Srpska intelektualna elita 19. veka uglavnom se školovala u inostranstvu i posle stecenih znanja i stepena obrazovanja obicno bi se vracala u Srbiju i sa posebnim entuzijazmom ucestvovala u preobražaju svoje zemlje, koja je bila pod teretom otomanske zaostalosti. Neretko, druga i treca generacija Carnojevicevih sledbenika odlucivala bi se za povratak u maticu, donoseci joj znanje i deo kulture drugih prostora. Sentandreja, Budim i Pešta bili su srpski hramovi znanja, naucnog uzleta i nade. U ambijentu srpskih obicaja i stvorenog izvornog prostora za duhovno opstajanje, naši umni ljudi stvarali su svoje i vizije Srbije, a svojim izumima i delima aktivno ucestvovali u oblikovanju i menjanju sveta.
– Za ove gradove bila su neodvojivo vezana i trojica Srba, naucnika svetskog glasa: Nikola Tesla, Mihajlo Pupin i Jovan Cvijic, a u odredenoj meri i Dositej Obradovic. Tesla je baš u Pešti, u kojoj se školovao, stigao do naucnog epohalnog otkrica „Obrtnog magnetnog polja“. Takode, ne treba zaboraviti prvog srpskog matematicara, geofizicara i astronoma svetskog glasa Milutina Milankovica – prica profesor Borislav Rus, predsednik Srpske zajednice u Budimpešti.
Tesla u Pomazu
Gotovo sav stvaralacki život Nikole Tesle vezan je za NJujork i SAD. Medutim, ovaj cudesni naucnik jedno vreme je boravio u u Pomazu kod svog ujaka Paje Mandica, koji je bio zet cuvene porodice Lupa, a koja je bila trajno nastanjena u toj varošici. Tesla je svakodnevno iz Pomaza dolazio u Budim i Peštu, šetao i družio se sa tadašnjim uglednim Srbima i poznatim madarskim naucnicima, razmenjivao iskustva i baš tada saopštio svoje epohalno otkrice vezano za prenos elektricne energije.
Pored vec pomenutog Save Tekelije, oca „Tekelijanuma“, tu je iznikao i prvi srpski realista Jakov Ignjatovic, tvorac prvog srpskog pozorišta Joakim Vuic, decji pesnik Jova Zmaj.
– Sve što je tadašnja intelektualna i naucna Evropa imala, imali su Sentandreja, Budim i Pešta. Sva tri grada ili su imali svoje ili dobijali književne casopise, novine, letopise i to na jeziku Raca. Otuda i nije cudno što su se baš tu školovali i stvarali buduci vodeci srpski intelektualci i vodeci svetski naucnici srpskoga roda – prica sa ponosom Pera Lastic, predsednik svih samoupravnih zajednica Srba u Madarskoj.
I zaista u ovim gradovima 19. veka, mogli ste naci „Letopis Matice serbske“, „Serbskij narodni list“, „Serbsku pcelu“, „Serbsku novinu“, pa i „Magazin za hudožestvo, književnost i modu“.
– Otuda i nije bilo cudno što su u Budimu, Pešti i Sentandreji duže ili krace vreme boravili i školovali se najpoznatiji Srbi. Dolazili su i vec afirmisani srpski naucnici iz drugih zemalja kao Grigorije Trlajic, profesor Univerziteta Rusije, pesnik Lukijan Mušicki, najznacajniji pesnik srpskog klasicizma, Mihailo Vitkovic, prvi urednik „Letopisa“, komediograf Jovan Sterija Popovic, osnivac Matice srpske Jovan Hadžic – istice Pera Lastic.
Toj plejadi kosmopolita i stvaralaca cudesne erudicije svakako treba prikljuciti i prve jezicke reformatore koji su rodeni u ovim gradovima, ili su tu završavali svoja dela. To su Sava Mrkalj i Luka Milovanov, pokretaci korenite reforme srpske azbuke, na osnovu cijih ostvarenja je Vuk Karadžic uoblicio sadašnju savremenu izgovornu srpsku jezicku normu. Kuca i spomenik Vuka Karadžica i danas stoje kao svedocansvo njegovog boravka u Budimu.
