Australijska industrija krstarenja nedavno je pokrenula kampanju, kao pritisak na vladu, da ukine zabranu krstarenja, koja ističe 17. decembra.
Australija je još 2016. ocenjena kao najperspektivnije tržište krstarenja na svetu, s prosečnim godišnjim rastom od preko 20 odsto svake godine, od 2006. Ujedno, ova industrija je imala najviše tržišno učešće sa preko četiri odsto stanovništva koje je krstarilo.
Samo u 2014, preko milion ljudi je bilo na kruzerima, a samo su Amerikanci, Nemci i Britanaci više krstarili od Ozija.
Kao i sve ostale ugostiteljske grane, tako je i industrija krstarenja izuzetno pogođena merama koje su države uvele zbog Covida-19.
Zato ne čudi što je Međunarodno udruženje brodova za krstarenje (CLIA) potvrdilo da će uvesti mere koje ispunjavaju ili premašuju medicinske smernice vlade Australije, samo kako bi se skinule zabranu krstarenja.
Planirano je da se nametnu obavezna ispitivanja Covid-19 za goste i posadu pre ukrcavanja, ograniči broj putnika i vrši svakodnevno nadgledanje zdravlja i provera temperature za sve osobe na brodu.
Prema ovim planovima, brodovi neće napuštati australijske vode, dok se ne ukinu međunarodna ograničenja putovanja.
Džoel Katc, izvršni direktor CLIA za Australiju, mišljenja je da australijska vlada može da zameni trenutnu zabranu krstarenja, koja ističe 17. decembra, procesom koji bi omogućio da linije za krstarenje pažljivo nastave rad u 2021.
Prema njegovom mišljenju, „relativni uspeh Australije u zaustavljanju prenosa Covid-19 u zajednici“, zajedno sa „robusnom strategijom australijske industrije krstarenja“ stvara priliku za usko upravljano i fazno oživljavanje krstarenja u zemlji gde je tržišna vrednost procenjena na pet milijardi dolara godišnje.
„Ovo bi u početku podrazumevalo ograničena lokalna krstarenja samo za lokalno stanovništvo, sa ograničenim brojem putnika, 100-postotnim testiranjem gostiju i posade i uspostavljenim opsežnim protokolima za proveru i sanitetsko-zdravstvenim merama“.
Prema predloženim protokolima, brodovi bi u početku radili unutar australijske državne ili nacionalne granice dok su na snazi ograničenja putovanja i bili bi u karantinu, po povratku na obale.
CLIA je rekla da je njen sigurnosni plan za Covid-19 „opsežan i da ispunjava ili premašuje smernice Australijske mreže zaraznih bolesti (CDNA) „.
Prema rečima Katca, industrija krstarenja nastavlja da radi sa Saveznom vladom na razvoju „okvira za nastavak krstarenja“.
Predložene smernice dolaze nakon detaljnog ispitivanja dolaska kruzera Rubi Princes, i propusta koji su doveli do toga da je brod bio u centru jedne od najvećih australijskih epidemija korona virusa.
Hiljadama putnika bilo je dozvoljeno da se iskrcaju, kada je brod pristao u Sidneju, na kraju dva odvojena putovanja u martu 2020.
U oba navrata brod, u vlasništvu kompanije Princess Cruises, bio je usidren u Sidneju, a neki putnici su u to vreme pokazivali simptome Covid-19.
U narednim nedeljama, 663 putnika imalo je pozitivan test na Covid-19 u Australiji i širom sveta, a umrlo je 28 ljudi.
Istraga je sprovedena u avgustu i utvrđeno je da je izbijanje zaraze na krstarenju Rubi Princes proizašlo iz „ozbiljnih, neoprostivih i neobjašnjivih“ grešaka NSW Health.
Izveštaj specijalne istražne komisije dao je nekoliko preporuka, rekavši da su zdravstvene vlasti prepoznale propuste i da bi „učinile stvari drugačije ako bi ponovo imale vremena“.
Zašto Oziji vole kruzere?
Prema jednoj od teorija, Australijanci imaju izraženu sklonost sveobuhvatnom odmoru gde je ključna stvar „pogodnost“. Krstarenja su predstavljena kao jednostavan paket smeštaja, obroka, zabave i korisnih dodataka, kao što su dečiji klubovi. I kako se funkcije na brodu „množe“, brodovi za krstarenje sve više se smatraju odredištima sami za sebe.
Stručnjaci u ovoj industriji kažu da su Oziji, pametni putnici, koji su shvatili koliko krstarenje može da bude pristupačno i isplativo za uloženi novac.
Чланак Kruzeri samo u domaćim vodama се појављује прво на Vesti online.
