1669. – Umro je holandski slikar Rembrant Harmens van Rajn, jedan od najvećih u istoriji slikarstva, čije su slike prepoznatljive po dramatičnoj igri svetlosti i senki, dubini kolorita kao i psiholoskoj pronicljivosti. Omiljeni su mu bili biblijski motivi, portreti i autoportreti. Uradio je oko 650 uljanih slika, oko 300 gravira i oko 2.000 crteža, uključujući remek dela kao što su „Noćna straža“, „Izgubljeni sin“, „čas anatomije doktora Tulpa“, „Hristos kao baštovan“, „Dobri Samarićanin“, „Hodočasnici u Emausu“, „Suknari“, „Vitsavej“, „Jakov blagosilja unuke“, „Venera i Kupidon“, „Verenici“, „Flora“, „Danaja“, „Starica“, „Jevrejska nevesta“, „Porodični portret“, „Predeo s vetrenjačom“, više od 60 autoportreta, portrete njegove žene Saskije van Ojlenburh, sina Tita, prijatelja Jana Siksa.
1787. – Rođen je francuski političar i istoričar Fransoa Pjer Gijom Gizo, šef diplomatije od 1840. do 1847. i predsednik vlade od 1847. do 1848. Oboren je s vlasti u Februarskoj revoluciji 1848. kada je oboren i kralj Luj Filip. Dela: „Istorija engleske revolucije“, „Istorija civilizacije u Francuskoj“.
1830. – Belgija je postala nezavisna država, odvojivši se od Holandije čiji je deo bila od 1815. U pozadini odvajanja nalazila se verska netrpeljivost, Belgijanci su izraziti rimokatolici za razliku od Holanđana koji su većinom protestanti.
1853. – Objavom rata Rusiji, Osmansko carstvo započelo je Krimski rat u kojem su mu se 1854. pridružile Francuska, Velika Britanija i Sardinija (Pijemont). U tom ratu Rusija je posle ogorčenih borbi, na kraju 1856. doživela poraz.
1865. – Pruski kancelar Oto fon Bizmark i francuski car Napoleon III postigli su u Bijaricu (ekskluzivno letovalište na Atlantiku severno od Pirineja) sporazum da Pruska preuzme vodeću poziciju među nemačkim državama od Habzburga (Austrije). Bizmarkova agresivna politika izazvala je 1870. rat u kojem je Nepoleon III doživeo težak poraz, a Pruska je – delimično i na ruševinama njegovog carstva – uspostavila ujedinjeno Nemačko carstvo (bez austrijskih zemalja).
1870. – Francuska skupština je, tri dana posle zarobljavanja cara Napoleona III u bici kod Sedana u Francusko-pruskom ratu, obnovila republiku. Tada je odlučeno, pod pritiskom javnog mnjenja, da Francuska nastavi rat protiv Pruske, što će se završiti strahovitim porazom.
1878. – Prva ambasada Kine otvorena je u SAD kada je ambasador čen Lan Pin predao akreditive američkom predsedniku Raterfordu Hejsu.
1892. – Rođen je austrijski državnik Engelbert Dolfus, kancelar od 1932 do 1934, koji se protivio ideji Adolfa Hitlera da Austriju pripoji Nemačkoj. Zbog upornog odupiranja Hitlerovoj nameri, austrijski nacisti ubili su ga u Beču u julu 1934. ali je njihov puč tada ipak okončan neuspehom.
1895. – Rođen je američki filmski glumac Džozef Frensis, poznat kao Baster Kiton. Najčešće je glumio usamljenike, koji su u sukobu sa svima. Pojavom zvučnog filma publika mu je okrenula leđa, ali je ponovo postao popularan kad su njegovi nemi filmovi ozvučeni. Filmovi: „General“, „Naše gostoprimstvo“, „Navigator“, „Šerlok mlađi“, „Snimatelj“, „Bulevar sumraka“, „Svetla pozornice“.
1924. – Rođen je američki glumac čarls Karter, poznat kao čarlton Heston, upamćen po ulogama u holivudskim pseudoistorijskim spektaklima kao i filmovima fantastike. Filmovi: „Deset zapovesti“, „Ben Hur“ (Oskar), „Orkanski visovi“, „Julije Cezar“, „Agonija i ekstaza“, „El Sid“ (Oskar), „Major Dendi“, „Planeta majmuna“, „Zemljotres“.
1944. – Uoči oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu, raspušten je koncentracioni logor na Banjici. Nemačke okupacione vlasti osnovale su ga u junu 1941. Prema nepotpunim podacima, kroz logor je prošlo nešto više od 23.500 muškaraca, žena i dece, ali je na stratištu u Jajincima, gde su logoraši odvođeni na streljanje, pronađeno oko 68.000 spaljenih i 1.400 nespaljenih leševa.
1957. – Sovjetski Savez je lansirao u orbitu oko Zemlje prvi veštački satelit „Sputnjik 1“, težak 83 kilograma, koji je leteo po eliptičnoj putanji do visine 900 kilometara. Zapad, posebno SAD, bio je zapanjen, jer je satelit mogla da izbaci samo izuzetno snažna raketa, mnogo jača od svake kojom se eksperimentisalo u SAD. Ubrzo je usledilo oštro sovjetsko-američko nadmetanje u svemiru.
1966. – Britanska afrička kolonija Basutolend stekla je nezavisnost pod nazivom Kraljevina Lesoto.
1970. – Pronađena je mrtva američka pevačica Dženis Džoplin, najpoznatija bela pevačica bluza šezdesetih godina 20. veka. Uzrok smrti bila je prekomerna doza droge.
1992. – Vlada Mozambika i pobunjenici potpisali su mirovni sporazum, čime je posle 16 godina okončan građanski rat u toj afričkoj zemlji, do 1975. portugalskoj koloniji.
1993. – Potpredsednik Rusije Aleksandar Ruckoj i lideri skupštine, raspuštene odlukom ruskog predsednika Borisa Jeljcina 21. septembra 1993, predali su se vojnicima lojalnim Jeljcinu posle desetočasovnog tenkovskog napada na skupštinsku zgradu (beli dom) i pogibije najmanje 300 ljudi.
1996. – Naoružani talibani počeli su pod pretnjom oružja da primoravaju ljude na ulicama Kabula da prisustvuju vatrenim propovedima mula. Talibani su zauzeli Kabul, glavni grad Avganistana u septembru 1996. i ubrzo je usledio teror nad neistomišljenicima.
2001. – Ruski avion „Tu-154“ sa 78 putnika i članova posade, koji je leteo iz Izraela, greškom je oboren ukrajinskom raketom iznad Crnog mora tokom vojnih vežbi..
2003. – Islamski terorista-samoubica usmrtio je 23 ljudi u jednom restoranu u gradu Haifa na severu Izraela.
2005. – Evropska unija započela pregovore sa Turskom o članstvu te zemlje u najvećoj regionalnoj integraciji u svetu.
2007. – Prilikom pada aviona tipa „Antonov 26“ na predgrađe Kingasani, u neposrednoj blizini aerodroma Ndili u Kongu poginulo je 39 ljudi. Avion se srušio tri sata pošto je uzleteo sa aerodroma u Kinšasi, porušivši pri tom šest kuća. Pripadao je kongoanskoj kompaniji „Efrika Uan“, kojoj je inače zabranjeno da leti nad zemljama Evropske unije iz bezbednosnih razloga.
