Uz podršku Uprave za saradnju sa dijasporom pri Ministarstvu spoljnih poslova Srbije i Jugoslovensko-nemačkog udruženja Hilden, učiteljica Sanja Damnjanović je u Hildenu i ove godine organizovala Školu srpskog jezika i ćiriličnog pisma.
U septembru su uz poštovanje svih mera zaštite od korone nekoliko časova održali u učionici, a onda su zaključili da je decu iz sedam gradova rizično okupljati na jednom mestu, pa su od oktobra prešli isključivo na onlajn nastavu. Učiteljica Damnjanović je metodiku održavanja onlajn nastave usavršavala na seminaru u organizaciji Akademije srpske asocijacije (ASA), ali je brinula da li održavanje onlajn nastave biti uspešno kao u učionici i kako će tu metodu deca da prihvate.
– Na časovima u učionici atmosfera je uvek bila pozitivna i vesela, često smo plesali i pevali. Dominirala je aktivna nastava, grupni oblik rada i rad u paru, međutim pokazalo se da moja zabrinutost nije bila opravdana. Deca su onlajn nastavu prihvatila mnogo bolje nego što sam očekivala. Njihova pažnja nije popustila. Očevidno smo u učionici postavili dobar temelj, ostvarili međusobne veze i razvili osećanja koja su i na onlajn nastavi ostala neraskidiva – priča učiteljica Damnjanović.
Četrnaestogodišnja Lara Sterman iz Minstera kaže da joj odgovara onlajn nastava.
– Jednostavnije je da uključim računar i radim iz svoje sobe. Volim što nam nastavnica preko interneta pušta zanimljive sadržaje koje gledamo. Možemo više stvari da vidimo preko interneta. Zbog onlajn nastave smo upoznali decu iz Italije, a i ja ne moram da putujem za Hilden već iz svog grada mogu da pratim nastavu – kaže Lara.
Nastavnica ističe da je ipak održavanje onlajn nastave mnogo teže nego u učionici.
– Današnja deca su navikla na multimedije, a mi moramo da pariramo sadržajima koje oni prate, moramo da konkurišemo internetu i multimedijalnim sadržajima koje deca poznaju i da ih još pri tome nečemu i naučimo. Pored temeljnog pripremanja za svaki čas, potrebno je i stalno usavršavanje što mi u Hildenu i činimo. Na sreću, ASA koja je akreditovana od strane Ministarstva prosvete Srbije, prepoznala je ozbiljan rad naše škole, pa smo mi prvi i za sada jedini u Severnoj Rajni Vestfaliji gde polaznici mogu da uče za nivoe znanja srpskog jezika A1, A2, B1, B2, C1 i C2 i da posle polaganja pismenog i usmenog ispita dobiju priznate sertifikate – kaže učiteljica Damnjanović.
Ona naglašava da u ovo vreme kada deca ne mogu da posećuju rodbinu u zavičaju, škola srpskog jezika ima još veći značaj.
– Mi smo deci spona sa zemljom porekla. Ne dopuštamo im da se udalje od svog jezika, kulture i tradicije. Govoreći i pišući srpski, učeći o značajnim srpskim događajima i ličnostima, kao da smo u zagrljaju s našim najmilijima u otadžbini – emotivna je na kraju učiteljica Damnjanović.
Škola za sve otvorena
Škola srpskog jezika i ćiriličnog pisma za sve je otvorena, a oni koji hoće da uče mogu da se jave učiteljici Sanji Damnjanović na tel.+49176 5693 8802. Nastava se po grupama održava ponedeljkom, sredom i subotom. Mlađa grupa nastavu ima od 17.30 do 18.30, a starija od 18.30 do 19.30.
Onlajn prijatelji iz Italije
– Na seminaru smo razmenjivali iskustva s kolegama iz celog sveta. Dogovarali smo i saradnju. Ove godine smo za prijateljsku školu izabrali Srpsku dopunsku školu Busolengo kod Verone u Italiji. Održali smo zajednički čas na kom su se deca upoznala. Vladalo je veliko uzbuđenje jer je svima bilo interesantno da čuju i vide gde se još uči srpski jezik. Isplanirali smo i zajedničke projekte , o kojima ćemo obavestiti i čitaoce „Vesti“ – obećala je učiteljica Sanja.
Чланак Neraskidive veze i na netu се појављује прво на Vesti online.
