1797. – Francuz Andre Žak Garnerin prvi je upotrebio padobran, skočivši iz balona nad Parizom s visine 680 metara.
1811. – Rođen je mađarski kompozitor Franc List, romantičarski muzičar i pijanistički virtuoz koji je izgradio modernu klavirsku tehniku i znatno uticao na razvoj evropske muzike 19. veka. Stvorio je simfonijsku poemu i novu koncepciju sonate i koncerta, komponujući ih u jednom stavu. Dela: klavirske kompozicije „Godine hodočašća“, „Ljubavni snovi“, „Sonata h-mol“, simfonije „Faust“, „Dante“, simfonijske pesme „Prelidi“, „Mazepa“, „Taso“, 20 mađarskih rapsodija“, niz klavirskih koncerata, oratorijuma, misa, solo pesama. Napisao je mnoštvo studija i eseja i biografiju Frederika Šopena.
1844. – Rođena je francuska glumica Anrijeta Rozina Bernar, poznata kao Sara Bernar, koja je obeležila pozorišnu epohu kao najveća tragetkinja svog doba. Uživala je izuzetnu popularnost i savremenici su je nazivali „božanska Sara“, a njenu uspešnu karijeru nije prekinula čak ni amputacija noge 1915, osam godina pre smrti. Bila je i profesor Konzervatorijuma u Parizu. Napisala je „Memoare“.
1882. – Umro je mađarski pisac Janoš Aranji, najveći mađarski epski pesnik, uz Šandora Petefija najznačajniji predstavnik „narodnjačkog“ pravca koji je dominirao mađarskom literaturom 19. veka. Prevodio je Vilijama Šekspira i Aristofana i pisao studije o estetici, metrici i istoriji umetnosti. Ostala dela: trilogija „Toldi“, „Toldijeva ljubav“, „Toldijevo veče“ (epski spev o mađarskom narodnom junaku Miklošu Toldiju), balade „Božji sud“, „Agneza“, „Komišanje“, „Kralj Ladislav V“.
1883. – U Njujorku je izvođenjem opere „Faust“ francuskog kompozitora Šarla Gunoa otvoreno zdanje Metropoliten opere.
1887. – U Njujorku, uredu za patente do tada nepoznati srpski pronalazač Nikola Tesla prijavio je šest izuma: asinhroni motor, obrtno magnetno polje, višefaznu naizmeničnu struju, način izrade motora za višefaznu struju, generator i transformator. Izume je 1888. otkupila firma „Vestinghaus“ i njihovu primenu prikazala na svetskoj izložbi u čikagu 1893.
1887. – Rođen je američki novinar i publicista Džon Rid, čija su dela „Deset dana koji su potresli svet“ i „Crvena Rusija“ sjajne hronike Oktobarske revolucije. Popularnost je stekao kao dopisnik iz Meksika u vreme ustanka Panča Vilje. Posetio je 1914. zapadnoevropska bojišta, a 1915. Grčku, Rumuniju, Srbiju, Rusiju i Tursku, pripremajući knjigu „Rat u istočnoj Evropi“. Napisao je potresne reportaže iz Srbije, u kojoj je bio u aprilu i maju 1915. U Rusiju je došao 1917. i oduševio se revolucijom. Vrativši se u SAD postao je jedan od osnivača Komunističke partije i član Izvršnog odbora Kominterne. Posle smrti od tifusa u Bakuu sahranjen je pod zidinama Kremlja u Moskvi.
1906. – Umro je francuski slikar Pol Sezan, čije je izrazito revolucionarno shvatanje umetnosti preobrazilo slikarstvo, ali i podstaklo ogorčen otpor konzervativaca. Bio je u mladosti pod uticajem baroka, romantizma i impresionizma, ali je uspeo da pronađe sopstveni put kad se povukao u rodni grad Eks-an-Provans. Nastojao je da prirodu ne analizira i reprodukuje, već da stvori sintezu oblika u prirodi i izrazi šta pred njom oseća. Naslikao je više stotina slika (predeli, mrtve prirode, portreti, kompozicije), uključujući remek rela poput „Kuće obešenog“, „Plave vaze“, „Kartaša“, „Autoportreta“, „Zaliva pred Estakom“, „Planine Sent-Viktoar“, „Kupačica“.
1912. – Treća srpska armija generala Božidara Jankovića razbila je u Prvom balkanskom ratu turske snage i oslobodila Prištinu.
1913. – Rođen je vijetnamski car Bao Daj, poslednji monarh Vijetnama, koji je kao „vladao“ zemljom pod francuskom kolonijalnom upravom. Posle četiri decenije u izbeglištvu, umro je 1997. u vojnoj bolnici u Parizu.
1927. – Umro je srpski pisac Borisav Stanković, pesnik mladosti, ljubavi, prolaznosti života i ljudske tragike, dubok analitičar političkih i psiholoških procesa u srpskom društvu uzdrmanom socijalnim raslojavanjem. Slikao je Vranje i jug Srbije, degeneraciju starih trgovačkih porodica i talas promena, opisujući patrijarhalnu atmosferu rodnog grada i potčinjenost pojedinca svemoćnom sudu čaršije. Sjajan poznavalac ljudske duše,
naročito je rado slikao likove izraženih čulnih osobina kojima gospodare strast i dert. Dela: knjige pripovedaka „Iz starog jevanđelja“, „Stari dani“, drame „Koštana“, „Tašana“, roman „Nečista krv“, memoari „Pod okupacijom“.
1943. – Rođena je francuska glumica Katrin Dorleak, poznata kao Katrin Denev, kojoj su graciozni izgled i ekspresivna, filmski suzdržana gluma, obezbedili mesto među najvećim zvezdama kinematografije. Naimenovana je 1994. za ambasadora dobre volje UNESKO. Filmovi: „Šerburški kišobrani“ (Zlatna palma u Kanu), „Lepotica dana“ (Zlatni lav u Veneciji), „Bendžamin“, „Majerling“, „Tristana“, „Liza“, „Glad za krvlju“, „Indokina“.
1953. – Zahvaljujući borbi oslobodilačke armije Patet Lao, Laos je stekao nezavisnost od Francuske pod čijom je upravom bio od 1893.
1962. – Predsednik SAD Džon Kenedi saopštio je da su na Kubi postavljene sovjetske lansirne rampe i naredio vojnu blokadu te karipske zemlje. Potom je u najdramatičnijim danima od Drugog svetskog rata, kad je svet bio na ivici nuklearnog obračuna dveju velesila, razmena poruka Kenedija i sovjetskog lidera Nikite Hruščova smirila situaciju, a zatim su uklonjene rakete u zamenu za obećanje SAD da neće napasti Kubu kao i da će ukloniti raketne sisteme iz Turske, što nije nikada ispoštovano.
1964. – Francuski pisac i filozof Žan Pol Sartr odbio je Nobelovu nagradu za književnost.
1973. – Umro je španski violončelista katalonskog porekla Pablo Kazals, profesor Konzervatorijuma u Barseloni i Parizu, koji je od 1938. kao protivnik režima Franciska Franka živeo van Španije. Nastupao je širom sveta, pleneći publiku tehničkim savršenstvom, toplinom i proživljenošću interpretiranih kompozicija. Do kraja života ostao je veran načelu da umetnik mora u prvom redu da bude čovek kojem je na srcu sloboda, pošto po njemu, bez nje nema stvaralaštva.
1995. – U Harlemu, crnačkom predgrađu Njujorka, toplo je pozdravljen kubanski vođa Fidel Kastro, dugogodišnji neprijatelj administracije SAD, koji je došao u Njujork povodom 50-godišnjice osnivanja Ujedinjenih nacija.
1996. – U požaru izazvanom suzavcem koji je bacila policija u jednom zatvoru u Venecueli poginulo je više od 25 zatvorenika.
1999. – Bivši gerilski vođa Ksanana Gusmnao trijumfalno se iz zatvora u Indoneziji vratio u oslobođeni Istočni Timor, negdašnju portugalsku koloniju, posle četvrt veka indonežanske okupacije. Rimokatolički Istočni Timor nije nikada prihvatio pripajanje muslimanskoj Indoneziji.
2005. – Nigerijski avion sa 117 putnika, među kojima i više visokih zvaničnika, srušio se ubrzo nakon poletanja iz Lagosa, što nije preživeo niko od 117 putnika i članova posade.
