Nakon prve priče na strani Humanitarnog mosta o nevoljama porodice Ivane Jovanović i Milorada Stevanovića iz Vladičinog Hana, sada nastanjenih u selu Torda, opština Žitište, došlo je do malog pomaka.
Saznavši tako posredstvom „Vesti“ o njihovim problemima, porodici Milorada Stevanovića obratila se i lokalna zajednica, ali i mediji, kako bi probali da reše njihov trenutno najveći problem, da imaju dovoljno za najosnovnije.
– Istini za volju, još se ništa nije značajnije dogodilo, ali samo saznanje da su ljudi iz naše okoline poželeli da nam pomognu, mnogo nam znači. Zahvalni smo svima koji su nas pozvali i obećali da će na neki način koji je moguć pomoći. Mislili su i isprva da je moj muž po struci bagerista kako bi mu našli posao, ali čim su saznali da sam zapravo ja ta koja je bagerista, shvatili smo da će to ići malo teže. Žene su velika retkost u tom poslu i iz nekog razloga, poslodavci se pre odlučuju za muškarce, ali čvrsto verujem da će se i za mene ukazati neka prilika – rekla je Ivana Jovanović (47), kojoj se život, kao i njenom suprugu Miloradu (47), preko noći okrenuo.
Iako iz Vladičinog Hana, zbog životnih okolnosti, bili su prinuđeni da život iz početka krenu u malom vojvođanskom selu Torda, u opštini Žitište.
– Kao što sam već ispričala, stvari su se neočekivano okrenule za našu porodicu, skoro preko noći. Suprug je radio u fabrici Geoks u Vranju, a pre toga 20 godina pri vojsci. Zato smo uzeli kredit i sređivali kuću u kojoj je on odrastao. Sve je bilo u najboljem redu. Ali, pošto je bio usvojeno dete, „naslednici“ su došli po svoj deo i mi smo brže-bolje morali da spakujemo ceo naš život i snalazimo se kako znamo i umemo. Nemajući dovoljno novca, morali smo opet da podignemo kredit kako bismo se skućili, za to malo novca kupili smo kuću u Tordi. Kuća je bila bez kupatila, pa smo morali dodatno novca još i za to da izdvojimo. Kućica je takva kakva je, za više nismo imali – rekla je Ivana, dodavši:
– Nažalost, ubrzo je usledilo šok saznanje jer je jedan deo plafona kuće toliko propao da su iz njega počele da vire žice. Majstor nam je rekao da ako taj deo propadne, bukvalno ostajemo bez krova nad glavom. Nemajući kud, obratili smo se za pomoć raznim organizacijama za bilo kakvu pomoć jer u kući više ni dinara nismo imali. Suprug je ostao bez posla čim smo se preselili, kao i ja. Bukvalno smo ostali na pirinču, grašku i smrznutom voću.
Na sreću, organizacija Help im je odobrila materijal za popravku krova i struje, ali to tek treba da im stigne jer mora hitno da se uradi da se ne uruši sve.
– Bio nam je njihov inženjer, jer mi majstore nemamo čime da platimo. Suprug radi povremene poslove i sve što mu stigne pod ruku ovde po selu, ali to nije dovoljno da se prehranimo. Sve što primi, dajemo na isplatu kredita, a ja kao žena bagerista ovde ne mogu naći zaposlenje, posebno sada u zimskim mesecima koji su pred nama – iskreno će Ivana.
Prema njenim rečima, budući da su i ona i suprug radno sposobni, nisu želeli da se prijavljuju za socijalnu pomoć, da se trude da žive od svog truda i rada, ali kako su ih mnoge nevolje u trenu pogodile, podrška dobrih ljudi im je neophodna i biće zahvalni svakome ko bude imao razumevanja za njihovu muku jer im je pomoć sada preko potrebna.
Hrana najpotrebnija
– Anđelija ima 17, a Mihajlo 15 godina, i oboje su odlični đaci. Anđelija je treći razred srednje Ekonomske škole u Zrenjaninu, a Mihajlo prva godina Poljoprivredne škole. Oni su deca iz prvog braka mog supruga, ali ih volim i pazim kao svoju. Zbog njih sam odlučila da zamolim dobre ljude za pomoć i to najpre u hrani. To nam je najpotrebnije. Bez toga ne možemo da funkcionišemo. Milorad i ja ćemo i dalje davati sve od sebe da podmirujemo račune, da tražimo i radimo sve što nam dolazi pod ruku, ali sve dok ne budemo dobili zaposlenje, nećemo moći da podmirujemo sve potrebe i onda nam je hrana najpotrebnija – istakla je Ivana Jovanović.
Kontakt za pomoć
Plemeniti čitaoci „Vesti“ koji mogu i žele da pomognu porodici Stevanović da ne gladuju u narednom periodu, mogu stupiti u kontakt sa njima na adresu: Doza Đerđa br. 19, Torda, Opština Žitište, Srbija i putem telefona na brojeve: +381 62 329 877 i + 381 23 831 118. Naravno, na usluzi je kao i uvek Redakcija „Vesti“.
Чланак Da se kolo sreće okrene се појављује прво на Vesti online.
