1772. – Rođen je engleski pisac i mislilac Semjuel Tejlor Kolridž, jedan od najznačajnijih engleskih književnih kritičara i romantičarskih pesnika. Pod uticajem nemačke idealističke filozofije, zastupao je spiritualno i religiozno tumačenje života, nasuprot engleskoj empirističkoj filozofiji. Dela: poeme „Kristobela“, „Kublaj Kan“, zbirka pesama „Lirske balade“ (s Vilijamom Vordsvortom), kritike „Predavanja“, „Biographia Literaria“.
1790. – Rođen je francuski pisac i političar Alfons de Lamartin, čija je poezija obojena pesimističnim i religioznim raspoloženjem. U politici je, zastupajući slobodarske ideje, bio aktivan od 1834. do državnog udara Napoleona III 1851. Bio je član privremene vlade i ministar inostranih poslova Francuske. Potisnut iz političkog života posle državnog udara, povukao se iz javnog života i posvetio pesništvu. Veliku slavu donela mu je prva zbirka pesama „Pesničke meditacije“, prožeta melanholijom, kojom je uticao na razvoj romantizma u Francuskoj. Ostala dela: zbirka pesama „Pesničke i religiozne harmonije“, poeme „Žoslen“, „Pad jednog anđela“ (sa motivima srpskih narodnih pesama), prozna dela „Put na istok“ (u poglavlju „Beleške o Srbiji“ pisao je sa simpatijama o Srbiji, veličajući borbu Srba za slobodu), „Istorija Žirondinaca“.
1805. – Britanska flota admirala Horejša Nelsona je na izlazu iz španske luke Kadis kod Trafalgara, u bici tada najjačih pomorskih armada, do nogu potukla francusko-špansku flotu kojom je komandovao francuski admiral Pjer Silvestr de Vilnev. Obe flote imale su po tridesetak brodova, ali je rđavo manevrisanje izazvalo metež u francusko-španskoj floti, što je Nelson iskoristio i odmah započeo pobedonosni napad. Francuzi su izgubili 20 brodova, a Englezi nijedan. Pobeda je Engleskoj omogućila prevlast na morima za čitav naredni vek, ali je Nelson smrtno ranjen i istog dana je umro.
1833. – Rođen je švedski hemičar, industrijalac, filantrop i pronalazač Alfred Bernard Nobel, koji je pronalaskom dinamita 1867. stekao ogromno bogatstvo. Želeo je da dinamit bude korišćen isključivo u mirnodopske svrhe, a testamentom je ostavio fond od 9,2 miliona dolara za dodeljivanje nagrada za vanredna dostignuća u fizici, hemiji, medicini, književnosti i zalaganje za mir. Prve Nobelove nagrade Kraljevska švedska akademija dodelila je 1901. pet godina posle Nobelove smrti. Od 1969. Akademija dodeljuje i nagradu za ekonomiju. Nagradu za mir dodeljuje Nobelov komitet u Oslu.
1917. – Rođen je američki trubač, pevač, kompozitor, aranžer i šef orkestra Džon Birks „Dizi“ Gilespi, jedan od najboljih trubača i improvizatora u istoriji džeza. Odigrao je presudnu ulogu u stvaranju tzv. bi-bap muzike.
1934. – Kineske komunističke snage Mao Cedunga počele su iz provincije Jangksi „Dugi marš“ i proboj četvorostruke blokade Nacionalističke armije čang Kaj Šeka. U proboju ka severu pod borbom je pređeno više od 11.000 kilometara i marš je okončan posle godinu dana spajanjem delova kineske Crvene armije u provinciji Severni Šensi.
1938. – Japanske okupacione trupe su posle nekoliko meseci bombardovanja zauzele kineski grad Kanton.
1941. – Nemačka „kaznena ekspedicija“ streljala je u Kragujevcu u Drugom svetskom ratu, u znak odmazde, više hiljada srpskih civila. Procene broja žrtava kreću se od 2.400 (toliko žrtava je evidentirano) do 7.000. Dan ranije nemačka vojska je napravila obruč oko grada, a patrole su kupile ljude po ulicama, kućama, kafanama. Pored ostalih, u muškoj gimnaziji su pokupili đake od petog do osmog razreda i profesore. Među uhapšenima je bio i direktor Ženske učiteljske škole Miloje Pavlović, koji je odbio milost okupatora i podelio sudbinu đaka. Kragujevački pokolj je jedan od najmonstruoznijih u Drugom svetskom ratu izvršen nad civilnim stanovništvom u jednom mestu i u jednom danu. U znak sećanja na užasan zločin, kod spomenika poginulima u Šumaricama u Kragujevcu svake godine se održava Veliki školski čas, uz učešće umetnika, đaka i građana iz svih krajeva Srbije.
1944. – Američke trupe su zauzele Ahen, prvi veći nemački grad koji je u Drugom svetskom ratu pao u ruke saveznika.
1949. – Rođen je izraelski političar Benjamin Netanijahu, prvi predsednik vlade Izraela izabran na opštim izborima. Na izborima 1996. kao kandidat desničarskog Likuda pobedio je dotadašnjeg šefa vlade laburistu Šimona Peresa, ali je tri godine kasnije poražen od Peresovog naslednika Ehuda Baraka.
1966. – Brdo ugljene prašine blizu rudnika u selu Aberfan u Velsu sručilo se na školu i usmrtilo 116 učenika i 28 odraslih.
1969. – Umro je američki pisac Žan Luj Keruak, poznat kao Džek Keruak, najpoznatiji romansijer bitničkog pokreta američkih književnika pedesetih godina 20. veka, kojem je i dao ime. Najčešće teme njegovih romana su seksualnost, narkotici, misticizam, brzina, kult hedonizma i potraga za onostranim. Dela: romani „Na putu“, „Podzemljaši“, „Doktor Saks“, „Magi Kasidi“, „Anđeli pustoši“, „Bog Sar“, „Satira u Parizu“, knjige pesama „Meksiko Siti bluz“, „Himna – Bože moli se za mene“, „Razbacane pesme“, putopis „Usamljeni putnik“, filozofski traktat „Svete knjige zlatne večnosti“.
1969. – Vili Brant je formirao koalicionu vladu socijaldemokrata i liberala i postao prvi socijaldemokratski kancelar Zapadne Nemačke. Vodio je politiku popuštanja zategnutosti u svetu, posebno u odnosima sa istočnoevropskim zemljama, a njegova „istočna politika“ doprinela je stabilizaciji u Evropi.
1984. – Umro je francuski filmski režiser Fransoa Trifo, jedan od tvoraca „novog talasa“ francuskog filma, koji je svetsku slavu stekao već prvim filmom „400 udaraca“, snimljenim 1959. Ostali filmovi: „Žil i Džim“, „Američka noć“, „Priča o Adeli“, „Pucajte na pijanistu“, „Divlje dete“, „Susetka“, „Poslednji metro“, „Ukradeni poljupci“.
1990. – Vođu libanske Nacionalne liberalne partije Denija Šamuna, jednog od lidera hrišćanske zajednice u Libanu, u Bejrutu su, zajedno s više članova njegove porodice, ubili islamski teroristi.
1991. – Jedinice Jugoslovenske narodne armije napustile su Sloveniju, koja se protivpravno otcepila od federacije.
1994. – SAD i Severna Koreja su potpisale sporazum prema kojem će Pjongjang zamrznuti i potom napustiti nuklearni program.
1999. – Više od 110 ljudi poginulo je prilikom raketnog napada čečenskih islamskih terorista na pijacu u Groznom, glavnom gradu ruske autonomne republike čečenije.
2002. – Najmanje 14 ljudi poginulo je u eksploziji automobila-bombe koju su na severu Izraela aktivirali palestinski islamski teroristi.
2002. – Vrhovni sud SAD odbacio je zahtev za ispitivanje ustavnosti pogubljenja ljudi koji su imali manje od 18 godina u trenutku izvršenja krivičnih dela zbog kojih im je izrečena smrtna kazna.
2007. – Najmanje 17 turskih vojnika i 32 kurdska pobunjenika poginula su u sukobima u blizini tursko-iračke granice, u jednom od najvećih okršaja od početka ovog višedecenijskog sukoba.
