1684. – Umro je francuski pisac Pjer Kornej, tvorac klasične francuske tragedije. Pisao je i komedije, religiozne poeme, prigodne pesme i pozorišne književno-teorijske spise. Dela: tragedije „Sid“, „Horacije“, „Sina“, „Poliekt“, „Rodogin“, „Nikomed“, komedija „Lažljivac“.
1754. – Rođen je ruski car Pavle I Petrovič Romanov, naslednik Katarine Velike. Po dolasku na vlast 1796, u borbi protiv širenja ideja Francuske revolucije, uveo je Rusiju u „Drugu koaliciju“ s Engleskom i Austrijom protiv Francuske. Poslao je rusku vojsku pod komandom generalisimusa Aleksandra Suvorova u Italiju i Švajcarsku i ona je 1798. i 1799. izvojevala više pobeda nad francuskim trupama. Razočaran pasivnošću Engleske, izmirio se 1800. s „prvim konzulom“ Francuske Napoleonom Bonapartom i prekinuo diplomatske odnose s Londonom. čestim smenama činovništva i sputavanjem dvorske klike, okrenuo je protiv sebe oficire koji su 1801. organizovali zaveru i ubili ga.
1795. – Belgija, do tada pod vlašću Habzburga, pripojena je Francuskoj.
1800. – Španija je tajnim sporazumom Francuskoj vratila Luizijanu. Francuska kolonija Luizijana koju su SAD kupile 1803. ne poklapa se teritorijalno sa sadašnjom državom, kolonija je bila bitno veća i obuhvatala je nekoliko sadašnjih američkih saveznih država.
1865. – Rođen je francuski kompozitor i muzički kritičar Pol Dika, profesor Pariskog konzervatorijuma, čije su kompozicije inspirisane klasičnom tradicijom i obogaćene uticajem kasnoromantičara i impresionista. Dela: orkestarski skerco „čarobnjakov učenik“, opera „Arijadna i Plavobradi“, koreografska poema „Peri“.
1870. – U bici kod Sedana u francusko-pruskom ratu zarobljen je francuski car Napoleon III, a Francuska je tri dana kasnije ponovo postala republika. Napoleon III je ostatak života proveo u izbeglištvu u Engleskoj.
1878. – U Nišu je počela da radi gimnazija, u koju je u prvoj školskoj godini upisano 49 učenika.
1892. – Rođena je srpska književnica i klasični filolog Anica Savić-Rebac, profesor Univerziteta. Dela: „Problemi antičke estetike“, „Antička demokratija i socijalni problemi“, „Problemi predplatonske erotologije“, komentar i prevod speva Tita Lukrecija Kara „O prirodi stvari“.
1904. – Rođen je američki pijanista ruskog porekla Vladimir Horovic, jedan od najvećih majstora klavira u istoriji muzike. Sovjetski Savez je napustio 1925, a kad se prvi put vratio 1986. održao je trijumfalne koncerte u Moskvi i Lenjingradu (Sankt-Peterburg).
1914. – Turska je kao saveznica Centralnih sila u Prvom svetskom ratu zatvorila Dardanele za brodove zemalja Antante.
1918. – Predvođeni engleskim pukovnikom Tomasom Lorensom, poznatim kao Lorens od Arabije, Arapi su uz pomoć Britanaca, u Prvom svetskom ratu preoteli Damask od Turaka.
1924. – Radio Beograd je počeo da emituje program. U eksperimentalnim emisijama inženjeri Mihajlo Simić i Dobrivoje Petrović su sa predajnika u Rakovici emitovali i koncerte uz učešće pevača Beogradske opere. U znak sećanja na prvo emitovanje, 1. oktobar ustanovljen je kao dan RTV Srbije.
1924. – Rođen je američki državnik Džejms Erl „Džimi“ Karter, predsednik SAD od 1977. do 1981.
1928. – U Sovjetskom Savezu je proglašena prva petoletka (početak realizacije petogodišnjeg plana) sa ciljem povećanja industrijske i poljoprivredne proizvodnje.
1936. – General Francisko Franko proglašen je u Burgosu za šefa države i vrhovnog komandanta španske vojske (monarhističke) sa činom generalisimusa.
1938. – Nemačka armija je ušla u čehoslovačku i okupirala Sudete posle Minhenskog sporazuma Nemačke s Velikom Britanijom i Francuskom.
1943. – Saveznici su posle jednomesečne bitke u Drugom svetskom ratu zauzeli Napulj.
1946. – Međunarodni vojni sud u Nirnbergu je posle desetomesečnog procesa osudio na smrt vešanjem 12 nemačkih nacističkih glavešina zbog ratnih zločina u Drugom svetskom ratu, trojicu na doživotnu robiju, a četvoricu na zatvorske kazne od 10 do 20 godina.
1949. – U Pekingu je proglašena Narodna Republika Kina pod vođstvom Mao Cedunga, što je bila posledica konačne pobede u građanskom ratu komunističkog pokreta, nad nacionalistima čang Kaj Šeka, koji je tada izbegao na Tajvan.
1957. – Umro je srpski biolog i fiziolog Ivan đaja, profesor Univerziteta, član Srpske kraljevske akademije. Bio je počasni doktor Sorbone i dopisni član Francuske akademije (nasledio je na tom mestu Fleminga). Istraživanjima fiziologije duboko ohlađenog organizma stekao je svetski renome. Jedan je od osnivača hipotermije („đajin metod postizanja hipotermije“). Osnovao je 1910. prvu katedru za fiziologiju kod nas. Objavio je sam ili sa saradnicima više od 200 naučnih radova. Dela: „Osnovi fiziologije“ (prvi srpski udžbenik fiziologije), „Od života do civilizacije“, „Pogled u život“, „Eksperimentalno traženje energetičke osnove u živih bića“, „Osnovna biološka energija i energetika kvasa“, „Biološki listići“, „Putopisi“.
1958. – Televizija Beograd počela je da emituje redovni program.
1960. – Proglašena je nezavisnost najmnogoljudnije afričke zemlje Nigerije, koja je do tada bila britanska kolonija.
1965. – Indonežanska armija pod vođstvom generala Suharta, štićenika SAD, koji je ubrzo prigrabio svu vlast, skršila je pokušaj državnog udara, posle čega je usledio nemilosrdan obračun s Komunističkom partijom Indonezije, optuženom za pokušaj udara.
1979. – Zona Panamskog kanala je posle 70 godina pod kontrolom SAD formalno predata na upravu Panami.
1982. – Vođa desničarske Hrišćansko-demokratske unije Helmut Kol postao je šesti kancelar Zapadne Nemačke, nasledivši socijaldemokratu Helmuta Šmita.
1988. – Mihail Gorbačov je postao predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta Sovjetskog Saveza umesto Andreja Gromika, penzionisanog dan ranije.
1988. – Umro je srpski glumac Pavle Vuisić, „vulkan glume, života i snage“, kako ga je opisao Orson Vels. Već u prvom filmu „čudotvorni mač“ Vojislava Nanovića 1950. nametnuo se neobično snažnom glumačkom ličnošću, koja je potom obeležila više od 100 filmova i mnoštvo TV serija i drama, poput kultne serije „Šešir gospodina Vujića“. Filmovi: „Ko to tamo peva“, „Sjećaš li se Doli Bel?“, „Maratonci trče počasni krug“, „Hajka“, „Kampo Mamula“, „Dim“, „Mačak pod šlemom“, „Parče plavog neba“, „Žeđ“, „Horoskop“, „Inspektor“, „Sam“, „Pogon B“, „Kad čuješ zvona“, „Događaj“, „Konjuh planinom“.
1989. – Danska je dozvolila brakove homoseksualaca. Time je ona postala prva zemlja u kojoj je takva mogućnost legalizovana.
1990. – Srpsko nacionalno veće proglasilo je u Srbu, u Lici, autonomiju Srba u Hrvatskoj na osnovu rezultata referenduma – saopšteno je da se od 567.317 građana za autonomiju izjasnilo 567.127.
1995. – Velika Britanija je napustila tradicionalne mere za dužinu i težinu uspostavljene 1812. Kilometar, metar, santimetar, litar, kilogram i gram zamenili su milju, jard, fit, inč, galon, pintu, libru, funtu i uncu.
1997. – Izrael je oslobodio vođu palestinskih islamskih terorista i osnivača terorističke organizacije „Hamas“ šeika Ahmeda Jasina i na osnovu sporazuma s Jordanom deportovao ga je u jordansku prestonicu Aman.
1999. – U Indoneziji je sazvana prva demokratski izabrana skupština od 1955.
2005. – U terorističkim napadima trojice bombaša samoubica na indonežanskom ostrvu Baliju poginulo je 20 osoba, a ranjeno više od sto.
2006. – Izrael je povukao poslednje vojnike iz Libana, ispunivši time ključni zahtev u dogovoru o prekidu vatre kojim je okončan jednomesečni rat u Libanu uperen protiv gerilaca Hezbolaha. U južnom Libanu je raspoređeno više od 5.000 pripadnika mirovnih snaga Ujedinjenih nacija (UNIFIL) i 10.000 libanskih vojnika.
2007. – Umro je Al Erter, četvorostruki olimpijski šampion u bacanju diska. Erter koji je zlatne olimpijske medalje osvojio u Melburnu 1956, Rimu 1960, Tokiju 1964. i u Meksiko Sitiju 1968. godine, bio je jedini koji je, uz Karla Luisa, uspeo da pobedi na četiri uzastopne Olimpijade, a bio je i jedini olimpijac koji je prilikom svakog osvajanja zlata obarao olimpijske rekorde. Po završetku atletske karijere posvetio se apstraktnom slikarstvu.
