1596. – Turska vojska sultana Muhameda III porazila je kod Erlaua u Mađarskoj austrijske trupe nadvojvode Maksimilijana.
1789. – Rođen je srpski novinar i publicista Dimitrije Davidović, otac srpskog novinarstva. Napustio je studije medicine započete u Pešti i Beču i posvetio se novinarstvu. U Beču je 1813. pokrenuo „Novine serbske“ u kojima je bio glavni autor. U Kneževinu Srbiju preselio se 1821. Do 1829. bio je sekretar knjaza Miloša Obrenovića. Pokrenuo je prve dnevne novine u tadašnjoj Kneževini Srbiji „Novine srbske“ 1834. u Kragujevcu. Bio je na kratko i ministar unutrašnjih poslova i prosvete i diplomata. Po uzoru na francuski i belgijski ustav izradio je ustav za Srbiju, nazvan kasnije „Sretenjski“ (neobično liberalan za tadašnje prilike u Evropi), usvojen u februaru 1835. Pod pritiskom velikih sila, Austrije, Turske i Rusije, ustav je suspendovan. Knjaz ga je povukao već u martu 1835. a Davidović je pao u nemilost. Osim novinarstva bavio se i publicistikom i prevođenjem. Sahranjen je u Smederevu gde je i umro 1838. Dela: „Istorija naroda srbskog“, „đejanija k istoriji srbskoga naroda“, „Opisanije Žiče“.
1817. – Rođen je francuski leksikograf i enciklopedista Pjer Atanas Larus, izdavač „Velikog svetskog rečnika XIX veka“ u 17 tomova. Izdavačka kuća „Larus“ je posle njegove smrti 1875. nastavila izdavanje enciklopedijskih i leksikografskih dela.
1912. – Turskim napadom počela je Kumanovska bitka u kojoj je Prva srpska armija pod komandom regenta Aleksandra Karađorđevića za samo dva dana do nogu potukla tursku Vardarsku armiju Zeki paše, zadavši težak udarac moćnom neprijatelju u Prvom balkanskom ratu. Turci su u početku imali više uspeha zbog slabog izviđačkog i obaveštajnog rada srpske vojske, koja nije imala tačan uvid u bojni raspored neprijatelja, pa je srpska Vrhovna komanda smatrala da je reč o turskim prethodnicama i da će se glavna bitka odigrati na Ovčem polju. U trenutku kad su sukobi otpočeli Prva armija bila je dosta udaljena od Druge i Treće armije, a pod najžešći udar potpala je njena Dunavska divizija prvog poziva pukovnika Miloša Božanovića, koja je imala i najteže gubitke, ali i odlučujuću ulogu. Posebno se istakao njen niži oficirski kadar, zahvaljujući čijoj su samoinicijativi naneseni snažni udari u turski raspored, tako da se 24. oktobra elitna turska armija u neredu i panici povukla ka Bitolju. Trijumf je silno uzdigao moral srpske vojske i naroda i bio je podloga kasnijih pobeda u Prvom i Drugom balkanskom i u Prvom svetskom ratu.
1917. – Kod Linevila u Francuskoj američke snage su stupile u prve borbene akcije u Prvom svetskom ratu.
1917. – Na sednici Centralnog komiteta ruske Socijalističke radničke partije (boljševika) je doneta odluka o podizanju oružanog ustanka. Pripremama i izvođenjem Oktobarske revolucije je rukovodio Vladimir Iljič Lenjin.
1936. – U Španskom građanskom ratu iz vazduha je prvi put napadnut Madrid. Prethodno je vođa desničarske pobune general Francisko Franko poslao ultimatum snagama legalne republikanske vlade da se predaju, ali bez uspeha.
1940. – Rođen je brazilski fudbaler Edson Arantes do Nasimento, poznat kao Pele, prema nepodeljenom mišljenju najveći igrač u istoriji fudbala.
1942. – Britanska Osma armija generala Bernarda Montgomerija napala je u egipatskoj pustinji kod gradića El Alamejn u Drugom svetskom ratu nemačko-italijanske snage pod komandom generala Ervina Romela i gotovo ih uništila posle 12 dana ogorčenih borbi. Ubrzo je usledilo iskrcavanje saveznika u severnoj Africi posle kojeg su potpuno slomljene snage Sila osovine u Africi.
1944. – Prebacujući se preko Dunava u tek oslobođeni Beograd, u Drugom svetskom ratu je pod nerasvetljenim okolnostima poginuo Ivan Milutinović, jedan od najistaknutijih vođa NOP-a (Partizanskog pokreta), narodni heroj, član Vrhovnog štaba i Politbiroa CK KPJ. Bio je jedan od glavnih organizatora ustanka protiv okupatora, većnik AVNOJ-a i član vlade, odnosno Nacionalnog komiteta.
1954. – Posle serije sastanaka u Parizu, Sovjetski Savez, SAD, Velika Britanija i Francuska odlučili su da okončaju okupaciju Nemačke.
1956. – U Mađarskoj je izbila antikomunistička oružana pobuna, koju su sovjetske trupe ugušile 4. novembra 1956.
1958. – Ruski pisac Boris Pasternak dobio je Nobelovu nagradu za književnost.
1961. – Bivšem generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Šveđaninu Hjalmaru Agne Dagu Hamaršeldu – koji je pod sumnjivim okolnostima poginuo u avionu u vreme kongoanske krize – posthumno je dodeljena Nobelova nagrada za mir.
1973. – Glavni severnovijetnamski pregovarač s Amerikancima u Vijetnamskom ratu Le Duk To odbio je Nobelovu nagradu za mir, rekavši da nema mira u njegovoj zemlji.
1983. – U samoubilačkom napadu islamskih terorista kamionima napunjenim eksplozivom na štab američkih marinaca u Bejrutu i obližnju zgradu u kojoj su bili francuski vojnici, ubijen je 241 američki i 58 francuskih vojnika.
1990. – Ukrajinski predsednik vlade Vitalij Masol prinuđen je da podnese ostavku posle masovnih studentskih protesta, postavši prvi sovjetski funkcioner tog ranga koji je otišao s vlasti pod pritiskom javnosti.
1991. – Predstavnici 19 zemalja potpisali su na međunarodnoj konferenciji u Parizu, u organizaciji UN, mirovni sporazum radi okončanja 13-godišnjeg građanskog rata u Kambodži.
1993. – U eksploziji koju su podmetnuli teroristi Irske republikanske armije, u Belfastu je poginulo 10 ljudi.
1994. – U eksploziji bombe na jednom predizbornom mitingu u glavnom gradu Šri Lanke Kolombu poginulo je najmanje 50 ljudi, uključujući opozicionog kandidata za predsednika Gaminija Disanajakea.
1998. – Izrael i Palestinska oslobodilačka organizacija su, posle maratonskih razgovora uz posredovanje SAD, potpisali dugo odlagani tzv. Vaj bezbednosni sporazum kojim je predviđeno ustupanje dela okupirane teritorije Palestincima u zamenu za mir.
1999. – Guverner Ilinoisa Džordž Rajana postao je prvi funkcioner SAD tog ranga koji je posetio komunističku Kubu.
2003. – čečenski islamski teroristi upali su tokom predstave u moskovsko pozorište „Dubrovka“ i zapretili da će dići u vazduh i sebe i oko 800 gledalaca ako ruske vlasti ne obustave operacije u čečeniji i ne povuku vojsku iz te ruske republike. Prilikom upada u pozorište ruskih snaga bezbednosti tri dana kasnije poginulo je 129 talaca i 41 terorista.
2004. – U napadu iračkih pobunjenika na konvoj regruta, severoistočno od Bagdada, ubijeno je 49 mladih vojnika, pripadnika novih iračkih snaga bezbednosti.
2006. – Prilikom obeležavanja 50. godišnjice mađarske revolucije i ustanka protiv sovjetske vladavine u Budimpesti 1956. došlo je do masovnih demostracija i sukoba sa policijom u blizini zgrade parlamenta. Ceremonija na Košutovom trgu, svečane sednice parlamenta i polaganje venaca na grob Imre Nađa ostale su u senci masovnih nereda. Prilikom demonstracija ukraden je tenk tipa T-34, muzejski primerak donesen u sklopu svečanosti na parking ispred Gradske kuće, kao jedan od eksponata kojim je trebalo da se dočara atmosfera iz oktobra 1956.
