1354. – Ubijen je italijanski humanista Nikolo Gabrini, poznat kao Kola di Rijenci, vođa rimskih republikanaca. Svoj ideal, obnovu antičke republike u Rimu i ujedinjenje Italije, pokušao je da ostvari ustankom i 1347. uz pomoć rimskih građana proglasio je Rimsku republiku, koju je predvodio u zvanju „narodnog tribuna“. Iz Rima je proterao feudalno plemstvo i smanjio je poreze, ali je aristokratija ubrzo porazila njegove pristalice i od 1348. do 1353. morao je da živi u izbeglištvu. Za ostvarenje svojih ideala bez uspeha je pokušavao da pridobije nemačkog cara Karla IV, a potom avinjonskog papu Inoćentija VI. U avgustu 1354. uspeo je da obnovi Rimsku republiku, ali ga je plemstvo svrglo i ubilo posle samo dva meseca.
1469. – Umro je italijanski slikar fra Filipo Lipi, pripadnik firentinske rane renesanse. U prvim radovima posebno ga je zanimao problem pokreta i dramatski efekti, a u poznijim preovladavalo je lirsko raspoloženje.
1803. – Umro je italijanski pisac Vitorio Alfijeri, rodoljubivi pesnik i dramski pisac iz čijeg dela je zračila strasna slobodoljubivost. Dela: tragedije „Saul“, „Orest“, „Marija Stjuart“, „Filip“, „Kleopatra“, „Antigona“, „Mira“, komedije, soneti, ode, satire, epigrami, rasprava „O tiraniji“, autobiografski spis „Život Vitorija Alfijerija“.
1856. – Velika Britanija povela je drugi „Opijumski rat“ protiv Kine, u kojem joj se pridružila Francuska. Kad su 1857. Britanci i Francuzi zauzeli Kanton, Kina je kapitulirala.
1864. – Rođen je srpski pisac Branislav Nušić, veliki komediograf, član Srpske kraljevske akademije. Duhovito je prikazivao društvene prilike pod Obrenovićima ali i prvih decenija 20. veka. Studirao je pravo u Gracu i Beogradu, a kao diplomata radio je u konzulatima Srbije u Solunu, Bitolju, Skoplju i Prištini. Bio je dramaturg i upravnik pozorišta u Beogradu, Novom Sadu, Skoplju i Sarajevu. Osuđen je 1887. na dve godine zatvora zbog satirične pesme „Dva raba“. Učestvovao je kao dobrovoljac u srpsko-bugarskom ratu 1885, a u Prvom svetskom ratu prošao je sa srpskom vojskom čitav golgotski put do Jadrana. Darovit portretista i pisac veoma razvijenog smisla za pozorišnu scenu i njene zakone, oštro je zapažao negativne pojave i s mnogo duha slikao svet u kojem se kretao – od opštinskog pisara do poslanika i ministra. Dela: komedije „Sumnjivo lice“, „Gospođa ministarka“, „Narodni poslanik“, „Protekcija“, „Ožalošćena porodica“, „Pokojnik“, „Put oko sveta“, „Dr“, „Svet“, „Ujež“, „Mister dolar“, pripovetke i romani „Pripovetke jednog kaplara“, „Ramazanske večeri“, „Opštinsko dete“, „Ben-Akiba“, „Autobiografija“, tragedije „Knez Ivo od Semberije“, „Hadži-Loja“, „Nahod“, drame „Tako je moralo biti“, „Jesenja kiša“, „Pučina“, „Iza božjih leđa“. Golgotu Srbije 1915. godine opisao je vrlo realistično u obimnom, potresnom delu „1915.“
1871. – U čikagu je buknuo veliki požar koji je besneo tri dana, usmrtivši najmanje 300 ljudi, a oko 90.000 ostalo je bez krova nad glavom.
1895. – Rođen je argentinski državnik Huan Domingo Peron, predsednik od 1946. do 1955. i od 1973. do smrti 1974. Posle vojnog udara 1943. postao je ministar rata, 1944. potpredsednik, a 1946. šef države. Sprovodio je autoritarnu politiku ali sa izrazitom socijalnom notom, oslanjajući se pri tom na radništvo. Odvojio je 1955. crkvu od države i prvi put uveo svetovnost škole, zbog čega ga je rimokatolička crkva ekskomunicirala. U septembru 1955. oboren je u vojnoj pobuni. Po povratku iz emigracije, u septembru 1973. ponovo je izabran za predsednika Argentine.
1895. – Ubijena je korejska kraljica Min, koja je pokušavala da zaustavi talas japanske dominacije u Koreji. Grupu ubica koja je upala u njen dvor predvodio je japanski konzul general Goro Miura.
1915. – Komandant Drugog bataljona Desetog puka, srpski major Dragutin Gavrilović je izdao zapovest braniocima Beograda – Drugom bataljonu, delovima Trećeg bataljona Desetog puka i delovima Sremskog dobrovoljačkog odreda, poslednjoj odbrani srpske prestonice u Prvom svetskom ratu pred agresijom Nemaca, Austrijanaca i Mađara: „Tačno u 15 časova neprijatelj se ima razneti vašim silnim jurišem, razneti vašim bombama i bajonetima. Obraz Beograda, naše prestonice, ima da bude svetao. Vojnici, junaci, Vrhovna komanda izbrisala je naš puk iz svog brojnog stanja… Naš puk je žrtvovan za čast Otadžbine i Beograda. Vi nemate više da se brinete za vaše živote, koji više ne postoje. Zato napred u slavu…“! U jurišu su izginuli gotovo svi branioci, a major Gavrilović je teško ranjen.
1939. – Nemačka je u Drugom svetskom ratu pripojila Trećem rajhu veliki deo teritorije Poljske.
1952. – U železničkoj nesreći u severozapadnom Londonu poginulo je 112 i povređeno više od 200 ljudi.
1953. – Velika Britanija i SAD su bez konsultovanja Jugoslavije povukle snage, predale civilnu upravu u zoni „A“ slobodne teritorije Trst u celini Italiji i tako izazvale jednogodišnju krizu. Italija je koncentrisala trupe na granici, na šta je Jugoslavija odgovorila istom merom.
1954. – Oslobodilačke snage Severnog Vijetnama ušle su u glavni grad Hanoj.
1967. – Umro je britanski državnik Klement Ričard Atli, laburistički premijer od 1945. do 1951, tokom čije je vladavine London priznao nezavisnost Indije 1947. i Burme 1948. Dela: „Laburistička partija u perspektivi“, „Dvanaest godina kasnije“, autobiografija „Kako se to zbilo“.
1970. – Nobelovu nagradu za književnost dobio je ruski pisac Aleksandar Solženjicin.
1991. – Slovenija i Hrvatska su se protivno važećem ustavu jednostrano otcepile od Jugoslavije, izazvavši tako građanski rat, uz očiglednu ali nezvaničnu saglasnost Zapada.
1992. – Umro je nemački državnik Vili Brant, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1971, kancelar Zapadne Nemačke od 1969. do 1974, kad je podneo ostavku jer je otkriveno da je njegov blizak saradnik istočnonemački špijun. Vodio je politiku popuštanja, posebno prema istočnoevropskim zemljama – čiji je simbolični vrhunac bilo poklonjenje u prestonici Poljske Varšavi – 1970. Posle 1974, kad se povukao s položaja, predvodio je Socijalističku internacionalu.
1995. – U zemljotresu na indonežanskom ostrvu Sumatra poginulo je najmanje 100 ljudi.
1996. – U prvoj javnoj poseti Izraelu palestinski lider Jaser Arafat razgovarao je sa izraelskim predsednikom Ezerom Vajcmanom u njegovoj privatnoj rezidenciji.
1997. – Savet bezbednosti UN zaveo je sankcije protiv Sijera Leonea, uperene protiv vojne hunte u toj afričkoj zemlji.
1998. – Predstavnički dom američkog Kongresa odobrio je formalno pokretanje postupka impičmenta protiv predsednika SAD Bila Klintona, što je treća istraga u američkoj istoriji pokrenuta radi smenjivanja šefa države.
1998. – Japan je formalno izrazio žaljenje Južnoj Koreji zbog dugogodišnje kolonijalne vladavine nad Korejom.
2000. – Sirijski avion s funkcionerima, lekarima i medicinskim potrepštinama sleteo je u Bagdad, što je bio prvi let iz Damaska u glavni grad susednog Iraka posle dve decenije.
2001. – Avion skandinavske kompanije SAS udario je u hangar na milanskom aerodromu „Linate“ posle sudara u gustoj magli s malim privatnim avionom, što nije preživeo niko od 110 ljudi u letilici. Poginulo je i četvoro ljudi u privatnom avionu i četvorica aerodromskih radnika.
2005. – U razornom zemljotresu jačine 7.6 stepeni Rihtera koji je pogodio Pakistan i Indiju, život je izgubilo preko 75.000 ljudi, a više desetina hiljada je povređeno.
