1187 – Arapski vojskovođa i egipatski sultan Saladin preoteo je Jerusalim od hrišćana, što je 1189. izazvalo Treći krstaški rat.
1452 – Rođen je engleski kralj Ričard Treći, koji je vladao od 1483. do 1485, kad je poginuo u bici kod Bosvorta u borbi s trupama Henrija Sedmog, osnivača dinastije Tjudor. Ričardovom pogibijom okončan je „Rat dveju ruža“ – nazvan tako jer je dinastija Lankaster, s kojom je Henri Sedmi bio u srodstvu, imala u grbu crvenu, a dinastija Jork belu ružu.
1608 – Holandski optičar Hans Liperšej prikazao je u Hagu prvi upotrebljiv teleskop.
1810 – Oko 30 hiljada Turaka krenulo je u Prvom srpskom ustanku iz Bosne da uguši ustanak, koristeći proređenost srpske vojske na Drini, čija se glavnina borila na drugom kraju Srbije kod Varvarina, Deligrada i Sokobanje. Turci su 12 dana topovima tukli Loznicu, ali je nisu osvojili. Nakon što je s dodatnim snagama stigao vođa ustanka Karađorđe Turci su potučeni i proterani iz Srbije.
1836 – Engleski prirodnjak čarls Darvin doplovio je na brodu „Bigl“ u Englesku, posle petogodišnjih istraživanja živog sveta u Južnoj Americi i na ostrvima u južnom Pacifiku, koja su odlučujuće doprinela razvoju njegove teorije o evoluciji, odnosno o poreklu vrsta.
1847 – Rođen je nemački državnik i feldmaršal Paul fon Hindenburg, u Prvom svetskom ratu načelnik štaba nemačke Vrhovne komande, a od 1925. do smrti 1934. predsednik Nemačke. Istog dana kad je umro, vođa nacista kancelar Adolf Hitler preuzeo je apsolutnu vlast, što je bio definitivni kraj Vajmarske republike, uspostavljene posle nemačkog poraza u Prvom svetskom ratu.
1852 – Rođen je škotski hemičar Vilijam Remzi, dobitnik Nobelove nagrade za hemiju 1904. koji je otkrio gasove helijum, argon, kripton, radon, neon i ksenon. Dokazao je da se helijum stvara prilikom radioaktivnog raspadanja radijuma.
1869. – Rođen je indijski nacionalni vođa Mohandas Karamčand Gandi, nazvan Mahatma (velika duša), predvodnik borbe za oslobođenje Indije od britanske kolonijalne vlasti, otac moderne Indije. Završio je prava u Engleskoj 1891. od 1893. do 1914. predvodio je u Južnoj Africi tamošnje Induse, a od 1919. pokret za nezavisnost Indije. Gandijeva taktika, koju je usvojio Indijski Nacionalni Kongres, partija koja je predvodila borbu za nezavisnost, većinom je podrazumevala pasivan otpor. Sam Gandi živeo je izrazito asketski, i njegovi štrajkovi glađu pokazali su se kao metod pred kojim je britanska uprava bila nemoćna. Stekao je ogroman ugled ne samo u Indiji. Pola godine posle sticanja nezavisnosti Indije, u Nju Delhiju ga je u januaru 1948. ubio jedan hindu fanatik iz sekte „Hindu Mahasabha“.
1885 – Rođen je Dragiša Vasić, srpski književnik i političar, član Srpske kraljevske akademije. Bavio se advokaturom, da bi se docnije potpuno posvetio književnosti. Tokom Drugog svetskog rata nalazio se u najužem vrhu Ravnogorskog pokreta Draže Mihailovića. Nestao je u vreme konačnog rasapa ostataka poraženih Mihailovićevih jedinica maja/juna 1945. negde u okolini Banja Luke. Dela: „Karakter i mentalitet jednog pokolenja“, „Dva meseca u jugoslovenskom Sibiru“, „Utuljena kandila“, „Crvene magle“, „Devetsto treća“, „Utisci iz Rusije“.
1904 – Rođen je engleski pisac Grejem Grin, suptilan analitičar psiholoških dilema savremenog čoveka. Dela: romani „Brajtonska stena“, „Moć i slava“, „Suština stvari“, „Kraj ljubavi“, „Gubave duše“, „Komedijaši“, „Monsinjor Kihot“, „Doktor Fišer iz Ženeve“, „Ministarstvo straha“, „Treći čovek“, memoari „Neka vrsta života“, „Načini bekstva“, drame, eseji, putopisi.
1924 – Društvo naroda usvojilo je Ženevski protokol za mirno rešavanje međunarodnih sporova.
1944 – Nemci su ugušili ustanak u Varšavi koji je u Drugom svetskom ratu podigla Otadžbinska armija lojalna emigrantskoj vladi u Londonu, a pridružili su mu se i varšavski odredi prosovjetske Narodne armije. Kad je ustanak započeo 1. avgusta 1944. Crvena armija i Prva poljska armija, formirana u Sovjetskom Savezu, ulazile su u varšavsko predgrađe Pragu, ali nisu prešle reku Vislu. Više od 200.000 civila i 25.000 ustanika poginulo je tokom borbi, a odmazda nad preživelima bila je posebno brutalna.
1949 – Umro je srpski kompozitor i etnomuzikolog Kosta Manojlović, profesor i prvi rektor Muzičke akademije u Beogradu. U beogradskoj Bogosloviji predavač mu je bio Mokranjac, školovanje je nastavio u Moskvi i Minhenu, a okončao u Oksfordu. Zabeležio je mnoštvo narodnih pesama. Napisao je „Spomenicu Stevanu Mokranjcu“ i etnomuzikološke studije „Muzičke karakteristike našeg juga“, „Muzičko delo našeg sela“, „Narodne melodije u istočnoj Srbiji“. Dela: ciklusi horova „Žalne pesme“, „Pesme zemlje Raške“, „Pesme zemlje Skenderbegove“, solo pesme, obrade narodnih pesama.
1990 – Prekinut je saobraćaj putničkih vozova iz Beograda i Zagreba ka Splitu, Šibeniku i Zadru i između Bihaća i Splita, pošto su prugu blokirali Srbi u Kninskoj krajini kako bi sprečili ulazak policije Hrvatske u Knin i sukobe koji su iz toga dalje mogli da se izrode.
1996 – Bivši bugarski predsednik vlade Andrej Lukanov usmrćen je vatrenim oružjem ispred svoje kuće u Sofiji.
1998 – Žan Pol Akajesu, bivši major armije Ruande optužen za genocid i zločine protiv čovečnosti, osuđen je u Hagu na tri doživotne robije.
2000 – Vozači kamiona i taksija širom Srbije počeli su blokadu puteva i mostova, zahtevajući da predsednik SRJ Slobodan Milošević prizna izborni poraz i odstupi sa vlasti.
2006 – Uspešno se spustila na zemlju prva kosmička turistkinja Amerikanka iranskog porekla Anuša Ansari. Uprkos manjih problema prvih dana leta, ona je uspešno i u potpunosti izvela sve naučne eksperimente tokom boravka na Međunarodnoj kosmičkoj stanici. Rođena u Teheranu 1967. emigrirala je u SAD 1984. Turizam u svemiru koštao ju je 20 miliona dolara.
2007 – U požaru na moskovskom Fakultetu za državni i korporativni menadžment, poginulo je 9 a povređeno je 51 lice, od čega 18 teško. Među poginulima i povređenima većina su bili studenti i profesori tog fakulteta. U požaru je potpuno izgoreo četvrti, poslednji, sprat i deo trećeg, zgrada je imala drveni krov, čime se objašnjava brzo širenje plamena.
