1157. – Rođen je engleski kralj Ričard I Plantagenet „Lavlje srce“, heroj srednjovekovnih legendi, jedan od vođa u Trećem krstaškom ratu. Vladao od 1189. do smrti 1199.
1331. – Stefana Nemanjića (poznatog kao Dušan), sina kralja Stefana Dečanskog, arhiepiskop Danilo II je na državnom saboru u gradu Svrčin (u južnom delu Kosova) u 23. godini života krunisao za kralja Srbije. Ni jedan srpski kralj pre njega nije tako mlad došao na presto. Za cara je krunisan je 1346. u srpskoj prestonici Skoplju.
1380. – Veliki moskovski knez Dimitrije Donski potukao je u bici kod Kulikova tatarsku vojsku, što je bila prva pobeda Rusa nad Tatarima, koji su u 13. veku zavladali Rusijom.
1474. – Rođen je italijanski pisac Lodoviko Ariosto, čiji je viteški ep „Besni Orlando“, s motivom ljubavnog ludila junaka Orlanda iz doba Karla Velikog, najblistaviji poetski izraz moralnih i umetničkih tendencija italijanske renesanse. Ostala dela: komedije „Negromant“, „Kasarija“, lirske pesme, satire.
1645. – Umro je španski pisac Francisko Gomes de Kevedo i Viljegas, satiričar koji je zbog zajedljivog jezika i otrovnog pera čas bio povlašćen na dvoru, čas proganjan i zatvaran. Dela: „Život lupeža“, „San lobanja“, „Plutonov svinjac“, „Dom poludelih od ljubavi“, „Knjiga o svim stvarima i još o mnogim drugim“, zbirke poezije „Španski Parnas“, „Tri poslednje kastiljanske Muze“.
1664. – Predvođeni pukovnikom Ričardom Nikolsom, Englezi su bez ispaljenog metka zauzeli holandsko naselje Novi Amsterdam, nazvano potom Njujork u čast Džejmsa, vojvode od Jorka, budućeg engleskog kralja Džejmsa II.
1731. – Bački episkop Visarion Pavlović otvorio je u Novom Sadu Latinsko-slovensku školu, koja je imala odlike niže realne gimnazije. Ova škola je formirala naraštaje srpske građanske inteligencije u Vojvodini i uopšte u Ugarskoj.
1760. – Britanske trupe pod komandom Džefrija Amhersta porazile su Francuze kod Montreala, u ključnoj bici sedmogodišnjeg rata za Kanadu, posle koje je ta severnoamerička zemlja postala britanski posed, kasnije u statusu dominiona.
1830. – Rođen je francuski pisac i filolog Frederik Mistral, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1904. Najviše je pisao lirske pesme, epove i drame. Posebno je zaslužan što je očuvan od zaborava provansalski jezik i obnovljeno pesništvo na provansalskom, a posle dve decenije rada sastavio je francusko-provansalski rečnik. Dela: epopeje „Mirejo“, „Kalendo“.
1831. – Ruske trupe pod komandom generala Ivana Paskeviča Erivanskog zauzele su Varšavu posle bitke u kojoj su potukle poljske ustanike kojima je komandovao general Henrik Dembinjski. U trodnevnoj bici poginulo je više od 9.000 Poljaka.
1841. – Rođen je češki kompozitor Antonjin Dvoržak, jedan od tvoraca češke nacionalne škole. Koristio se i folklorom drugih slovenskih naroda. Njegova dela puna su melodike i orkestarskih boja i prožeta su slovenskom osećajnošću. Bio je sledbenik romantičarskog novoklasicizma Johanesa Bramsa. Dela: opere „Rusalka“, „Jakobin“, „đavo i Kaća“, devet simfonija, među kojima „Simfonija iz Novog sveta“, orkestarska kompozicija „Slovenske igre“, „Koncert za violončelo i orkestar br. 2 u h-molu“, „Koncert za violinu i orkestar u a-molu“, koncerti za klavir i orkestar, kamerna muzika.
1856. – U Parizu je, ugovorom o miru, završen Krimski rat u kojem je protiv Rusije od 1853. ratovalo Osmansko carstvo, a od 1854. i Velika Britanija, Francuska i Kraljevina Sardinija (Pijemont). Rusija je izgubila deo Besarabije i protektorat nad dunavskim kneževinama i pravo držanja flote u Crnom moru.
1900. – Uragan je u teksaškom gradu Galveston usmrtio najmanje 8.000 ljudi.
1925. – Rođen je engleski filmski glumac Piter Selers, nenadmašan komičar. Filmovi: „Dr Strendžlav“, „Pucanj u tami“, „Šta je novo mačkice“, „Zatvorenik Zende“, „Dobrodošli gospodine čens“, serija filmova o Pinku Panteru.
1926. – Društvo naroda jednoglasno je primilo Nemačku u članstvo.
1941. – Nemačke trupe su u Drugom svetskom ratu potpuno okružile Lenjingrad, odsekavši ga od ostatka Sovjetskog Saveza, čime je otpočela opsada koja je okončana tek u januaru 1944. pobedom sovjetske vojske. Tokom opsade umrlo je, većinom od gladi, oko 620.000 stanovnika grada.
1943. – Objavljena je bezuslovna kapitulacija Italije u Drugom svetskom ratu, čime su saveznici dobili odskočnu dasku za operacije u srednjoj Evropi.
1944. – Prva nemačka raketa „Fau 2“ u Drugom svetskom ratu, ispaljena iz Haga, pala je na London.
1944. – Sovjetske trupe su u Drugom svetskom ratu prešle granicu nacističke Bugarske.
1949. – Umro je nemački kompozitor i dirigent Rihard Štraus, direktor Bečke opere. Počeo je da stvara u maniru kasnog romantizma i dospeo do ekspresionizma, ali je uvek ispoljavao visoko majstorstvo orkestracije. Simfonijsku poemu ispunio je novim sadržajem i jedan je od najboljih operskih kompozitora 20. veka koji su stvarali na tragu muzičke drame Riharda Vagnera. Komponovao je i operete, balete, solo pesme, kamernu muziku. Dela: simfonijske poeme „Don Huan“, „Til Ojlenšpigel“, „Simfonija Alpa“, „Sinfonia domestica“, „Život junaka“, opere „Saloma“, „Elektra“, „Kavaljer s ružom“, „Egipatska Helena“, „Arabela“, „Danajina ljubav“.
1951. – Japan je u San Francisku potpisao mirovni ugovor sa 49 zemalja.
1954. – U Manili su SAD, Filipini, Australija, Novi Zeland, Tajland, Pakistan, Velika Britanija i Francuska, na inicijativu Vašingtona, osnovali SEATO pakt, zamišljen kao karika u američkoj globalnoj strategiji okruživanja Sovjetskog Saveza. Njegovo stvaranje objašnjeno je kao „zaštita Azije od komunističke opasnosti“.
1967. – Stupanjem na snagu novog ustava, afrička država Uganda postala je republika.
1991. – Jugoslovenska republika Makedonija objavila je da će se izdvojiti iz Jugoslavije.
1994. – Svih 132 putnika i člana posade američkog aviona „Boing 737“, koji je leteo iz čikaga, poginulo je prilikom pada letelice blizu aerodroma u Pitsburgu.
1995. – Ministri inostranih poslova SRJ, Hrvatske i sarajevske muslimanske vlade postigli su u Ženevi usmeni dogovor o podeli Bosne i Hercegovine na dva entiteta – Republiku Srpsku i Muslimansko-hrvatsku federaciju – i o bazičnim ustavnim principima.
1997. – Najmanje 150 ljudi poginulo je u blizini zapadne obale ostrva Haiti, kada je potonuo pretrpani feribot „La Fierte Gonavienne“ (Ponos Gonave) koji je plovio ka ostrvu Gonava.
2000. – U sedištu UN u Njujorku okončan je skup na kojem se okupilo najviše svetskih lidera u istoriji – više od 150 predsednika, vladara i šefova vlada.
2002. – Košarkaška reprezentacija SRJ, pobedom u finalu svetskog prvenstva u Indijanapolisu nad Argentinom, peti put je postala prvak sveta.
2003. – Umrla je nemačka rediteljka i fotograf Leni Rifenštal, poslednja značajna figura nacističke ere, zvanični sineasta Trećeg Rajha i omiljeni režiser Adolfa Hitlera. Kao propagandista nacističkog režima, snimila je filmove „Trijumf volje“ 1934. o kongresu Nacional-socijalističke partije u Nirnbergu, a 1936. o Olimpijskim igrama. Posle rata, posvetila se fotografiji i podvodnom filmu u čemu je takođe ostvarila zavidne rezultate. Ostavila je obimne memoare.
2006. – Najmanje 25 ljudi je poginulo dok je blizu 100 ranjeno, u seriji eksplozija u zapadnoj indijskoj državi Maharaštra. Eksplozija se dogodila u trenutku dok su se vernici razilazili posle molitve ispred Norani džamije u gradu Malegaon, oko 260 kilometara severozapadno od Mumbaja. Druge eksplozije su se dogodile u drugim delovima grada sa muslimanskom većinom, u vreme islamskog praznika Šab-i-Rat. Napade su najverovatnije izveli maoisti koji se bore protiv parlamentarne demokratije. Aktivni su u 13 od 28 indijskih država.
2007. – Najmanje 28 ljudi poginulo je a nekoliko desetina je povređeno u eksploziji automobila bombe ispred baraka obalske straže na severoistoku Alžira. Do eksplozije je došlo u gradu Delis, oko 50 kilometara istočno od alžirske prestonice, u trenutku dok su pripadnici obalske straže prisustvovali jutarnjem podizanju zastave. Sve žrtve bile su pripadnici obalske straže, koja je deo alžirskih oružanih snaga.
