1493. – Španski moreplovac Kristifor Kolumbo isplovio je iz luke Kadis na drugo putovanje u Novi svet, koji je otkrio 1492.
1513. – Španski istraživač Vasko Nunjes de Balboa prešao je Panamski zemljouz i postao prvi Evropljanin koji je video Tihi okean.
1555. – Mirom u Augzburgu nemačke protestantske zemlje (luterani) izjednačene su pravno sa rimokatoličkim državama.
1744. – Rođen je pruski kralj Fridrih Vilhelm II, koji je tokom vladavine od 1786. do smrti 1797. sprovodio politiku teritorijalnog širenja zemlje, posebno se okoristivši prilikom druge i treće podele Poljske 1793. i 1795. Od 1792. do 1795. pridružio se Austriji u savezu protiv revolucionarne Francuske.
1823. – Srpskom piscu i jezičkom reformatoru Vuku Karadžiću dodeljen je počasni doktorat Univerziteta u Jeni.
1849. – Umro je austrijski kompozitor Johan Štraus Stariji, otac popularnih bečkih kompozitora Johana Mlađeg, Jozefa i Eduarda, najzaslužniji za veliku rasprostranjenost bečkog lakog valcera početkom 19. veka. Najpre je bio kapelnik više zabavnih orkestara, zatim dvorskog plesnog orkestra u Beču. Komponovao je veliki broj valcera, kadrila, marševa, polki.
1866. – Rođen je američki biolog i genetičar Tomas Hant Morgan, osnivač genetike, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1933. za otkriće funkcije hromozoma u prenošenju naslednih svojstava. Izradio je prve mape položaja gena u hromozomima i smatra se glavnim predstavnikom hromozomne teorije nasleđa.
1896. – Rođen je italijanski državnik Alesandro Pertini, predsednik Italije od 1978. do 1985, najpopularniji italijanski političar posle Drugog svetskog rata. član italijanske Socijalističke partije postao je 1918. niz godina proveo je u zatvorima u vreme Musolinija, u Drugom svetskom ratu učestvovao je u Pokretu otpora, a potom je bio poslanik i senator.
1897. – Rođen je američki pisac Vilijam Fokner, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1949. Prikazivao je društvenu istoriju američkog Juga, degeneraciju i propadanje starosedelačke gospodstvenosti i bezobzirnost skorojevića. Dela: romani „Sartoris“, „Buka i bes“, „Svetlost u avgustu“, „Komarci“, „Medved“, „Konjički gambit“, „Uljez u prašinu“, „Divlje palme“, „Vojnikova plata“, „Starac“, „Gospodska kuća“, „Rekvijem za iskušenicu“, „Lupeži“, „Utočište“, pripovetke „Svetilište“, „Nepobeđeni“.
1897. – Rođen je srpski pisac Aleksandar Vučo, rodonačelnik moderne poezije za decu u srpskoj literaturi. Između dva svetska rata pripadao je pokretu nadrealista. Dela: romani „Gluho doba“ (s Dušanom Matićem), „Koren vida“, „Raspust“, „Mrtve javke“, „Zasluge“, „Poziv na maštanje“, „Omame“, „I tako dalje omame“, „Omame – kraj“, poeme „Humor zaspalo“, „Nemenikuće – ćirilo i Metodije“, „Mastodonti“, zbirke pesama „Krov nad prozorom“, „Ako se još jednom setim“, „Pesme“, „Alge“, „Momak i po hoću da budem“.
1906. – Rođen je ruski kompozitor Dmitrij Šostakovič, član Srpske akademije nauka i umetnosti, čije kompozicije su čvrsto povezane sa ruskom muzičkom tradicijom. Napisao je monumentalnu „Petu simfoniju“, a u najtežim danima nemačke blokade Lenjingrada (danas Sankt Peterburg) u Drugom svetskom ratu „Sedmu (Lenjingradsku) simfoniju“. Ostala dela: opere „Nos“, „Ledi Makbet Mscenskog okruga (Katarina Izmajlovna)“, oratorijum „Šume pevaju“, simfonije, koncerti, kamerna muzika.
1932. – Španskoj pokrajini Kataloniji data je autonomija, koja će biti ukinuta odmah nakon pada republike.
1940. – U okupiranoj Norveškoj Nemci su u Drugom svetskom ratu ustoličili vladu vođe norveških nacista Vidkuna Kvislinga, čije je ime postalo sinonim izdajstva. Kvisling je 1945. osuđen na smrt i streljan.
1942. – U Bosanskom Petrovcu u Drugom svetskom ratu je održan prvi kongres lekara partizana i sanitetskih radnika Jugoslavije, sa kojeg je upućen poziv lekarima i studentima medicine da se priključe borbi protiv okupatora.
1943. – Crvena armija je u Drugom svetskom ratu oslobodila Smolensk, jedno od poslednjih značajnih uporišta nemačkih nacističkih snaga na teritoriji Sovjetskog Saveza.
1956. – U upotrebu je pušten prvi transatlantski telefonski kabl, postavljen između Obena u Škotskoj i Njufaundlenda u Kanadi.
1959. – Na predsednika vlade Šri Lanke Solomona Bandaranaikea u Kolombu je izvršio atentat jedan budistički kaluđer. Bandaranaike je dan kasnije podlegao povredama.
1963. – Vojska je u Dominikanskoj Republici oborila liberalnu vladu Huana Boša, formiranu sedam meseci ranije.
1970. – Umro je nemački pisac Erih Marija Remark (pravo ime bilo mu je Erih Paul Kramner). Romanom „Na zapadu ništa novo“, pisanom u naturalističkom maniru, predočio je besmisao ljudske klanice Prvog svetskog rata. I ostala njegova dela – zahvaljujući spretnosti u komponovanju radnje, jednostavnom stilu, ograničenom broju likova i temama poput rata i okupacije – naišla su na izuzetan prijem kod čitalaca širom sveta. Knjige tog antimilitariste, koji je opisivao okrutnost nacizma i rasističko ludilo, spaljivane su u Trećem rajhu na lomačama. Emigrirao je 1932. u Švajcarsku, zatim u Sjedinjene države i 1947. postao je državljanin SAD. Ostala dela: „Povratak“, „Tri ratna druga“, „Nebo ne zna za miljenike“, „Iskra života“, „Crni obelisk“, „Trijumfalna kapija“, „Ljubi bližnjeg svoga“, „Vreme života i vreme smrti“.
1972. – Predsednik vlade Kakuei Tanaka doputovao je u Peking kao prvi šef vlade Japana koji je stupio na tlo Kine posle Drugog svetskog rata.
1973. – Američki vasionski brod „Skajlab 2“ spustio se u Pacifik s tri člana posade, koji su proveli 59 dana u orbiti oko Zemlje.
1978. – Američki putnički avion „Boing 727“ sudario se iznad San Dijega sa drugim avionom (manjeg tipa) i u nesreći je poginuo 137 putnika i članova posade kao i 14 ljudi na zemlji.
1991. – Savet bezbednosti UN jednoglasno je naložio embargo na oružje svim stranama u ratu u Jugoslaviji. Ubrzo je uz blagoslov SAD i ostalih zapadnih država rezolucija pretvorena u farsu, pošto su brojne zemlje kršile embargo, čak i one koje su ga kontrolisale, omogućavajući slanje velikih količina oružja separatističkoj Hrvatskoj, vladi BiH, kao i albanskim teroristima na Kosovu i Metohiji.
1992. – Moskva i Vašington odbacili su jedan od poslednjih ostataka Hladnog rata, dozvolivši slobodu putovanja ruskim i američkim novinarima i poslovnim ljudima koji rade u Rusiji, odnosno u SAD.
1994. – Švajcarci su na referendumu odobrili plan vlade o donošenju zakona protiv rasizma.
1997. – Britanski supersonični automobil postavio je u Nevadi novi svetski brzinski rekord na tlu od 1.142 kilometra na čas.
2000. – Pometeni izbornim porazom predsednika SRJ Slobodana Miloševića, visoki funkcioneri odlazećeg režima zatražili su od Demokratske opozicije Srbije, čiji je kandidat Vojislav Koštunica nadmoćno dobio izbore dan ranije, da se održi drugi krug predsedničkih izbora.
2001. – Haškom tribunalu predao se bivši komandant armije bosanskih muslimana u Bosni i Hercegovini Sefer Halilović, optužen za masakr više od 60 bosanskih Hrvata civila u septembru 1993.
