u sirotištu, a zatim emigrirao u SAD, gde je stekao reputaciju velikog humaniste. Dela: zbirke priča „Zovem se Aram“, „Pet zrelih krušaka“, „Smeli mladić na letećem trapezu“, „Mama, ja te volim“, „Tata, ti si lud“, „Jedan dan u popodnevu sveta“, romani „Ljudska komedija“, „Doživljaji Veslija Džeksona“, „Predmet smeha“, drame „Vreme vašeg života“ (Pulicerova nagrada 1939.), „Moje srce je u gori“.
1934. – Umro je Jovan Vujić – Joca, kolekcionar umetnina, bibliofil, veliki dobrotvor srpskog naroda. Rodom iz Sente, filozofiju i istoriju studirao je u Beču, a diplomirao je i agronomiju. Bio je veleposednik i vremenom je stvorio ogromnu zbirku umetničkih dela, starina, vrednih knjiga. Posedovao je biblioteku od oko 20.000 knjiga važnih za srpsku kulturu i istoriju, oko 3000 autografa, pisama, povelja, kao i zbirku starog novca i oružja. Stvorio je i veliku zbirku dela srpskih slikara od 18. do 20. veka. Svoju zbirku poklonio je Beogradskom univerzitetu uz dogovor da se pored Univerzitetske biblioteke podigne Galerija Joce Vujića, što nikada nije urađeno.
1939. – Propali su pokušaji francuskog i britanskog premijera Eduarda Dalađea i Artura Nevila čemberlena da pregovaraju sa nemačkim nacističkim liderom Adolfom Hitlerom. Nacističke trupe su dan kasnije napale Poljsku i počeo je Drugi svetski rat.
1942. – Nemački general Ervin Romel obnovio je ofanzivu protiv Britanaca kod Alam Halfe u Egiptu u Drugom svetskom ratu u nameri da izbije na Suecki kanal, ali je pokušaj propao.
1944. – Sovjetska armija je u Drugom svetskom ratu izbacila nemačke trupe iz glavnog grada Rumunije Bukurešta.
1957. – Malaja (deo sadašnje Malezije) je stekla nezavisnost.
1962. – Umro je francuski slikar Žorž Brak, koji je s Pablom Pikasom 1905. osnovao kubistički pokret. Posle Prvog svetskog rata prolazio je kroz mnoge faze, slikajući s upadljivom originalnošću. Slikao je pejzaže, aktove i mrtvu prirodu.
1962. – Trinidad i Tobago je postao nezavisna država.
1973. – Umro je američki filmski režiser irskog porekla Džon Ford, autor više od 200 filmova, najpoznatiji po klasičnim vestern filmovima punim lirike, sete i humora. Filmovi: „Potkazivač“ (Oskar), „Poštanska kočija“, „Mladi Linkoln“, „Plodovi gneva“ (Oskar), „Dugo putovanje“, „Kako je bila zelena moja dolina“ (Oskar), „Moja draga Klementina“, „Begunac“, „Cena slave“, „Miran čovek“ (Oskar), „čovek koji je ubio Liberti Valansa“, „Crni narednik“, „Jesen čejena“.
1983. – Sahrani vođe filipinske opozicije Beninja Akina u Manili je prisustvovalo više od milion ljudi. Opozicioni lider je ubijen 10 dana ranije na aerodromu u Manili prilikom povratka iz trogodišnjeg izbeglištva u SAD, čime je filipinski diktator Ferdinand Markos uklonio najozbiljnijeg protivkandidata na izborima 1984.
1986. – Umro je engleski vajar Henri Mur, jedan od najvećih skulptora 20. veka, inostrani član Srpske akademije nauka i umetnosti. Inspirisao se arhaičnom i primitivnom umetnošću. Težio je sintezi apstraktnih oblika i nadrealističkih psiholoških preispitivanja.
1986. – Umro je finski državnik Urho Kekonen, predsednik Finske od 1956. do 1982, najistaknutiji finski političar posle Drugog svetskog rata. Kao šef države i prethodno predsednik vlade od 1950. do 1953. i od 1954. do 1956. podržavao je saradnju u vladi partija centra s radničkim partijama, uključujući Komunističku partiju Finske. Izuzetno je doprineo procesu miroljubive saradnje država, krunisanim 1975. Konferencijom o evropskoj bezbednosti i saradnji u finskom glavnom gradu Helsinkiju.
1994. – Trupe bivšeg Sovjetskog Saveza formalno su okončale poluvekovno vojno prisustvo u bivšoj Istočnoj Nemačkoj, ceremonijom kojoj su prisustvovali predsednik Rusije Boris Jeljcin i kancelar Nemačke Helmut Kol.
1996. – U najvećoj vojnoj akciji trupa iračkog predsednika Sadama Huseina od okončanja Zalivskog rata 1991, vojska Iraka pomogla je Kurdistanskoj demokratskoj partiji Masuda Barzanija da preotme strateški važan grad Arbil na severu Iraka od rivalske Patriotske unije Kurdistana.
1997. – Poginula je princeza od Velsa Dajana Spenser, bivša supruga britanskog prestolonaslednika princa čarlsa. Stradala je u u Parizu, u automobilskoj nesreći koja je dugo bila predmet kontroverznih tumačenja u medijima.
1999. – U zaseoku Zlaš kod Prištine, u kojem je bio zatvor terorističke OVK, pronađena je masovna grobnica sa telima 42 srpska civila, mučenih pre likvidacije.
1999. – Prilikom pada argentinskog „boinga 737“, odmah po uzletanju sa aerodroma u blizini centra Buenos Airesa, poginuo je najmanje 71 putnik i član posade.
2003. – Kenija je formalno ukinula zabranu delovanja pokreta Mau Mau, koji je predvodio borbu protiv britanskih kolonijalnih vlasti pedesetih godina 20. veka.
2004. – U bombaškom napadu žene samoubice na stanicu metroa „Rižskaja“ u Moskvi, poginulo je 10, a ranjeno preko 50 ljudi, među kojima četvoro dece. Iza napada su stajali čečenski teroristi.
2004. – Palestinski bombaši samoubice, pripadnici palestinske ekstremističke organizacije Hamas, digli su u vazduh dva autobusa u gradu Berševi, na jugu Izraela, ubivši 16 ljudi i ranivši više od 80.
2005. – Umro je britanski fizičar Džozef Rotblat, jedan od osnivača Pagvas konferencija, koji je 1995. godine dobio Nobelovu nagradu za mir za svoja zalaganja protiv nuklearnog naoružanja.
2005. – Oko 1.000 vernika izgubilo je život, a više od 800 je povređeno u Bagdadu u metežu koji je nastao posle glasina da se bombaš samoubica nalazi među šiitskim hodočasnicima, koji su došli da obeleže godišnjicu smrti sedmog šiitskog imama Muse al Kazima.
2006. – U seriji napada u istočnom delu Bagdada, ubijeno najmanje 43 ljudi a ranjeno 126.
