1219. – Proglašena je autokefalnost (samostalnost) Srpske pravoslavne crkve, koju je od vizantijskog cara Teodora I Laskarisa i nikejskog patrijarha Manojla I Haritopula izdejstvovao Sava Nemanjić, potom prvi srpski arhiepiskop sa sedištem u manastiru Žiča. Car Stefan Dušan je 1346. uzdigao srpsku crkvu na rang patrijaršije.
1262. – Snage kastiljanskog kralja Alfonsa X Učenog zauzele su luku Kadis na obali Atlantskog okeana, okončavši petovekovnu mavarsku okupaciju grada.
1321. – Umro je italijanski pisac i mislilac Dante Aligijeri (pravo ime Aligijeri Durante), najveći italijanski pesnik. Izučavao je jezike, pravo i filozofiju, a bavio se i politikom, zbog čega je 1302. doživotno proteran iz rodne Firence. U nju je odbio da se vrati kada je 1316. pomilovan, pa je umro u izgnanstvu u Raveni. U delu „Božanstvena komedija“, spevu o ljudskoj tragediji i nagoveštaju sveta renesanse, na više mesta je pomenuo Srbe i srpskog kralja Milutina Nemanjića. Ostala dela: „Novi život“ (sa autobiografskim crtama), „O pisanju na vulgarnom jeziku“, „Rime“, filozofski spis „Gozba“, „O monarhiji“, „Ekloge“, „Poslanice“.
1523. – Umro je papa Adrijan VI, jedini Holanđanin poglavar rimokatoličke crkve u njenoj istoriji. Njegov pontifikat trajao je nepune dve godine, pa nije uspeo da ostvari zamisao o ujedinjenju evropskih zemalja u ratu protiv Osmanskog carstva.
1547. – Rođen je holandski državnik Johan van Oldenbarnevelt, otac moderne holandske države. Zajedno sa Viljemom Oranskim, koji se nalazio na čelu novostvorene protestanske republike Ujedinjenih Provincija Nizozemske, predvodio je krajem 16. veka pobunu protiv Španaca. Pobuna je bila i verski motivisana obzirom na strogi katolicizam Španije i protestantizam stanovnika Holandije. Odlučujuće je doprineo ekonomskom poletu Holandije, njenoj trgovinskoj ekspanziji i osnivanju Holandske istočnoindijske kompanije, ali je njegov umereni protestantizam toliko zasmetao Viljemovom sinu princu Morisu od Nasaua da ga je uhapsio pod optužbom za religioznu subverziju i 1619. pogubio, što istoričari smatraju najtamnijom mrljom rane holandske istorije.
1752. – Velika Britanija i njene kolonije prihvatile su Gregorijanski kalendar, pa je umesto 3. septembra prema Julijanskom kalendaru računanje vremena nastavljeno 14. septembrom. Protestantske zemlje su teško prihvatale reformu kalendara iz okrilja katoličke crkve koja je danas zvanična u celom svetu.
1812. – Francuski car Napoleon I ušao je u Moskvu, koju su Rusi u povlačenju zapalili, sprečivši zimovanje i snabdevanje njegovih trupa. Francuske trupe će ubrzo početi povlačenje pošto im je bilo onemogućeno svako snabdevanje. Iz Rusije se na kraju povuklo svega nekoliko desetina hiljada vojnika iako je Napoleon u pohod na Rusiju krenuo sa vojskom od 600.000 vojnika.
1829. – Posle poraza u ratu koji je 1828. započela protiv Rusije, Turska je u Jedrenu potpisala mirovni ugovor kojim je Rusiji prepustila deltu Dunava i kavkasku crnomorsku obalu. Na osnovu Jedrenskog mira, 1830. Srbija je dobila hatišerif (sultanov ukaz) o samoupravi, a Grčka nezavisnost.
1851. – Umro je američki pisac Džejms Fenimor Kuper, začetnik istorijskog romana u američkoj literaturi. Izgradio je literarni tip pionira na granici, časnog, usamljenog ali odanog heroja – prauzora mnogih junaka u američkoj književnosti i u filmovima o Divljem zapadu. Uticao je i na mnoge evropske pisce pustolovnih romana. Dela: romani „Špijun“, „Pilot“, „The Bravo“, „Indijanci“, ciklus romana „Priče o Kožnoj čarapi“ („Lovac na jelene“, „Poslednji Mohikanac“, „Izvidnik“, „Pioniri“, „Prerija“).
1852. – Rođen je pisac Simo Matavulj, član Srpske kraljevske akademije, jedan od najistaknutijih predstavnika srpskog realizma. Pisao je bogatim i sočnim jezikom pripovetke iz života rodne Dalmacije kao i Beograda u kom je kasnije živeo. Imao je veliki dar posmatranja kao i sposobnost živopisnog slikanja i ljudi i njihovog okruženja. Prevodio je francuske pisce Gi de Mopasana, Emila Zolu, Žana Molijera. Dela: romani „Bakonja fra Brne“, „Uskok“, zbirke pripovedaka „Iz primorskog života“, „S mora i planine“, „Beogradske priče“.
1852. – Umro je britanski vojskovođa i državnik feldmaršal Velington Artur Velzli, koji se proslavio ratovima protiv francuskog cara Napoleona I. Kada se Napoleon 1815. vratio na vlast, nakon bega sa Elbe, Velington je postao vrhovni saveznički komandant i porazio ga 18. juna 1815. kod Vaterloa (u današnjoj Belgiji). Kao predsednik vlade od 1828. do 1830. opirao se izbornoj reformi.
1886. – Rođen je češki diplomata Jan Masarik, šef čehoslovačke diplomatije od 1940, potom od 1945. do 1948, sin prvog predsednika čehoslovačke Tomaša Masarika. U martu 1948. izvršio je samoubistvo – kako je zvanično saopšteno. Motivi tog čina predratnog ambasadora čehoslovačke u SAD i Velikoj Britaniji nisu rasvetljeni, ali se znalo da nije bio naklonjen komunističkom režimu koji je preuzeo vlast.
1911. – Ruski predsednik vlade Petar Stolipin smrtno je ranjen u atenatu u pozorištu u Kijevu i umro je četiri dana kasnije. Kao šef vlade od 1906. ekonomskim reformama je preporodio rusku privredu koja je tada bila u ogromnom usponu. Veoma oštrim metodama suzbijao je boljševike, zbog njihove antidržavne politike, zbog čega je i ubijen.
1914. – General Erih fon Falkenhajn zamenio je u Prvom svetskom ratu generala Helmuta fon Moltkea na mestu načelnika štaba nemačke Vrhovne komande.
1927. – U automobilskoj nesreći poginula je američka igračica Isidora Dankan, jedna od najznačajnijih balerina 20. veka, začetnik modernog baletskog pravca u kojem slobodno oblikovan igrački pokret izražava emocije. Napisala je više članaka i rasprava o baletu i autobiografiju „Moj život“.
1937. – Umro je češki državnik i filozof Tomaš Masarik, prvi predsednik čehoslovačke od 1918. do 1935. i profesor Praškog univerziteta. Od 1907. se kao poslanik u skupštini (rajhsrat) Austrije borio protiv režima Habzburške monarhije. Protivio se agresivnoj austrougarskoj politici na Balkanu i aneksiji Bosne i Hercegovine i znatno je uticao na srpski nacionalni pokret u Bosni pred Prvi svetski rat. Dela: „Socijalno pitanje – filozofske i sociološke osnove marksizma“, „Samoubistvo kao socijalna masovna pojava moderne civilizacije“, „Principi morala Dejvida Hjuma“, „Osnove konkretne logike“, „Ideali humaniteta“, „Najnovija filozofija religije“.
1939. – Helikopter „VS-300“ ruskog konstruktora Igora Sikorskog, koji je emigrirao u SAD, izveo je prvi uspešan helikopterski let u istoriji vazduhoplovstva.
1959. – Sovjetska „Luna 2“ postala je prvi vasionski brod koji se spustio na Mesec.
1960. – U Bagdadu je okončan sastanak predstavnika zemalja proizvođača nafte na kojem je donesena odluka o osnivanju OPEK (Organizacije zemalja izvoznica nafte).
1982. – Dan posle automobilske nesreće, umrla je princeza Grejs od Monaka, bivša američka filmska glumica Grejs Keli. Filmovi: „Tačno u podne“, „Provincijalka“ (Oskar), „Pozovi M radi ubistva“, „Visoko društvo“, „Prozor u dvorište“.
1982. – U eksploziji bombe koju su u sedište hrišćanske partije Falange podmetnuli islamski teroristi, poginuo je predsednik Libana Bešir Džemail i još 20 ljudi.
1995. – Ruski predsednik Boris Jeljcin odbio je da potpiše zakone Državne dume kojima bi se Rusija odrekla primene sankcija protiv Jugoslavije i uvela ih protiv Hrvatske.
1996. – Kambodžanski kralj Norodom Sihanuk objavio je formalni oprost jednom od vođa maoističke organizacije „Crvenih Kmera“ Jengu Sariju, optuženom zbog njegove uloge u periodu komunističke strahovlade. U vreme vladavine Pola Pota i njegovih Crvenih Kmera od aprila 1975. do decembra 1978. u Kambodži je ubijeno između milion i dva miliona ljudi (polja smrti).
1997. – U požaru u rafineriji nafte u Visakapatamu na jugu Indije poginulo je najmanje 56 ljudi, a istog dana u centralnom delu te zemlje poginuo je 81 putnik kada se pet vagona ekspresnog voza survalo s mosta u reku.
1997. – U sudaru američkog i nemačkog vojnog aviona iznad Atlantskog okeana blizu obale Namibije poginulo je svih 33 ljudi u dvema letilicama.
2000. – Visoki funkcioner kineskog parlamenta čeng Kedži pogubljen je pod optužbom da je primio mito od pet miliona dolara. On je najviši kineski zvaničnik osuđen na smrt zbog korupcije od 1949.
2001. – Umro je Ahmad Šah Masud, godinama vodeći gerilski komandant u Avganistanu protiv vladajućih talibana, podlegavši povredama koje mu je pet dana ranije naneo terorista – samoubica koji je aktivirao eksploziv u Masudovoj kancelariji.
2003. – Građani Švedske su se na referendumu ubedljivom većinom izjasnili protiv uvođenja evra kao zvanične valute u toj zemlji. Uvođenje evra su takođe odbili Britanci i Danci.
2003. – Vojska je pučem preuzela vlast u maloj zapadnoafričkoj zemlji Gvineja Bisao (negdašnja Portugalska Gvineja).
2004. – U eksploziji automobila bombe na prepunoj pijaci u zapadnom delu Bagdada, u neposrednoj blizini policijske stanice, poginulo je 47, a ranjeno preko stotinu osoba. Odgovornost za napad preuzela je pobunjenička grupa koju predvodi saradnik Al Kaide Abu Musab al Zarkavi.
2005. – Umro je američki filmski producent i režiser Robert Vajs, koji je osvojio četiri Oskara za mjuzikle „Priča sa zapadne strane“ i „Moje pesme, moji snovi“.
2005. – U jedanaest samoubilačkih bombaških napada u Bagdadu poginulo je više od 150 ljudi, a ranjeno oko 540.
