Posle sloma srednjovekvne srpske države, krenule su seobe Srba put gornjeg toka Dunava naseljavajuci gradove obeju obala: Budim, Peštu, Ostrogon, Komoran, đur, Srpski Kovin na Cepelskoj adi… Pisani dokumenti govore da su Raci (Srbi) pre 700 godina zakoracili na madarske prostore. Prolazili kroz razne epohe, bili satirani, upotrebljavani, a ipak kulturološki iznad svega uvažavani.
Danas 27 srpskih enklava, sa 42 manastira, sentandrejskim blagom, svojom gimnazijom, bibliotekom, arhiviom, pozorištem, originalnom arhitekturom, cini neodvojivu celinu madarske opšte kulturne scene. Trenutno, izmedu pet i deset hiljada Srba u Madarskoj, oslanjajuci se na svoju blistavu prošlost, preživelo je poslednje satiranje svog entiteta na kraju dvadesetog veka. O tome predsedni Srpske zajednice u Budimpešti profesor Borislav Rus.
Bili smo fobija
– Ako je rušenje Saborne crkve u Budimu 1949. bio najtragicniji naš verski i duhovni trenutak, pocetak devedesetih bio je najopasniji po naš opstanak. Politicari Madarske stali su na stranu Hrvata, Slovenaca, a surovo „gazili“ Srbe. Štampa nas je nemilosrdno pretvarala u životinje. Pravljene su i ankete u kojima smo posle Roma bili najnepopularniji narod, cak nepopularniji od Rumuna, inace tradicionalno najnesimpaticnijeg naroda u Madarskoj. Ta satanizacija je sada za nama, okrenuli smo se buducnosti – kaže Rus.
– Svesni smo cinjenice da nismo politicki faktor u Madarskoj kao recimo nemacka nacionalnos koja broji preko 200 hiljada. No, oslanjajuci se na kulturnu našu zaostavštinu kao neodvojivog bogastva madarske prosvecenosti, imamo daleko veci uticaj od naše brojcanosti – prica profesor Srpske gimnazije Borislav Rus i predsednik Srpske zajednice u Budimpešti.
Razni periodi, uslovljeni interesima, ili opasnostima, donosili su Srbima promenljive statuse.
– Ipak poslednjih deset godina bio je najteži period za Srbe u Madarskoj, ali tu etapu smo preživeli. Tretiraju nas sada, zaista, ravnopravno sa ostalim zajednicama i na nama je koliko cemo iskoristiti pruženu šansu. Sa svojim identitetom, crkvom, školom i jezikom, spadamo u red najuvažavanijih i najobrazovanijih manjina u ovoj zemlji – kaže profesor Rus.
Prebogata kulturna srpska zaotavština zaštitni je znak potomaka Nemanjica loze.
Profesor tri jezika
Borislav Rus je profesor tri jezika – srpskog, ruskog i madarskog u Srpskoj gimnaziji u Budimpešti. Ova ustanova je po mnogo cemu jedinstvena. U njoj školovanje srpske dece traje dvanćst godina. To znaci da se u njoj obavlja nastava od osnovne školedo gimnazije, a ima i obdanište. Ona je bila i ostala najznacajnija obrazovna ustanova, sa najdužim stažom u Madarskoj. Takode, ovom profesoru tece i drugi mandat predsednika Srpske zajednice u Budimpešti.
– Od Vacke do Verešpan ulice prostire se srpski kvart u starom delu grada sa Hramom Svetogma, slikarstvom, poezijom. Tu smo i postojimo postojano – zakljucuje profesor Srpske gimnazije u Budimpešti Borislav Rus.
