Jelena se probudila veoma rano.Bio je to plod budilnika u njenoj
glavi,jer-danas radi u popodnevnoj smeni.Osim toga,Marko i Sasa nisu kod
kuce.
Marko je odvezao Sasu u Vukovar
da dete skolski raspust provede kod bake i deke ,u zavicaju.Kuca u selu je
obnovljena,pa su se Markovi roditelji vratili iz izbeglistva.
Jelena razmislja o povratku…Dosta joj je i ove tudjine i svakakvih
poslova,ni pribliznih struci.Ovde je vec i ovaj strani jezik boli i bude
ljuta na sebe kad se uhvati da razmislja na nemackom.Subotom je u gradu puno
ljudi iz bivse Juge.Jelena zna prosetati gradom samo da bi slusala razgovore
tih osoba koje ovde dolaze u kupovinu.Jelenu ne zanimaju sadrzaji njihovih
prica.Ona zeli samo cuti razumljivi joj jezik.
Marko je pre rata bio tehnolog.Sad lepi plakate po ovom gradu.Kad ga pitaju
sta je po zanimanju,on odgovara:Plakatolog.Marko jos teze podnosi ovaj
mentalitet,navike ovdasnjih ljudi.Jezik,jednostavno nije hteo ni uciti,ni
nauciti.Pribegava izolaciji i masta o povratku kuci.Navikli na odredjen
standard,nisu uspeli nista ustedeti.No,uspeli su ostvariti pravo na povratak
stana.A,valjda ce se naci i neki poslic.Samo da ga domace sunce greje i budi
cvrkut ptica iz obliznjeg parka.Marko zna reci da ovde i ptice tuzno
pevaju.Njega sve tu podseca na vecnu,sumornu jesen.I,eto,odvozeci Sasu,Marko
ce „napuniti baterije“ u rodnom selu.
Radni dan je Jeleni prolazio sporo.Neku nelagodu je osetila u
vazduhu.Nezadovoljstvo joj je prekrilo lice.Zabrinuo ju je pogled u
ogledalu.
Nije isla u krevet.Cekala je da se Marko vrati s puta.Uzivace u njegovim
pricama.Marko podgrejava zajednicke nade i planove.Nakon svakog Markovog
povratka „idemo kuci“ je sve blize.Bitno je da Sasa ne izgubi zavicaj.
Okretanje kljuca,trgne Jelenu iz sanjarenja.Marko,vedar i razdragan.Uz nocnu
kaficu,veze price o otadzbini.Ljudi se vracaju u njihov kraj.Zavicaj je
jedno veliko gradiliste.Mesalice neumorno mesaju beton.Bolnica je
popravljena.Bice posla za Jelenu.Video je njihov stan.Nema namestaja.Zidove
ce morati okreciti.Stavio je na ulazna vrata plocicu s njihovim
prezimenom.Parket u dnevnoj sobi ce morati izmeniti.Bio je u luci.Ima
izgleda da tamo dobije posao..U okolna sela se zivot vec vratio.U Markovom
rodnom selu su vec gotovo sve kuce nastanjene.Baste su pune boja.Nije to
povrce!To su boje koje hrane dusu.Deca uz potok,svinje cuvaju.Sve je kao i
nekada.Ma,ne,sve je jos puno lepse.
Pred jutro su malo zadremali.Jelena se prva ustala.Sacekace da bude 10
sati,pa ce nazvati Sasu.Mora doznati njegove prve utiske.Verovatno nece
uspeti nista reci,jer ce Sasa pricati,i pricati…
Marko spava.Umoran je.Ali,usne su mu razvucene u lagan osmeh.Marko je
sigurno u zavicaju.U snu,uziva…
Jelena izabere dragi joj telefonski broj.Javi se Markova majka.Uobicajen
razgovor,uz dodatak da je Sasa porastao i da su mu se poradovali.Stize i
Sasa.Jelena ne uspeva nista reci,jer Sasa povice u slusalicu:“Dodjite po
mene!Hocu kuci!“
Boze,njemu je ovde kuca.On ovo smatra domom.Blazenstvo ne napusta Markovo
lice.Neka spava.Bice vremena da mu kaze.Svi Jelenini snovi se pretvorise u
surovu stvarnost.Svi planovi se srusise.Sasa nece u Vukovar.Sasa je izgubio
svoj zavicaj …
