Državni neprijatelj broj jedan, najmoćniji gangster sveta, njegovo samo ime teralo je strah u kosti policiji i kriminalcima. Al Kapone je nekad bio alfa i omega američkog krim-miljea, ali njegovi poslednji dani nisu bili nimalo glamurozni.
Smrt je čekao u kući na Floridi, pecao je ribu, jeo špagete i često razgovarao s davno umrlim mafijašima. Zamišljao je razgovor čak i s mafijašima čije ubistvo je lično naredio.
Nelečena infekcija sifilisa uništila mu je mozak i nekad najmoćnijeg mafijaša svela je na intelekt dvanaestogodišnjaka. Svojevremeno je kontrolisao stotine opasnih gangstera okupljenih u ‘Chicago Outfitu’, ali pred smrt bio je srećan kada su ga vodili po žvake u obližnju prodavnicu.
Poznata autorka Deirdre Bair napisala je novu Kaponeovu biografiju, a najviše informacija joj je ispričala Kaponeova unučad. Većina želi ostati anonimna, ali sa zadovoljstvom su ispričali svoj život s dedom. Unučad su i razbila neke mitove koji su se decenijama pleli oko Kaponea. Jedan od tih mitova je da je američki mafijaš ribom napunio bazen kako bi mogao svakog dana loviti ribu. U bazenu nije bilo ribe, a Kapone je voleo provoditi dane u šetnji s unukama dok su tražili leptire.
„Na jedan način, bilo je to idealno domaćinstvo gde je porodica bila na prvom mestu“, rekla je Bair za New York Post. „Uveliko se taj život razlikovao od raskošnog života kakvog je vodio dok je bio na vrhu sveta“, nastavlja Bair.
Jedan od razloga zašto Kapone nije trošio šakom i kapom je što je, u jednu ruku,bankrotirao. Tokom dvadesetih godina prošlog stoleća, procenjuje se da je Kapone zarađivao desetine miliona dolara svake godine. Većinu tridesetih godina proveo je u zatvoru zbog izbegavanja plaćanja poreza. Četrdesetih godina, kada je napokon izišao iz zatvora, Chicago Outfit plaćao mu je oko 30.000 dolara godišnje. Nije to ni približno dovoljno za plaćanje luksuza na koji je navikao dok je vladao mafijom.
Bez obzira na sve, novinari su svakog dana čekali ispred Kaponeovih vrata ne bi li načuli barem neki trač. Svojevremeno su novine pisale da Kapone upravlja velikom kriminalnom organizacijoma, a postoji mogućnost da su te glasine počele zbog imaginarnih razgovora s nekadašnjim mafijašima. Bair piše u biografiji da je Kapone povremeno bio uveren da proživljava događaje iz davne prošlosti.
Alova žena Mej verojatno mu je spasila život tako što ga ja držala u izolaciji. Da je samo jednom javno izgubio kontrolu i počeo vikati na nekadašnje saradnike, Kapone bi izgubio slobodu ili život. Da je sudija čuo da je Kapone sklon nasilju,strpao bi ga u ludnicu. Da su njegovi bivši saradnici čuli da priča o nekadašnjim poslovima, smaknuli bi ga bez previše razmišljanja.
„Mej je bila gotovo neverojatno zaštitnički nastrojena. Mafija je znala da je Kapone zatvoren od javnosti i da Mej neće dopustiti da im on postane problem. Ona je znala sve o mafiji. Na kraju krajeva, ona je u tri sata ujutro mafijašima kuvala večeru. Sigurno je sve čula“, uverena je Bair.
Kapone je umro u svojoj kući 25. januara 1947. godine. Službeni uzrok smrti bila je upala pluća, a brojni svetski mediji pisali su o konačnom odlasku nekad najmoćnijeg i najbrutalnijeg gangstera Amerike.
Udovica Mej umrla je gotovo četiri decenije kasnije, 1986. godine. Nedugo pre smrti spalila je sve svoje dnevnike i ljubavna pisma što joj je Al slao iz zatvora.
„Bila je zaštitnica sve do samog kraja“, priča Bair.
