Ovih dana gotovo svi mediji u Hrvatskoj objavili su vest da je Evropski sud za ljudska prava presudio kako je Hrvatska prekršila prava jednog Srbina zbog toga što se javno služio jezikom koji je nasledio od svojih roditelja, a koji u ovoj zemlji još uvek para uši zagriženih domoljuba. Naime, nastavnik Mile Novaković iz Darde 19. novembra 1998. godine dobio je otkaz jer je tokom predavanja upotrebio „čak dve“ srpske reči.
Novaković, danas pokojnik, a tada pedesetpetogodišnjak, bio je profesor tehničke grupe predmeta zaposlen u tadašnjoj Drugoj srednjoj školi Beli Manastir, odnosno u njenom područnom odeljenju u Dardi. Neki anonimni jezički puritanac, a možda i više njih, prijavio je njega i i još nekoliko profesora srpske nacionalnosti da na nastavi ne koriste standardni hrvatski nego srpski jezik zbog čega je u školu upućena i prosvetna inspekcija.
Ovde je važno reći da nadzoru prosvetne inspekcije tog 19. novembra 1998. godine nije bio podvrgnut ni jedan učitelj hrvatske nacionalnosti nego su proveri čistoće hrvatskog jezika bili izloženi samo nastavnici Srbi. Da su proveravali i hrvatske profesore ko zna, možda bi profesori Srbi prošli mnogo bolje.
Iako je nakon izvršenog nadzora zbog svog pristupa učenicima i metode predavanja nesrećni profesor bio čak i pohvaljen, prosvetna inspekcija je zaključila da su navodi iz anonimne prijave tačni i da se Novaković zaista ne koristi hrvatskim književnim jezikom jer je tokom predavanja koristio neke reči iz srpskog pa su kao primer naveli reč „tavanica“. Školi je naloženo da mu zabrani dalji rad i njemu je nakon svega uručen otkaz, a jednako je prošao još jedan njegov kolega srpske nacionalnosti.
Novaković se na takav postupak žalio i Upravni sud je odluku o otkazu poništio te je on sledom toga trebao da bude vraćen na posao, ali to nije uvažio ni jedan parnični sud pa je slučaj na kraju završio pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu koji je ovih dana doneo presudu u Novakovićevu korist.
Satisfakciju dobio, ali je nije doživeo
Mile Novaković na kraju je zbog svojih prekršenih prava dobio satisfakciju jer je Evropski sud za ljudska prava presudio u njegovu korist, a ta satisfakcija bi možda nešto i vredela da je on i danas živ. Međutim, on je u međuvremenu preminuo pa će nadoknada neimovinske štete od 5.000 evra i 850 evra za troškove postupka biti uručena njegovim naslednicima.
Kancelarija hrvatske predstavnice pred sudom u Strazburu izvestila je kako je škola smatrala da Novaković nije bio pogodan za osposobljavanje za predavanje na hrvatskom jeziku s obzirom na svoju starosnu dob i radni staž jer je u vreme otkaza imao 55 godina i 29 godina staža. Međutim, Evropski sud je zaključio da je odluka o otkazu predstavljala mešanje u Novakovićev privatni život jer je zasnovana na činjenici da je on otkaz dobio zbog svojih godina i višegodišnjeg načina predavanja kao i zbog nemogućnosti prilagodbe radnom mestu, što po stavu tog suda čini deo fizičkog identiteta osobe, a fizički identitet je važan aspekt privatnog života svakog pojedinca.
U obrazloženju presude sud dalje kaže da iako je odluka o otkazu bila zakonita, ona ipak nije bila proporcionalna cilju koji se njome želio postići. Sud je primetio da iako su u relevantno vreme 1998./1999. škole nastavu morale da izvode na hrvatskom standardnom jeziku, određene škole su nastavu ili deo nastave izvodile i na manjinskim jezicima, dok je u predmetnoj školi usmena preporuka za predavanje na isključivo hrvatskom jeziku donesena samo mesec dana pre nego što je u nju poslana inspekcija čiji nalaz je presudio da Novaković dobije otkaz.
Sud je utvrdio i činjenicu da nadzoru nije bio podvrgnut ni jedan učitelj hrvatskog porekla kako bi se proverilo da li su i oni izvodili nastavu na standardnom hrvatskom jeziku, već se inspekcija odnosila samo na učitelje srpske nacionalnosti. Iako su odredbe o prosvetnoj inspekciji omogućavale i blaže mere, tj. ostavljanje određenog roka za ispravljanje nepravilnosti u radu, inspekcija je Novakoviću odmah odrezala najstrožu meru zabrane obavljanja posla.
Takođe, iako je u slučajevima otkaza iz razloga lične prirode bilo predviđeno dodatno obrazovanje ili osposobljavanje za drugo radno mesto, škola je odbila da to omogući, isključivo zbog njegove životne dobi i staža, a domaći sudovi nisu pružili dovoljno i uverljivo objašnjenje zašto je njegova životna dob predstavljala nepremostivu prepreku za izvođenje nastave na standardnom hrvatskom jeziku.
Dalje, imajući u vidu sličnosti dva jezika, činjenicu da je Novaković veći deo profesionalnog života živeo i radio u Hrvatskoj kao i specifičan posleratni kontekst istočnoslavonskog regiona, sud je sa šest glasova za i jednim protiv presudio da je odluka o otkazu, bez pružanja mogućnosti osposobljavanja za održavanje nastave na hrvatskom jeziku, dovela do povrede Konvencije o zaštiti ljudskih prava.
Treba reći da će ova presuda postati konačna tek ako u roku od tri meseca od njenog donošenja ni jedna od zainteresovanih strana ne podnese žalbu Velikom veću Evropskog suda za ljudska prava.
The post Nepravda od poda do tavanice (stropa) appeared first on srbi hr.
