Kada je poslala prijavu za konkurs nastavnice srpskog jezika u dopunskoj školi u Berlinu Marija Aleksić iz Brusa nije ni sanjala da će Ministarstvo prosvete izabrati baš nju. Vest da je primljena ju je više nego oduševila i Marija je bila spremna za novi životni i profesonalni izazov.
Posle završenog Filozofskog fakulteta u Nišu, na katedri za Književnost i srpski jezik, Marija je dobila posao u Osnovnoj školi “Vuk Karadžić” u Blaževu, selu u blizini Brusa. Njeno desetogodišnje bogato iskustvo u radu sa decom, kao i to što je od 2013. godine članica pevačkog ansambla “Etno grupa Brus”, njeno perfektno poznavanje srpske istorije i geografije a najviše predanost poslu, ljubav prema srpskoj kulturi i tradiciji, koja se ogleda u svemu što ova mlada devojka radi, čine je idealnom kandidatkinjom za MISIJU koju ima u Berlinu.
U okviru Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije sprovodi se dopunska nastava na srpskom jeziku za decu u inostranstvu, uzrasta od 7 do 14 godina.
Marija, kako je počela Vaša saradnja sa Srpskom dopunskom školom u Berlinu?
Prijavila sam se na raspisani konkurs Ministarstva prosvete u Srbiji i tako je počela moja avantura. Nisam ni sanjala da će baš mene izabrati ali eto kako sam ispunila sve moguće uslove i nakon intervjua od strane stručne komisije, primljena sam. Za sada sam angažovana na godinu dana, sa mogućnošću produženja na četiri godine. Iskreno se nadam da ću ostati duže.
Kakva je bila Vaša rekacija kada ste saznali da ste primljeni?
Oduševila sam se jer sam pre nekoliko godina živela u Berlinu i učila sam nemački jezik. Sreći nije bilo kraja. Sa radom počinjem u utorak, to mi je prvi radni dan i srećna sam što ću raditi sa srpskom decom.
Šta je Vaša “misija” na novom poslu i kako će to promeniti Vas i decu koju ćete podučavati srpskom jeziku?
Želela bih da se što veći broj naše dece pridruži srpskoj dopunskoj školi u Berlinu i da se na što bolji i kvalitetniji način predstavi srpska zajednica u dijaspori. Kao i da deca koja pohađaju ovu školu steknu što više znanja jer je to ključna baza za očuvanje srpskog identiteta. Da naša deca koja žive u inostranstvu sačuvaju svoj jezik od zaborava jer su poreklo i rodni identitet neophodni za razvoj svakog deteta.
Uz veliko zalaganje i pomoć koju imamo od Ambasade Srbije u Berlinu, našeg Ministarstva prosvete, Crkve, klubova, kulturno-umetničkih društava i roditelja, uspećemo da se izborimo sa svim izazovima koji su pred nama i da srpska dopunska škola postane jezgro i centar srpskog znanja i širenja kulture. To je ukratko moja misija kao nove nastavnice srpskog jezika.
Pre nego što ste poslali prijavu Ministarstvu prosvete u Srbiji imali ste desetogodišnje iskustvo u Osnovnoj školi “Vuk Karadžić” u selu Blaževo, u blizini Brusa, ujedno ste vodili i pevačku grupu “Etno grupa Brus”, bili predsednica udruženja “Omladinskog centra Brus”. Kako ste sve to postizali i šta Vam je to bogato iskustvo donelo?
Da, imam jednodecenijsko iskustvo u radu sa decom kao nastavnica srpskog jezika i književosti a ujedno sam i aktivno bila uključena u rad “Etno grupe Brus” i vodila stariju pevačku grupu punih sedam godina. Zahvaljujući pevačkoj grupi, nastupali smo na velikom broju festivala širom Evrope i osvajali značajna priznanja.
Pevačka grupa podrazumevala je lepa druženja, međusobnu povezanost dece iz različitih krajeva Evrope i očuvanje i negovanje naše narodne srpske tradicije. Pored toga, predsednica sam i udruženja građana “Omladinski centar Brus”, koji je realizovao preko dvadeset projekata za mlade i radi na kreativnom razvoju mladih ljudi i unapređenju društvene svesti.
Da li imate cilj da pokrenete pevačku grupu i u okviru srpske dopunske škole u Berlinu?
Da, to bih baš volela. U narednom periodu potrudiću se da u saradnji sa srpskim klubovima i udruženjima pokrenem još jednu pevačku etno grupu. To mi je pored srpske nastave velika želja, kao i međusobna razmena dece između dijaspore i srpske matice. Na taj način naučiće mnogo jedni od drugih, usavršiće srpski jezik i propagirati ćirilično pismo celom svetu.
Predajete deci srpski jezik, osnivate etno grupe, pevate u horu, igrate folklor. Odakle interesovanja i energije za toliko stvari odjednom?
Po završetku fakulteta, vratila sam se u svoje rodno mesto (Brus) i na molbu meni dragog nastavnika Miroslava Vučkovića, pristala sam da se priključim etno grupi 2013. godine. Godinama unazad pevala sam u nekoliko horova, počev od prvih dana osnovne škole, sve do fakulteta i već sam gajila ogromnu vrstu ljubavi prema horskom načinu pevanja i tradicionalnim narodnim pesmama sa Balkana.
Pevačka grupa u tom trenutku nije brojala veliki broj polaznika, ali uz nesebičnu pomoć i podršku predsednika etno grupe Nebojše Stevovića, uspeli smo da uz mnogo izdvojenog vremena i rada, formiramo komletni orkestar i pored starije pevačke grupe, oformimo i mlađu pevačku grupu. Pored pevača, u grupi se nalaze frulaši i školovani muzičari različitog starosnog uzrasta. Danas, naša etno grupa broji preko 40 članova, na šta sam posebno ponosna. Zahvaljujući projektnim sredstvima snimili smo i dva promotivna video-spota pod nazivima “Šetnala se Kuzum Stana” i “Ovce čuva Todora”, koje na pravi način oslikavaju moj rodni kraj i način nekadašnjeg življenja u tom malom mestu.
Da se vratimo na trenutno aktuelnu temu u čitavom svetu, koronavirus. Kojih mera ćete morati da se pridržavate u školi i da li će to uticati na kvalitet Vašeg rada?
Da mere su slične kao i u srpskim školama. Potrebno je često provetravanje prostorija u kojima se odvija nastava, da deca dezinfikuju ruke za vreme odmora, drže rastojanje između sebe i u nekim školama na snazi je nošenje maski, za vreme časova. Potrudiću se da i dalje održim pozitivan duh u učionici i da deci pored svega bude prijatno i lepo na mojim časovima.
U Berlinu ste već neko vreme. Po čemu se život u Nemačkoj razlikuje od života u Srbiji i koja je razlika u ponašanju kada je u pitanju novonastala situacija pandemije u čitavom svetu?
Berlin me u nekim segmentima podseća na naš glavni grad, Beograd. Način života nije umnogme drugačiji od Srbije, vezano za društveni život, ali su ljudi više okrenuti poštovanju pravila i posebno mi se dopada pristupačnost u prodavnicama i u prevozu za lica sa posebnim potrebama. Čini mi se da su ljudi u Berlinu više okrenuti prirodi i da koriste svaki slobodan trenutak da provode na čisitom vazduhu. Berlin je multi-kulturni grad, sa velikim brojem muzeja, kulturnih sadržaja, raznovrsnim i bogatim noćnim životom i zaista bih preporučila svakom da dođe i poseti ga.
A što se tiče pandemije… Primetila sa da u prevozu apsolutno svi nose maske i pridržavaju se pravila koje je nemačka vlada propisala. Za nenošenje maski, kazne su 50 evra i za sada je ograničeno spavanje u drugim nemačkim gradovima, radi sprečavanja širenja virusa. Nisam primetila neki poseban strah kod ljudi. Ono što je takođe slično sa našom zemljom je ograničen rad ugostiteljskih objekata( do 23 sata radnim danom i vikendom).
Da li Vam nedostaje Srbija i način života koji ste vodili u matici?
Za sada je prerano da kažem da mi Srbija nedostaje jer nastavljam da radim sa srpskom zajednicom i bavim se svim edukativnim i kulturno-umetničkim stvarima koje sam radila i u našoj zemlji. Prijaće mi da upoznajem nove ljude i saznam kako ovde stvari funkcionišu u mnogim segmentima.
Šta poručujete deci koja željno očekuju da upoznaju novu nastavnicu iz Srbije?
Poželela bih svoj našoj deci da se pridruže srpskoj dopunskoj školi, očekuje ih puno znanja, razmene iskustava, lepog druženja i putovanja u različite krajeve Srbije. O srpskoj dopunskoj školi, možete se dodatno informisati na zvaničnom sajtu Ambasade Republike Srbije u Berlinu, i možete me kontaktirati putem imejla marijaaleksic393@yahoo.com
Ana Marković
*Dozvoljeno je preuzimanje teksta ili delova teksta, ali uz obavezno navođenje izvora i obavezno postavljanje linka ka portalu www.nasiusvetu.com
