1227. – Umro je srpski kralj Stefan Prvovenčani, drugi sin velikog župana Stefana Nemanje, osnivača dinastije, tokom čije vladavine je Srbija zadobila i državnu i crkvenu samostalnost. Pre nego što se Nemanja zamonašio 1196. ustupio je presto njemu a ne najstarijem sinu Vukanu. Stefan bio zet vizantijski cara Aleksija III Anđela. Braća su se potom oštro sukobila, ali ih je izmirio najmlađi Nemanjin sin monah Sava, Vukan je tada postao namesnik u Zeti. Pred kraj života napisao je „Žitije svetog Simeona“ što je monaško ime Stefana Nemanje.
1706. – Švedska i Saksonija sklopile su u Altrantštatu mir kojim se Švedska odrekla poljske krune i priznala poljskog kralja Stanislava Lešćinjskog, štićenika švedskog kralja Karla XII.
1852. – Francuski inženjer Anri Žifar izveo je prvi let dirižablom na parni pogon, preletevši 27 kilometara od Pariza do Trapa.
1863. – Donet je zakon o osnivanju Velike škole u Beogradu, koja je nastavila i reformisala rad dotadasnjeg Liceja. Škola je imala Filosofski, Pravni i Tehnički fakultet. Nalazila se u Kapetan-Mišinom zdanju u kom se i danas nalazi rektorat. Škola je preimenovana u Univerzitet 1905. kada je zakonom propisano i otvaranje Medicinskog, Bogoslovskog i Poljoprivrednog fakulteta.
1868. – U Subotici je osnovana gradska muzička škola, prva takva na teritoriji današnje Srbije.
1884. – Rođen je turski državnik i vojskovođa Mustafa Ismet Ineni, predsednik Turske od 1938. do 1950. Učestvovao je u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu, a posebno se istakao u tursko-grčkom ratu 1921. kad je posle uspeha u bici kod Inenija dobio čin paše i uzeo prezime Ineni. Iste godine je kao komandant Zapadnog fronta predvodio turske trupe u pobedonosnoj bici nad grčkom vojskom na reci Sakarija. Od 1922. do 1924. bio je šef turske diplomatije, a potom do 1937. kao blizak saradnik Kemala Ataturka, predsednik vlade.
1899. – Rođen je srpski kompozitor i dirigent Jovan Bandur, profesor Muzičke akademije i dirigent Beogradske opere. Posle studija u Beču i Pragu komponovao je inspirišući se motivima narodne muzike. Dela: kantate „Poema 1941.“, „Raspeva se zemlja“, ciklus madrigala za mešoviti hor, „Jugoslovenska partizanska rapsodija“, koncert za violinu i orkestar, solo pesme.
1911. – Rođen je sovjetski državnik Konstantin černjenko, koji je na najmoćniji položaj u državi, mesto generalnog sekretara Komunističke partije, dospeo posle smrti Jurija Andropova u februaru 1984. Na tom polozaju ostao je samo 13 meseci, do smrti u martu 1985.
1915. – Francuska i Velika Britanija su u Prvom svetskom ratu odlučile da otvore Solunski front, na koji su upućene snage s fronta u Galipolju. Početkom 1916. te trupe su ojačane s pet britanskih i četiri francuske divizije, a do polovine maja 1916. sa ostrva Krf prebačena je srpska vojska, svrstana u tri armije, koja je 1918. imala odlučujuću ulogu u proboju Solunskog fronta i ubrzanju ratnog sloma Centralnih sila.
1941. – Užički partizanski odred ušao je u Drugom svetskom ratu u Užice, koje je potom više od dva meseca bilo sedište slobodne teritoije – Užičke republike, kao i Vrhovnog štaba NOP Jugoslavije – do 30. novembra 1941. kada su ga zauzele nemačke trupe.
1941. – Na konferenciji u Londonu vlade Sovjetskog Saveza, Australije, Kanade, Velike Britanije, Novog Zelanda, Južnoafričke unije i izbegličke vlade čehoslovačke, Grčke, Belgije, Luksemburga, Holandije, Norveške, Poljske, Francuske i Kraljevine Jugoslavije potpisale su Atlantsku povelju. O sadržaju Povelje u osam tačaka – političkom programu o borbi protiv Sila osovine u Drugom svetskom ratu – prethodno su se dogovorili predsednik SAD Frenklin Rozevelt i britanski premijer Vinston čerčil i taj dokument je kasnije poslužio kao osnova Povelje UN. Na osnovama Atlantske povelje i idejnog koncepta na kom je ona ustrojena utemeljen je kasnije NATO.
1960. – U Njuportu je porinut „Enterprajz“, prvi američki nosač aviona na atomski pogon.
1968. – Švajcarska je postala članica UN. Zbog tradicionalne neutralnosti ona je dugo bilo uzdržana prema svakom vidu međunarodnih organizacija.
1971. – Velika Britanija je proterala 90 sovjetskih građana zbog navodne špijunske delatnosti.
1980. – Pogranični sukobi Iraka i Irana prerasli su u sveopšti rat dveju zemalja kad su iračke trupe prešle granicu i opkolile grad Abadan, zapalivši najveću svetsku rafineriju nafte.
1988. – Na Olimpijskim igrama u Seulu kanadski sprinter afroameričkog porekla Ben Džonson postavio je svetski rekord u finalnoj trci na 100 metara od 9,79 sekundi, ali je rezultat poništen i šest dana kasnije mu je oduzeta zlatna medalja jer je trčao dopingovan.
1990. – Predsednik Zapadne Nemačke Rihard fon Vajceker potpisao je sporazum kojim će 3. oktobra 1990. dve nemačke države ponovo biti ujedinjene, a istog dana je Istočna Nemačka formalno napustila Varšavski pakt.
1993. – Kralj Norodom Sihanuk ponovo je preuzeo kambodžanski presto, sa kojeg je sišao 1955. istog dana on je potpisao ustav prema kojem je Kambodža postala ustavna monarhija.
1996. – SAD, Rusija, Kina, Velika Britanija i Francuska odbacile su prigovore Indije i potpisale dokument o zabrani nuklearnih proba.
1998. – Iran i Velika Britanija postigli su sporazum o podizanju diplomatskih odnosa na ambasadorski nivo pošto je Teheran odustao od „fatve“ – smrtne kazne autoru „Satanskih stihova“, britanskom piscu indijskog porekla Salmanu Ruždiju.
2000. – Predsednički kandidat Demokratske opozicije Srbije Vojislav Koštunica nadmoćno je na izborima pobedio ostalu trojicu kandidata za predsednika SRJ, uključujući tadašnjeg šefa države Slobodana Miloševića.
2002. – Britanska vlada objavila je dosije o iračkom programu naoružanja, tvrdeći da irački predsednik Sadam Husein može da lansira oružje za masovno uništenje za samo 45 minuta, što je poslužilo kao opravdanje za agresiju na Irak, ali se kasnije pokazalo da je tvrdnja bila lažna.
2002. – Trojica muslimanskih terorista ubili su 29 vernika u hinduističkom hramu u indijskom gradu Gandinagar.
2004. – Umrla je francuska književnica Fransoaz Sagan, koja je postala svetski poznata u 18. godini kada je objavila svoj prvi roman „Dobar dan tugo“ (1954.). Usledili su romani „Izvestan osmeh“ (1957.), „Volite li Bramsa“ (1959.) i drugi. Kao pisac pozorišnih komada i scenarija, ostavila je za sobom portrete amoralnih i učmalih sredovečnih ljudi.
